„Mi i dalje živimo u tim devedesetim i naravno da je teško iz njih izaći iz mnogih razloga, ali tu temu treba otvarati na nve načine“, kaže istoričarka Dubravka Stojanović, govoreći o „Muzeju devedesetih“.

Muzej devedesetih – digitalni muzej sećanja na devedesete godine, pokrenut je nedavno, kao inicijativa Kulturnog centra Grad. Cilj ove inicijative je sakupljanje i čuvanje od zaborava izvora i svedočanstva o poslednjoj deceniji 20. veka na prostoru nekadašnje jugoslovenske države. Prvi korak ka stvaranju Muzeja 90ih je projekat „Nepristajanje“ posvećen antiratnoj sceni Srbije 1990-ih. Iza koncepta ove incijative stoje Dejan Ubović, Dubravka Stojanović, Snježana Milivojević i Igor Štiks.

„Mnogo toga je rečeno i napisano o devedesetim, to su biblioteke knjiga koje postoje o ratovim u Jugoslaviji, ali čini mi se da to pitanje ne da nije zatvoreno, nego nije ni otvoreno, posebno ne u Srbiji, i mi ne možemo dalje dok ga ne otvorimo, iz veoma različitih perspektiva“, rekla je Stojanović za N1.

Važno je da se postave pitanja, dodaje, da se pokaže kompleksnost te decenije i da se ukaže na globalne devedesete.

„Da se možda postavi pitanje da li je 21. vek počeo ratovima u Jugoslaviji, jer ako je ovo u čemu mi danas živimo 21. vek, ako su to beskonačni ratovi u Africi, Siriji, Jemenu, Libiji i sada Ukrajini, i ti ratovi po mnogo čemu liče ratovima u Jugoslaviji, da li onda možemo kao istoričari da se igramo vekovima i da kažemo da je dugi 21. vek počeo ratovima u Jugoslaviji tim ratovima, i da su određene ideje, koncepti, vrsta konflikta – počeli tada. To nije razmišljanje samo o Jugoslaviji, već i o EU, globalnim krizama, Trampu, Ukrajini, i zato mislimo da je to i krajnje aktuelno, nije samo večno vraćanje u devedesete, već i dovođenje devedesetih u vezu sa savremenim događajima“, navodi istoričarka.

Pokretači Muzeja devedesetih, kako je navela, počeli su od ideje da naša znanja o ljudima koji su se protivili ratu postepeno nestaju, da neke organizacije više ne postoje, niti dokumenti o njihovom postojanju. „A mnogima je i u interesu da toga i nema – počevši od naših vlasti, koje su bile i vlasti devedesetih, od svih onih koji su svojom ideologijom i propagandom napravili i održavali te ratove. Njima je u interesu da se kaže da nije bilo glasova protiv i da se nije moglo drugačije, da nije bilo drugih ponuđenih rešenja. Ovaj sajt treba da pokaže da je uvek bilo ljudi koji su otvoreno govorili da se rat ne sme dogoditi“, zaključila je Stojanović.

Projekat Nepristajanje biće deo izložbe u pripremi “Lavirint devedesetih” čije je otvaranje predviđeno u 2023, a turneja izložbe po zemljama regiona je planirana u toku 2024. godine, navode organizatori i pokretači ovog projekta. To su sve koraci ka osnivanju Muzeja 1990-ih čije otvaranje je planirano za 2025. godinu.

„Više od trideset godina je prošlo od raspada Jugoslavije i početka ratova na njenoj nekadašnjoj teritoriji. Više od trideset godina je prošlo i od nastanka antiratnog pokreta, organizacija civilnog društva i medija koji se nisu mirili sa ratnom politikom. U celoj Jugoslaviji, a posebno u Beogradu bilo je ljudi koji su izašli na ulice i druge javne prostore da kažu jedno glasno NE ratu, razaranju i ubijanju. Ovo je priča o njima“, navodi se na stranici Nepristajanja, koja donosi posebne odeljke o antiratnim pokretima tog perioda, nezavisnim medijima, kao i galeriju fotografija.

(N1, Foto: MC)