Predsednik Vojvođanske politikološke asocijacije Duško Radosavljević upozorio je da bi „aktuelni finansijski udar na Vojvodinu“, uz prethodne odluke Ustavnog suda o oduzimanju dela ingerencija APV, mogao biti uvod u ustavne promene koje bi vodile potpunom zatiranju vojvođanske autnomije. U intervjuu za portal Autnomija.info Radosavljević je izjavio je da je republička vlast usvajanjem protivustavnog budžeta za 2013. godinu i napadima na Razvojnu banku Vojvodine, koji su doveli do njenog gašenja, izvršila težak finansijski udar na Vojvodinu. On smatra da je zbog toga neshvatljiv „defanzivan stav pokrajinske vlade, koja je dobila mandat od građana Vojvodine da štiti njihove interese, a na da postupa po direktivama centralne vlasti, odnosno Mlađana Dinkića“.

– Očigledno je da proces poništavanja nadležnosti APV uopšte nije sveden samo na odluku Ustavnog suda. Jer, mi danas gledamo i to da je Vlada Srbije Vojvodinu prepustila na milost ministru Mlađanu Dinkiću – jednom neidentifikovanom političkom objektu koji u sebi nosi razarajuću klicu, što se potvrdilo i u svim dosadašnjim republičkim vladama. Znači, ova republička vlada ima jednog takvog razarača koji radi onako kako on misli da treba, pa onda sam kroji i budžet, otvoreno kršeći ustavne odredbe o vojvođanskom procentu. I Vlada ga pušta da to radi, iako je to direktan finansijski udar, odnosno budžetski udar na organe vlasti u Pokrajini, a time i na samu autonomiju. Međutim, problem je što je i vojvođanska vlast u tom pogledu prilično pasivna. Tako ovo pitanje do sad nije na pravi način izneto pred pokrajinski parlament, koji bi morao raspravljati o tom finansijkom udaru i zauzeti jasan stav, jer je to predstavničko telo građana Vojvodine – ukazuje Radosavljević.

Ali, koji su razlozi pasivnosti i nedostatka startegije pokrajinske vlasti, koja u ovom mandatu nema problem sa partijskim vođama u Beogradu?

– Vojvođanska vlast jeste u defanzivi. Ona je samu sebe u tom pogledu ograničila samim time što je pri sastavljanju vojvođanske vlade pobedio koncept manje tehnokratske vlade nasuprot konceptu političke vlade. I to je sad ozbiljan hendikep, jer mi nažalost u pokrajinskoj vladi ovog trenutka nemamo ni jednog čoveka koji je stručnjak za politički sistem, što bi bilo jako važno, posebno zbog odluka Ustavnog suda Srbije o uskraćivanju značajnog dela ingerencija Vojvodine. To bi bilo važno i zbog potrebe definisanja strategije šta raditi u okvirima ovog Ustava. I to je politički problem Vlade Bojana Pajtića. Uz to, pokazalo se da se u postojećoj sitauciji ta Vlada nije baš najbolje snašla. Za mene je neshvatljivo zbog čega pokrajinski premijer Bojan Pajtić, koji je vodio vlade APV i u prethodna dva mandata sa najbližim krugom svojih saradnika, nije posle takvih udara izvadio iz fioke Platformu o ustavnom položaju Vojvodine koju je njegova vlada napisala 2006. godine, ili bar nacrt vojvođanskog statuta iz 2008. godine koji je usvojio i pokrajinski parlament. To su akti koji imaju legitimitet. Umesto toga, došlo se u situaciju da Vlada APV nema nikakvu strategiju, i nejasno je šta su njene prave namere. Ako je to očuvanje finansijske stabilnosti APV – onda u tome nije uspela jer je ta stabilnost ugrožena usvajanjem republičkog budžeta. A, ako je namera bila očuvanje nadležnosti – ni u tome nisu uspeli jer su one razorene odlukom Ustavnog suda. I postavlja se pitanje koji je dalji pravac političkog delovanja vojvođanske vlade. Ako nema tog odgovora, onda ulazimo u zonu spekulacija. I građani Vojvodine, koji su birali aktuelnu pokrajinsku vlast s pravom mogu da pitaju „Zašto se ćuti“.

– Možemo razumeti da je Razvojna banka Vojvodine od starta bila kamen oko vrata vlade Bojana Pajtića, još u prethodnom mandatu, ali se onda mora izaći u javnost i objasniti šta je problematično sa tom bankom. U protivnom, ostaće gorak ukus u ustima, posebno zbog toga što je prethodno ministar Dinkić teško optužio pokrajinsku vlast tvrdeći da su u vođenju RBV počinjena i krivična dela. I to nije učinio samo on, već i premijer Ivica Dačić. S druge strane, čelnici Vlade APV poručili su da će, ukoliko se pronađu neke nepravilnosti u poslovanju te banke, podneti kolektivnu ostavku. Ta totalna promena stava pokrajinske vlasti, koja je pre nepunih mesec dana tvrdila da je sve u RBV u redu, da bi sad pristala na gašenje te banke i na to da njene depozite preuzima neka od komercijalnih banaka – apsolutno zahteva jedno vrlo precizno objašnjenje.

Mislite li da je takvom zaokretu doprineo nedavni susret pokrajinskog premijera Bojana Pajtića sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, koji je bio prilično iznenađujući?

– Na to pitanje mora da odgovori pokrajinska vlast. Mora se reći postoji li neka politička pozadina, koji su razlozi i koja je cena takvog zaokreta u pogledu RBV, odnosno da li je i koja vrsta dogovora naprevljena prilikom susreta predsednika pokrajinske vlade sa predsednikom Srbije. Javnost to mora da sazna. Mi, uz to, trenutno imamo dve velike nepoznanice. Ne znamo šta vojvađanska vlada želi i šta nemerava da uradi, niti s kojim legitimitetom će eventualno da sprovede svoje namere. Druga nepoznanica je to do koje mere će Vlada APV biti „konstruktivna“ u prihvatanju dikatata iz republičke vlade, odnosno direktno od Mlađana Dinkića. Takođe, mi ne znamo ni šta je politika republičke vlade prema Vojvodini, posebno kad je reč o njenim nadležnostima. A to javnost mora znati, jer ćemo se u protivnom baviti spekulacijama koje mogu dovesti do različitih tumačenja. Da li je to tek gaf Mlađana Dinkića koji provocira sukobe i otvara pitanja koja smisleno ne mogu biti rešena, ili je stav republičke vlade da se krene u finansijsko gušenje Vojvodine, a preko toga i u dalje kresanje ionako vrlo mizernih nadležnosti Pokrajine. Naime, RBV nikako nije samo ekonomsko pitanje, već i političko. Razvojna banka ni u jednoj zemlji nije isključivo ekonomsko pitanje, jer da jeste, onda bi to bila komercijalna banka koja bi kredite plasirala po tržišnim stopama. Razvojna banka je mehanizam koji služi da se pomogne određenim granama privrede, ili specifičnim privrednim subjektima koji imaju otežano poslovanje. I zato svaki put kad se plasiraju krediti po povoljnijim uslovima od tržišnih, to jeste politička odluka. RBV možda s te strane može biti kritikovana i može se otvoriti pitanje da li su njeni plasmani bili smisleni, ali to može da analizira isključivo stručna javnost. Međutim, ako mi imamo političke otpužbe, pretnje i pritiske na RBV, a potom se dešava i to da se ovako lako pristaje da se ta banka ugasi i prepušta nekom drugom, onda moramo ozbiljno da se zapitamo o čemu se tu radi i kakvi i čiji interesi se tu štite.

Ako gašenje RBV i novi budžet vode finansijskom urušavanjuVojvodine, šta će značiti osporovanje Statuta pred Ustavni sudom koje se takođe iščekuje?

– Lično smatram da je poverenje u Ustavni sud poljuljano za poslednje tri godine, ne samo zbog odluke o nadležnostima APV, već i zbog toga jer je taj sud u nekoliko navrata propustio da zaštiti Ustav iako je za to imao više prilika. I verovatno se malo zatrčao sa ovom odlukom o poništavanju ingerencija Vojvodine, iako ne sumnjam da je to bila isključivo politička odluka. Sad se očekuje da taj Ustavni sud isto postupi i sa Statutom APV, a kad je reč o njegovim odredbama koje su identične onim već osporenim u Zakonu o nadležnostima APV. Međutim, pitanje je da li u ovom trenutku ta odluka Ustavnog suda ikom odgovora. Vojvođanskom rukovdstvu sasvim sigurno ne, jer je Ustavni sud već napravio dosta šete za autonomiju Vojvodine. Ali, te odluke USS nanele su i jako veliku štetu republičkim vlastima, jer Vladi Srbije u ovom trenutku, kad je već otvoreno pet ili šest krupnih političkih pitanja, nikako ne odgovara da se pojavi i pitanje Vojvodine. To vlastima Srbije ne odgovara zbog pozicije pred međunarodnim faktorima. Dakle, ili se ne vodi račna o političkoj realnosti i međunarodnoj poziciji Srbije, ili odluka Ustavnog suda zapravo treba da pripremi političko preustrojstvo Republike Srbije. Ako bi to političko preustrojstvo, koje zahteva i ustavne promene, doprinelo decentralizaciji i demokratizaciji sistema – to bi onda bilo korisno. Ali, ako bi se novi ustav Srbije pravio na tragu odluka Ustavnog suda o vojvođanskim nadležnostima, onda se bojim da od autonomije Vojvodine neće ostati ništa. I zato je veliko pitanje da li mi danas svedočimo pokušaju potpunog zatiranja vojvođanske autonomije. Ne bih hteo da kažem da je u tom procesu Ustavni sud dobrovoljni učesnik, ali postoji sumnja da ima više centara moći u Srbiji koji rade na gušenju Vojvodine.

Svetlana Ratkov (Autonomija)