U Srbiji se prečisti samo 16% otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju i u 168 gradova i opština postoji oko 40 pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. Kako bi se postigao kvalitet vode koji je u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama Evropske unije, za postizanje onoga što je navedeno u Strategiji upravljanja vodama, potrebno je 5,4 milijardi evra, od kojih 3,9 milijardi evra treba izdvojiti za kanalisanje i zaštitu voda, dok ostatak od 1,5 milijardi evra treba izdvojiti za izgradnju atmosferske kanalizacije do 2034. godine.

Dunav celim svojim tokom ima povišen nivo gvožđa, odnosno treću klasu, osim kod Smedereva gde je druga, odnosno Banatske Palanke gde je četvrta. Fenolnih jedinjenja takođe ima više, pa Dunav u ovoj kategoriji spada u drugu i treću klasu. Fekalni klorifomi u Novom Sadu i Tekiji nalaze se u tolikoj količini da voda iz Dunava spada u treću klasu, dok u Smederevu i Zemunu ide čak i do četvrte, što znači da je tu najzagađeniji. U Zemunu, zajedno sa Banatskom Palankom, nalazi se i povećana količina crevnih enterokoka, takođe feklanog porekla. U Novom Sadu, Banatskoj Palanci, Tekiji i Radujevcu, pronađena je i povećana količina aerobnih heterotrofa, navodi se u Rezultatima ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda Ministarstva zaštite životne sredine iz 2018. godine, kada je poslednji put ova analiza rađena.

Srbija nije daleko odmakla u Poglavlju 27. Postavlja se pitanje kako će se nabaviti tih pet milijardi evra namenjenih samo za oblast vode. I kada se taj novac nabavi, pitanje je kako će se on potrošiti navodi Iva Marković iz Inicijative „Pravo na vodu“.

-Mi imamo tu dihotomiju gde privatna preduzeća do 2025. godine po Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u vodi, moraju da ispune te standarde. S druge strane, komunalna preduzeća koja bi trebalo da su pod okriljem javnih politika, po ovoj pregovaračkoj poziciju su zatvoreni za javnost. Mi ne znamo koji su rokovi tamo dati – navodi Marković.

Problem predstavljaju i pesticidi čija je količina povećana od marta do juna kada se oni koriste. Padanjem kiše, odnosno spiranjem zemljišta, ove materije završavaju u Dunavu što može da bude veoma opasno kada se koriste zabranjene materije poput lindana navodi redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Božo Dalmacija.

-U Evropi lindan spada u prioritetne supstance jer se moraju odmah ukoliniti iz životne sredine. Znači ne smemo da ih koristimo. Međutim, kod nas je razvijena crna trgovina. Pošto Turska ne pripada tom delu, oni još proizvode te stare pesticide i osetno su jeftiniji od ovih novih pesticida i onda ljudi dovlače te stare pesticide i koriste ih i to jedan od problema. – navodi dr Dalmacija i dodaje da sa druge strane, Srbija ne učestvuje u zagađenju Dunava nitratima u odnosu na ostale zemlje jer ima slabiju poljoprivredu.

Svi glavni gradovi u gornjem slivu Dunava imaju imaju sisteme za prečišćavanje sem Beograda

Srbija najvećim delom zagađuje Dunav neprečišćenim komunalnim vodama. Svi glavni gradovi u gornjem slivu imaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Beograd je jedan od retkih glavnih gradova u Evropi koji nema uređen kanalizacioni sistem. Ovaj višemilionski grad potpisao je sporazum o saradnji sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema sa kineskom kompanijom „China Machinery Engineering Corporation” u januaru ove godine. Problem predstavlja to što taj ugovor nije javno dostupan jer građani ne znaju po kojim će standardima biti sprovedeni radovi, i da li će biti u skladu sa propisima EU. Jedna trećina domaćinstava u Beogradu nije povezana na kanalizaciju te bi priključivanje te trećine morala da prethodi izgradnji centralnog kolektora.

Novi Sad ispušta oko 100.000 kubika neprečišćenih otpadnih voda dnevno. U ovom gradu, gradi se Nova glavna crpna stanica (NGC1). Rok za završetak bio je jul ove godine. Puštanjem u rad ovog centra Novi Sad će se pridružiti mestima koji prečišćavaju otpadne vode u Vojvodini kao što su Sombor, Starčevo, Ada, Subotica, Alibunar, Kovačica i Vrbas. U Bačkoj Topoli je počela izgradnja ovakvog postrojenja.

Veći deo komunalnih otpadnih voda, oko 58%, prikuplja se sistemima za kanalisanje, od čega 12% na sisteme sa prečišćavanjem, odnosno 46% na javne kanalizacione sisteme bez prečišćavanja. U odnosu na vrstu tretmana u Srbiji 1,3% stanovnika je priključeno na primarno (mehaničko) prečišćavanje za uklanjanje čvrstih materija. Na sekundarno (biološko) prečišćavanje sa aerobnim ili anaerobnim razlaganjem najvećeg dela organske materije priključeno je 8,7 %. Tercijarnim prečišćavanjem obuhvaćno je 1,9%, odnosno kanalizacioni sistem povezan na postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Subotica, navodi se u istraživanju primene evropske direktive u prečišćavanju komunalnih otpadnih voda u Srbiji, Agencije za zaštitu životne sredine.

Gde smo u odnosu na Poglavlje 27?

U izveštvaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. godinu navodi se da je postignuta umerena usklađenost zakonskih propisa. Međutim, napredak u Akcionom planu za provođenje Strategije upravljanja vodama nije načinjenа. Na primer, neusklađenost pravnih tekovina u određenim oblastima predstavljaju veliki problem, kao što je na primer dozvoljena količina arsena. Neprečišćene vode su i dalje glavni izvor zagađenja. Evropska komisija navodi da i rad na Planu upravljanja rečnim slivovima Srbije sporo napreduje. Lokalno upravljanje treba pobojšati, a utvrđivanje jasnih pravila o dužnosti u korišćenju i održavanju objekata za prečišćavanje voda, kao i obradu otpadnih voda – mora biti prioritet.

Obaveze Srbije o zaštiti Dunava nalaze se i u Sofijskoj konvenciji o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav koju su 1994. godine potpisale sve zemlje kroz koje ova reka protiče, a čiji je cilj zaštita, poboljšanje i racionalno korišćenje vode u slivu, kao i sprečavanje prekograničnih uticaja u vodotoku. Ovom konvencijom, Srbija se obavezuje da će, pored navedenog, regulasati propise, usaglasiti satandarde sa ostalim zemljama potpisnicama, omogućiti neophodnu infrastukturu i redovno podnositi izveštaje.

Vojvodina se Delkaracijom o zaštiti životne sredine iz prošle godine, obavezala da će, između ostalog, svesna velikog nivoa zagađenja voda, pružiti finansijsku i administrativnu podršku jedinicama lokalne samouprave u naporima da obezbede projektno – tehničku dokumentaciju i izgrade sisteme za preradu otpadnih voda.

Još neki od propisa kojima se Srbija obavezuje jeste Direktiva o vodama Evropske unije, Nitratna direktiva Evropske unije, Direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda itd.

Vodotoci u Srbiji prepuni potencijalno toksičnih elemenata

Kao posledica nebrige, u vodotocima Srbije prisutan je visok sadržaj potencijalno toksičnih elemenata i prema nivou maksimalne dozvoljene koncentracije i prema učestalosti njenog pojavljivanja. Opasnost predstavljaju i dugotrajne zagađujuće supstance, kao što su pesticidi i industrijski otpad, koje neprečišćeni kanalizacioni mulj sadrži od 60 do 80%.

Osim poznavanja izvora zagađenja, uspostavljanjem lokalnih i nacionalnog registra zagađivača, potrebno je proceniti i potencijalni uticaj farmaceutskih proizvoda za uzgoj stoke koji se sa otpadom iz farmi nekontrolisano distribuiraju na poljoprivredno zemljište, kao i doneti Pravilnik koji reguliše sadržaj otpadnih materija u kanalizacionom mulju, zaključak je istraživanja Ministartsva životne sredine i prostornog planiranja, odnosno Agencije za zaštitu životne sredine, a koji se bavi uticajem zagađujućih materija iz urbanih otpadnih voda na životnu sredinu i zdravlje.

Problem su i organski rastvarači iz hemijske industrije, delovi nafte, policiklični aromatični ugljovodonici, koji izazivaju kancere, naročito kancere nervnih završetaka. Takođe, opasnost su i metali koji se talože u mulju kao što su kadmijum, nikal, živa i olovo koje se koristilo kao obavezna komponenta u benzinima koji se potom taloži na ulicama čijim spiranjem dospeva u Dunav. Tako okruženje može nepovoljno da utiče na biosferu, navodi prof. dr Božo Dalmacija.

–Jedna od dugoročnih posledica može da bude nestanak nekih vrsta, posebno mikroogranizama koji kroz lanac ishrane dospevaju u ljudski organizam. Ako dugo konzumirate takvu hranu i vodu može doći do raznih kancera, kancera debelog creva, nadbubrežne žlezde, što su česte bolesti kod nas – objašnjava prof. dr Dalmacija.

Pored mikroogranizama koji su neophodni za održavanje ekosistema, Dunavom plove i bakterije koje nisu dobre po zdravlje ljudi. Zavod za javno zdravlje Vojvodine analizu vode obavlja tokom kupališne sezone i iako je ovog leta voda bila u granicama norme, u skoro svakom uzorku pronađene su bakterije fekalnog porekla. Preporuka ove institucije je da se nakon svakog kupanja, građani obavezno istuširaju čistom vodom.

Međutim, manje bezazleni problem dugoročne nebrige prema Dunavu može da predstavlja kontaminacija vode za piće. Dunav, odnosno njegove podzemne vode, imaju veliki potancijal vodosnabdevanja. Neke čestice zemlja ne može da filtrira i bez dobre tehnologije u fabrikama vode, one opet dospevaju u ljudski organizam.

Posledice nebrige ne završavaju se u okviru granica jedne zemlje. U Crno more, na primer, završava dosta azotnog fosfora koji se nalazi u komunalnim otpadnim vodama, a koji potiče kako iz fekalija, tako i iz deterdženata. U Srbiji se koristi 10 do 15 mg po čoveku. Novi Sad i Beograd po evropskim i srpskim zakonima imaju pravo da ispuste svega jedan miligram azotnog fosfora po osobi. Ostali manji gradovi mogu da ispuštaju do 2 miligrama zato što imaju manje ljudi, navodi dr Dalmacija.

-Azotni fosfor utiče na proces eutrofizacije, odnosno pojave određenih algi. Pošto je Crno more zatvoreno, neophodno je 500 godina da bi se ono prečistilio. Zato postoji evropska inicijativa da bi se ova šteta sanirala- objašnjava on i dodaje da Svetska banka ni ne daje kredite za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ukoliko nije u planu da ona, pored organskih jedinjenja, prečišćavaju i azotni fosfor.

Biranje detrdženata bez azotnog fosfora prvi je korak koji građani kao pojedinci mogu da načine. Ekološka svest kod naših ljudi je na niskom nivou, navodi prof. dr Dalmacija.

– Treba naterati ljude da razmišljaju o tome. Ali ako se država tako ponaša, šta očekivati od građana. Treba da znamo kako da se ponašamo prema kanalizaciji. Mulj od prečišćavanja se može koristi kao đubrivo u šumarstvu ali ako vam se nakupe opasne materije, možete da ga odložite ili još bolje, da ga osušite i spalite – navodi dr Dalmacija i dodaje da svest i ponašanje treba da se menjaju.

Dunav je i naša i međunarodna reka. Imamo odgovornost prema načinu na koji je ugrožavamo ne samo za našu zemlju već i za sve ostalo kroz koje ona prolazi. Imamo potrebu da imamo zdravu životnu sredinu, objašnjava Iva Marković iz „Prava na vodu“, dodajući da čist Dunav znači privredni potencijal.

-Ne možemo ni da govorimo o razvoju ribarstva, poljoprivrede, turizma, kada imamo ovako zagađenu reku. Mi ne možemo da imamo organsku proizvodnju ili ekološki turizam ako imamo toliko zagađene reke. To nam je jako važno zbog celokupnog razvoja zemlje i razvojnog pravca kojim želimo da idemo. Da li želimo da budemo jeftina radna snaga ili želimo zaista da razvijamo neke stvari od onoga što možemo i što imamo već, samo moramo da se potrudimo da to bolje sačuvamo? Pitanje je generalnog razvoja Srbije kako brinemo o prirodnim resursima – zaključuje Marković.

Sanja Đorđević (Autonomija)

Naslovna fotografija: Sanja Đorđević

(Tekst je nastao u okviru projekta „Mladi novinari za zaštitu životne sredine – pravo na čistu vodu, vazduh, zemlju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)