Vlasti u Srbiji zabranile su skup ultradesničarskih organizacija planiran na dan godišnjice invazije Rusije na Ukrajinu, 24. februara.

Desničari su na svojim kanalima na Telegramu naveli da su skup planirali kao podršku Rusiji, ali i kao protest zbog hapšenja svojih pristalica.

Ipak, još uvek nije jasno da li će, uprkos zabrani države, događaj u promenjenom planu biti održan, jer su desničari u međuvremenu pozvali na molitvu u jednoj od crkava Srpske pravoslavne crkve (SPC) u centru Beograda.

Srbija, uprkos pretendovanju da postane članica Evropske unije, još uvek nije uskladila svoju politiku sa evropskom. Zvaničan Beograd odbija da uvede sankcije Kremlju, pravdajući to ekonomskim interesima.

Rusija zauzvrat podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, podržavajući Srbiju u negiranju nezavisnosti svoje bivše pokrajine.

Desničari u pritvoru

Desničarske organizacije su svoju nameru da se okupe u Beogradu na godišnjicu invazije objavile na događaju 15. februara.

Tog dana desničarski pokreti su organizovali skup tražeći od vlasti u Srbiji da prekinu dijalog sa Kosovom.

Skup je organizovala desničarska organizacija „Narodna patrola“ koja javno govori o svojim vezama sa ruskim paramilitarcima iz „Vagner“ formacije.

Pojedini učesnici protesta su nosili obeležja „Vagnera“ i simbole podrške ruskoj invaziji.

Žandarmerija je tog dana sprečila desničare da uđu u zgradu Predsedništva, a dan kasnije policija je uhapsila nekoliko članova i pristalica.

Među njima su i vođa ekstremno desničarske grupe „Narodna patrola“ Damnjan Knežević i urednik desničarskog portala „Srbin.info“ Dejan Petar Zlatanović.

Njih dvojica su u jednomesečnom pritvoru od 16. februara zbog sumnje da su na događaju 15. februara pozivali građane Srbije na nasilno svrgavanje i smenu najviših državnih organa. Oni su te navode negirali.

Govornici na skupu 15. februara su pozvali na nov događaj, 24. februara. Tog dana pre godinu dana Rusija je počela svoju invaziju na Ukrajinu.

Zabrana skupa

Informaciju o zabrani skupa je u video obraćanju 20. februara izneo Dejan Mirović, profesor Univerziteta u Prištini i nekadašnji funkcioner ultranacionalističke Srpske radikalne stranke (SRS), koji je i prijavio okupljanje.

Kako je rekao, skup je bio prijavljen u skladu sa zakonom i Ustavom i imao je za cilj da ukaže na „nezakonito i neustavno“ hapšenje Kneževića i Zlatanovića.

Njegovo obraćanje je objavljeno na Telegram kanalu „Narodne patrole“.

U video snimku Mirović pokazuje rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova o zabrani skupa, ali ne iznosi više detalja.

U skeniranom dokumentu, koji je istog dana objavljen i na portalu „Srbin.info“, se kao razlog za zabranu navodi da su na okupljanju 15. februara, koje je takođe policiji prijavio Dejan Mirović, „učestvovala lica za koja se osnovano sumnja da su izvršila krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“.

Kako se može videti na skeniranom dokumentu, odluku o zabrani donela je Policijska stanica Stari grad u Beogradu.

Umesto na ulici u crkvi

Nakon vesti o zabrani skupa, „Narodna patrola“ i njima bliske organizacije pozvale su pristalice da se okupe na „molitvenom ustanku“ u Crkvi svetog Marka u centru Beograda.

Dejan Mirović je u video obraćanju rekao da će, osim u Crkvu svetog Marka, istog dana otići i u rusku Crkvu svete Trojice, da se tamo „pomoli za bratski ruski narod da mu bog podari pobedu“.

Može li policija da zabrani skup u crkvi?
Vladica Ilić, pravnik iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za RSE da je javno okupljanje neophodno prijaviti onda kada se održava na otvorenom prostoru, dok za skup u zatvorenom prostoru nije potrebno da se podnese zvanična prijava MUP-u.

Međutim, dodaje Ilić, to ne znači da policija nema ingerencija u slučaju da se skup održava u zatvorenom prostoru.

„Na primer, na skupu koji se održava u zatvorenom prostoru, koji ne podleže prijavljivanju, ne znači da policija ne bi mogla da naredi da se taj skup prekine ili da ne bude održan, zbog istih razloga zbog kojih bi donela negativno rešenje po prijavi“, objašnjava Ilić.

On podseća da Ustav Srbije dozvoljava isključivo mirna okupljanja.

„Tamo gde država proceni da je neko okupljanje usmereno na rušenje poretka ili na izazivanje nasilja, policija bez obzira na to da li se okupljanje po zakonu prijavljuje ili ne prijavljuje, ima ovlašćenje da takve skupove spreči ili naloži njihov prekid“, zaključuje Ilić.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit RSE o tome kako će reagovati ukoliko bude održano okupljanje u crkvi.

Šta kažu u SPC?

Na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC) se za sada nisu oglašavali o ovom događaju. RSE do zaključenja teksta nije dobio odgovor od SPC na pitanje da li su organizatori tražili dozvolu za okupljanje u Crkvi svetog Marka.

SPC godinama održava dobre odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom. O tome svedoči i odluka Srpske pravoslavne crkve da ne prizna odluku Carigradske patrijaršije koja je krajem 2018. godine priznala samostalnost ukrajinske crkve.

Time se stavila na stranu Moskovske patrijaršije koja se izričito protivila toj odluci. Sveti arhijerejski Sabor SPC je na zasedanju novembra 2018. ocenio da je odluka Carigradske patrijaršije neutemeljena i da je Srpska pravoslavna crkva neće priznati.

Ipak, za razliku od Moskovske patrijaršije, SPC nije prekinula odnose sa Carigradskom patrijaršijom.

Ko su organizatori skupa?

Na skup koji je prvobitno trebalo da se održi u jednoj od centralnih gradskih ulica pozvala je neformalna ultradesničarska grupa „Narodna patrola“, koju predvodi Damnjan Knežević.

Knežević je uhapšen nakon što je na protestu krajnje desničarskih organizacija u Beogradu 15. februara sa govornice poručio: „Ja nemam drugog izbora, očekuj me Vučiću (Aleksandar, predsednik Srbije)“, kao i „kunem vam se na mnogo smo više spremni nego na nerede“ ukoliko Srbija pristane na ulazak Kosova u Ujedinjene nacije.

Povod za protest je evropski predlog za rešenje odnosa Srbije i Kosova, koji je ponuđen obema stranama, i u kojem se predviđa međusobno priznanje.

Plan još uvek nije javno predstavljen, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti izrazili su spremnost da o njemu razgovaraju.

Uz Kneževića su uhapšena još dva pripadnika „Narodne patrole“. Kod jednog od njih policija je pronašla karabin sa optikom i pripadajućom municijom.

Ova organizacija je od početka ruske invazije na Ukrajinu u Beogradu organizovala nekoliko protesta podrške Rusiji. Sam Knežević je u tom periodu više puta odlazio u Rusku Federaciju, gde se sastajao sa pripadnicima ruskih grupa sa krajnje desnice.

U novembru 2022. posetio je i tada tek otvoreni centar paravojne grupe „Vagner“ u Sankt Peterburgu.

Vagner je plaćenička vojska koju je 2014. osnovao ruski državljanin Jevgenij Prigožin (Yevgeny Prigozhin), blizak Kremlju. Od tada učestvuje u ratu u Ukrajini, a prisutna je i u sukobima u Siriji i Africi.

Jedinica se nalazi pod sankcijama Evropske unije (EU) od decembra 2021. zbog kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima širom sveta.

Knežević održava kontakte i sa ruskom ultradesničarskom grupom RUSOV i njenim liderom Andrejem Rodionovim, koji učestvuje u ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Sa njim se sastao u maju 2021. godine u Moskvi. U društvu sa vođom „Narodne patrole“ bio je i Dejan Petar Zlatanović, novinar portala „Srbin.info“ koji je takođe uhapšen 16. februara posle protesta u Beogradu.

Prema navodima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Zlatanović je tokom svog obraćanja pred okupljenima 15. februara rekao:

„Svima onima koji hoće da izdaju, to je sada aktuelno i danas, pa ko se prepozna – prepozna, a stići će ga to, ko potpiše njega ubiše“, „ako nećemo da smo kamenog srca, mora jedan oganj da radi, nema nazad više“.

Dejan Mirović koji je zvanično prijavio skup ultradesničara 15. februara i naredno okupljanje 24. februara je bivši funkcioner ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, a danas je profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini.

Kontakte sa međunarodnom ultradesnicom Mirović je održavao i dok je bio član SRS. Kao poslanik u Narodnoj skupštini je februara 2012. godine u parlamentu Srbije primio čelnika ekstremističkog pokreta „Ruski Obraz“ Iliju Gorjačeva i vođu italijanske neofašističke stranke „Nova snaga“ „Forca nuova“ Roberta Fjorea.

Na fotografiji koja je tom prilikom snimljena u Skupštini sa njima pozira i Miodrag Milikić, pripadnik neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“, čiji rad je Ustavni sud Srbije zabranio 2011. godine.

Sud u Moskvi je Gorjačeva 2015. godine osudio na doživotnu kaznu zbog organizovanja terorističke grupe i niza ubistava koja je ona počinila.

Fjore je, prema pisanju britanskog Tajmsa, 1985. godine u odsustvu osuđen kao pripadnik fašističke terorističke grupe „Nuclei Armati Rivoluzionari“. U više navrata je sam sebe opisivao kao neofašistu.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta)