Protesti u Srbiji konačno su postali uobičajena pojava. Više se ne broje učesnici nego nedelje i meseci koliko traju i broj gradova u kojima protesti niču.

Sve se ređe čuje pitanje: Ko stoji iza protesta? Svaki građanin savršeno dobro zna zašto je izašao na ulicu.

Aleksandar Vučić je definitivno pri kraju svog destruktivnog, rušilačkog pohoda na sopstveni narod i državu. Nije mnogo ostalo toga što treba srušiti ili podeliti. Nas pet-šest miliona odavno je gurnuo u stranu ili izbacio sa svoje lađe na kojoj piše Srbija.

Bili smo višak. Njegova idealna Srbija broji 700.000 članova partije, kumova, familije i njega samog.

Veruje da može u nedogled potkupljivati, sluđivati i prehranjivati to malo preostalih ispod one čuvene šljive, parama koje bezočno otima od svih nas.

I veruje da će još dugo moći da pluta po površini, bacajući jednog po jednog od tih 700.000 u vodu. Tih 700.000 koji još nisu shvatili čemu služe.

Počeo je pre neki dan sa gradonačelnikom Grocke.

Ali ne treba se zavaravati. Biće to duga i iscrpljujuća borba. U kojoj ćemo morati da dokažemo da je naš očaj i stid jači od njihove pohlepe i nedostatka stida. Protestujemo, jer verujemo da je to moguće.

Duboko i bolesno poremećena stvarnost koju živimo, isplanirana u isto tako duboko bolesnom umu, ne oprašta nam više nikakva kolebanja. Izbrisane granice između istine i laži, časnog i nečasnog, poštenog i nepoštenog, pristojnog i nepristojnog, učenog i neukog, pametnog i glupog, obavezuju nas na delanje bez oklevanja i gubitka entuzijazma.

Istorija ne podrazumeva hod unazad, ali čini se opravdanim da pri postojećim okolnostima stanemo, uzmemo vazduh i vratimo se nekih šest godina, u tačku u kojoj su maločas pomenute kategorije bile precizno i jasno razgraničene debelom crvenom linijom. Samo tako moći ćemo ponovo napred.

Naše parole su HVALA, MOLIM, IZVINITE, IZVOLITE… jer verujemo da se tako isceljuje pocepano društvo, lakše grade prijateljski odnosi sa komšijama i brže i uspešnije stiže do Evrope.

Uz svo razumevanje za nezahvalnu situaciju u kojoj se naša formalna opozicija našla, delom sopstvenom krivicom, a mnogo više beskrupuloznom, nemoralnom i divljačkom hajkom mafijaške vlasti, ne mogu joj se oprostiti nedostatak ideja i pozitivne energije.

Ne zamajavajte nas više Kosovom, lažnim patriotizmom i sumnjom u odnosu na Evropski put. To su Vučićevi argumenti.

Njegova kompletna biografija, njegove karakterne i mentalne karakteristike vrišteće upozoravaju na nadolazeću katastrofu. Teško je naći osobu pogrešniju od njega za tu poziciju. Jedino oružje protiv Vučića su pamet, kompetentnost i odgovornost. Sve ono što on ne poseduje.

U ovom trenutku ništa nije prirodnije i legitimnije od zahteva za Vučićevu smenu ili ostavku. Nažalost, ništa nije manje verovatno da se dogodi.

Ozbiljno i odgovorno treba razmotriti pitanje da li ići na bojkot izbora ili ne.

Ali ono što nam kao efikasno sredstvo ostaje je masovna GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST. To više nije samo naše pravo. To je sada naša OBAVEZA. I logični naredni potez.

Ja sam odavno shvatio da ću teško ikada ostati bez posla kao politički karikaturista. Ali još uvek verujem u trenutak kada će protagonisti mojih crtanih komentara, ponovo postati političari sa ljudskim likom.

Autor je karikaturista

(Danas)