Punih 20 godina traje borba nenastavnog osoblja zaposlenog u osnovnim i srednjim školama za poboljšanje materijalnog položaja.

U svim dosadašnjim razgovorima sa vlastima mnogo puta su bili zaboravljeni. Utisak je da su i u aktuelnim pregovorima sa Vladom Srbije ostali na margini jer njihovih zahteva nema na spisku koji je posle protesta zaposlenih u obrazovanju predat u Nemanjinoj 11.

A upravo je na tom protestu Nebojša Lazić, iz Sindikata radnika u prosveti Srbije, ukazao da se korekcija koeficijenata nenastavnog osoblja koje radi u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika odlaže duže od decenije.

– Od 2012. godine svaki put kada se povećavala plata u prosveti vannastavno osoblje je bilo izostavljeno. Minimalna cena rada je povećavana pet puta tako da su zaposleni sa III, IV i V stepenom stručne spreme dospeli ispod minimalca, pa je njihove zarade do minimalne dotirala država – rekao je Lazić na protestu održanom 26. septembra u Beogradu.

Nedavna izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, pomenutim zaposlenim u obrazovanju nije donela ništa.

– Novom uredbom smo svi stavljeni na minimalac što je neprihvatljivo za stručnu spremu koju imamo i složenost posla koji obavljamo – ukazuje Lazić, ilustrujući to podatkom da je po novoj uredbi raspon koeficijenata od prvog stepena (spremačica) do petog (domar, majstor na održavanju i kuvar sa petim stepenom) od 9,30 do 9,38.

On podseća da je korekcija koeficijenata tražena još 2013, u vreme dok je ministar prosvete bio Žarko Obradović, ali da odgovora nije bilo.

Potom je predstavnicima nenastavnog osoblja 2017. tadašnji ministar Mladen Šarčević obećao da će koeficijenti biti izmenjeni, predlažući da škole iz sopstvenih sredstava povećaju platu ovoj kategoriji zaposlenih do 30 odsto. Ni to se nije obistinilo jer mnoge škole nemaju sopstvene prihode, a u nekim koje ih imaju direktori nisu bili voljni da postupe po Šarčevićevoj sugestiji budući da nije bila obavezujuća.

– Sve što je tada obećano i rečeno nikada nije ispunjeno. Dvadeset godina se priča o platnim razredima, oni nikad neće biti uvedeni, jer su za to potrebne velike pare koje država nema. Pre tri godine smo bili smo kod premijerke Ane Brnabić i tada je obećala da će majstor održavanja, blagajnik i administrativni radnik sa četvrtim i sa petim stepenom biti po koeficijentima izjednačeni sa četvrtim i petim stepenom nastavnog osoblja. To je naš prvi zahtev da bi se ispravila dugogodišnja nepravda – navodi Lazić.

U narednom koraku, dodaje naš sagovornik, sindikat traži da se zaposleni sa II, III, IV i V stepenom stručnosti po koeficijentima i plati izjednače sa onima koji imaju istu stručnu spremu, a rade u javnom sektoru i finansiraju se iz budžeta. Takođe, „tetkice“ bi trebalo da se izjednače sa koleginicama iz javnog sektora, budući da su sada plate nejednake.

Na spisku zahteva sindikata je i da se uvede prekovremeni rad za vannastavno osoblje u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika.

– Majstori na održavanju, domari zbog čestih kvarova i havarija na vodovodnim cevima, curenju radijatora i kvarovima na elektroinstalacijama vrlo često dolaze van svog radnog vremena vikendom i državnim praznicima. Takođe se vikendom često održavaju seminari, probni završni, završni i prijemni ispiti. Zbog toga tražimo da se za vannastavno osoblje uvede prekovremeni rad do 22 sata, noćni rad posle 22 časa, kao i rad vikendom i praznicima. U svim javnim službama u javnom sektoru postoji prekovremeni rad koji se dodatno plaća, što tražimo da se uvede i u obrazovanju – kaže Lazić.

On najavljuje da će o zahtevima vannastavnog osoblja sindikat u narednom periodu obavestiti premijerku i ministarku prosvete, sa kojom će tražiti i da se sastanu.

Čiste za svima

Nebojša Lazić napominje da su zaposleni dodatno opterećeni jer moraju da čiste i održavaju fiskulturne sale koje škole izdaju korisnicima i sportskim klubovima, ali za taj posao nisu plaćeni.

– Mi smo dužni da sale održavamo i čistimo za školsku decu, a ne za klubove – poručuje Lazić.

(Danas, foto: Autonomija)