Vlada koju predvodi ekonomista Mirko Cvetković za tri i po godine mandata pozajmila je 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno, pokazalo je istraživanje pojedinih ekonomskih stručnjaka.
Ono što je otežavajuća okolnost koju prethodnici nisu imali je da je svetska ekonomska kriza došla u vreme nove vlade što je činjenica, kako ističu predstavnici vlasti, koja je ključna u priči o zaduživanju
Jurij Bajec, član Ekonomskog saveta premijera Srbije, izjavio je za RSE da je logično da je vlada koja je nasledila praznu državnu kasu bila prinuđena da se zadužuje.
“To je morala da radi da bi održala elementarne socijalne i ekonomske funkcije, a da pri tom ne podiže prihode iz poreza kao što je PDV i slično. Prosto je morala da pronađe dodatne izvore finansiranja, a to je bilo zaduživanje. To je bila neminovnost, jer takođe država nije kroz proces privatizacije prodavala firme da bi na taj način imala velike prihode i obezbedila sopstvena sredstva. To je slična situacija koja se, doduše na mnogo dramatičniji način, desila u mnogim drugim zemljama uključujući i države regiona” , navodi Bajec.

Političarima ključni izbori
Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra, danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini građani Srbije zaduženi za oko dve milijarde.
Ekonomista Milan Kovačević tvrdi da Srbija u poslednje vreme ima prebrz tempo zaduživanja.
“Do velikog zaduživanja dolazi zato što povećavamo javnu potrošnju, koja ne ide za investicije. Drugim rečima, radi se upravo suprotno od onoga što bi trebalo. Ne smanjujemo i ne balansiramo javnu potrošnju i onda prosto postaje inercija da se mora povećavati javni dug. I jednostavno je došlo na red da se zadužujemo jer smo prethodno potrošili novac od privatizacije”, ocenjuje Kovačević.
Vlast u Beogradu najviše troši na plate i penzije, dobar deo zajmova otišao je javnim preduzećima, dok je manje od trećine uloženo u konkretne projekte kao što su izgradnja puteva i mostova.
Tako se dogodilo i da je Međunarodni monetarni fond odložio ocenu prve revizije aranžmana iz predostrožnosti jer se Srbija nije držala dogovora o planiranom nivou javnog duga, koji ne bi trebalo da pređe 45 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, veruje da očuvanje socijalnog mira i politika u ovoj priči imaju važnu ulogu.
“Političarima nije važan MMF i šta misli neko u Vašingtonu, nego im je ključno kako će da dobiju naredne izbore ili bar kako najbolje da izađu pred birače. Prema tome, taj prioritet koji postoji na unutrašnjem planu ima mnogo veću težinu od svega što dolazi spolja. I u tom svetlu naravno da se mogu razumeti ovakva izvrdavanja, a sasvim drugo pitanje je da li se mogu opravdati”, smatra Prokopijević.

Svaki sekund 55 evra
Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da je sadašnja vlada Srbiju svake sekunde zaduživala 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za dva miliona dnevno ili 24 evra u sekundi. Nova zaduživanja u budžetu za 2012. planirana su za više od jedan odsto BDP-a iznad dogovorene granice, odnosno za oko 300 miliona evra.
Država bi trebalo da predloži program mera za povećanje prihoda i smanjenje javnih rashoda, kako se dug ne bi povećavao.
Jurij Bajec kaže da je jasno da država ima mogućnosti da isplaćuje plate i penzije, i da nema planove da povećava poreze.
“Ali mislim da će se pitanja reforme poreskog sistema i javnog sektora veoma ozbiljno otvoriti formiranjem nove vlade. I verovatno kroz rebalans budžeta koji će uslediti ova pitanja moraće da se postave veoma jasno i precizno”, ocenjuje on.
Iako se vlast devedesetih zbog sankcija malo zaduživala, dok su vlade posle 2000. uspevale da smanje javni dug, ekonomisti kažu da je zbog ekonomske krize ipak nemoguće poređenje sa sadašnjom situacijom.
Milan Kovačević zaključuje da su potrebne jasne ekonomske reforme, ali da je pitanje da li je to moguće čak i posle narednih izbora.
“Odlučivanje u ovoj zemlji je otežano jer postoji ono što se zove partokratija. Kao i do sada, glavari partija koje će biti u koaliciji o svemu će odlučivati. A to onda vraća birače u apatiju i ustvari smanjuje elan da se menjaju i unapređuju stvari u društvu”, kaže Kovačević.
Srbija, prema podacima Narodne banke, ove godine mora da otplati 3,8 milijardi evra duga. U 2013. opterećenje budžeta biće slično (3,7 milijardi), a kritična je i 2014. kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde.

(Radio Slobodna Evropa)