„Nikada nismo izašli iz ratova devedesetih. Oni još traju punom snagom. To se vidi iz svih ruševina koje su ostale i u samom centru grada. Vidi se po tome što nema muzeja i spomenika, što nema popisa žrtava iz ratova u Hrvatskoj, Bosni, Kosovu i od NATO bombardovanja“, rekla je za portal N1 istoričarka i univerzitetska profesorka Dubravka Stojanović.

Dubravka Stojanović je istakla da se na prvom mestu to vidi po tome što ti ratovi nemaju ime.

„Oni samo u Hrvatskoj i Republici Srpskoj imaju ime, jer se tamo smatraju pobedničkim i završenim. Dok ne možete nešto da imenujete to znači da nije gotovo. Ni vlasti ni društvo nisu želeli te ratove da završe, jer je teško suočavanje sa pitanjem zašto su se oni dogodili i kolika je čija odgovornost? A teško je i zbog toga što je srpska politika doživela pet poraza (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Kosovo, NATO), što niko ne želi da prizna“, izjavila je Stojanović.

Ona je istakla da je zato svim vlastima bilo važnije da se o tome ne govori, a da se „vlada onako kako je to činio Milošević, odnosno da se ti ratovi sa susedima nastavljaju drugim sredstvima“.

„Politički se od Miloševićevih ratnih ciljeva nikada nije odustalo i to danas vidimo iz formulacija kao što su Vulinov ‘Srpski svet’ ili integralizam, kako to sada zove Lompar. Dok se od tih ciljeva ne odustane neće se izaći iz ratova, niti će društvo krenuti napred“, rekla je ona.

Upitana o izjavi u jednom intervjuu kada je rekla da je naša prošlost neizvesnija od budućnosti, Stojanović je istakla da to znači da se ovde prošlost neprekidno „menja“, tačnije da je razni delovi društva i vlast na prvom mestu neprekidno prilagođavaju svojim dnevnim potrebama.

„Sistematski se pravila netačna slika da su Srbi i Hrvati u milenijumskom sukobu da bi se rasturila Jugoslavija i napravio rat; dramatično je izmenjena slika Drugog svetskog rata da bi se socijalistički režim pobedio i na terenu sećanja i sada imamo ustaške i četničke simbole kao potpuno normalizovane, svuda oko nas. Dokazali smo da se prošlost može u potpunosti ‘promeniti’, bez ikakvog uticaja stvarnih istorijskih činjenica, često potpuno suprotno njima. Eto, zato je ovde prošlost ispala neizvesna. A od tumačenja prošlosti u velikoj meri zavisi naš odnos prema sadašnjosti i zato je to vrlo opasno“, rekla.

„Studenti uspeli da režim stave u reaktivnu poziciju, vlast neće lako odustati od Generalštaba“

Na pitanje da misli da će 2026. godina na kraju biti izborna u Srbiji, kako to najavljuje predsednik Srbije, iako su studenti tražili izbore još pre više meseci, Stojanović kaže da je po njoj izborna godina bila prošla 2025. godina.

„Tada je napravljen izbor. Kada će se formalizovati videćemo. Jedino što je sada zabavno gledati su predsednikove muke, jer ne zna šta je za njega gore – da li da ih raspiše sada ili što kasnije, kada će za njega biti gora situacija? Najvažnije što su studenti uspeli to je da režima stave u reaktivnu poziciju, da on mora da traži odgovore na njihove izazove. Do sada je uvek opoziciona strana bila u toj poziciji, koja je automatski gubitnička jer onaj drugi nameće igru“, ocenila je Stojanović.

Govoreći o zgradi Generalštaba, Stojanović je istakla da vlast neće lako odustati od toga.

„Verujem da traže rešenje i novog investitora“, ocenila je naša sagovornica.

„Država ne zna šta da uradi sa ratovima devedesetih“

Na pitanje zašto država svih ovih godina nije obnovila taj kompleks ili ga pretvorila u muzej, Stojanović kaže da država generalno ne zna šta da uradi sa ratovima devedesetih.

„Koji bi to muzej bio kada bi ga pravila ova vlast? Muzej njihovog poraza od NATO pakta? Za njih jeste najbolje rešenje da se to sećanje sruši, a da se oni još obogate u toj koruptivnoj akciji“, zaključila je profesorka Stojanović.

(N1/foto: Medija centar Beograd)