Društvo sudija Srbije saopštilo je da su osnovni problemi sudstva njegova nedovoljna nezavisnost, manjkava obuka sudija, neravnomerno opterećenje sudija i neusaglašen i nekvalitetan zakonski okvir.

U saopštenju se navodi da je Društvo sudija odgovorilo na poziv Ministarstva pravde i dostavilo mu sugestije o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, uprkos prekratkom roku koji je ostavljen akterima u sudstvu.

Izneto je uverenje da će i efikasnost i predvidivost i dostupnost sudskog sistema, a time i poverenje građana u sudije i sudove biti značajno unapređeni kad budu stvoreni uslovi za potpuniju nezavisnost sudija i sudova, za njihovu bolju obuku i njihovo ravnomernije opterećenje, a zakoni budu kvalitetniji i usaglašeni, dodaje se u saopštenju.

U prilog tvrdnji o tome šta su osnovni problemi u sudstvu, Društvo sudija je sačinilo analizu strukturu svih odluka Evropskog suda za ljudska prava donetih protiv Srbije i uporedilo najnovije podatke o broju predmeta i sudija po sudovima u Srbiji.

Od ukupno 221 predmeta u kojima je doneo meritornu odluku protiv Srbije, zaključno sa 2020. godinom, Evropski sud je u 199 našao povredu bar jednog od prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, od čega je u 52 predmeta utvrdio postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

To što je u 73 slučaja, u trećini, konstatovano da postoji problem sa izvršenjem sudskih odluka, pogotovo u „repetitivnim slučajevima“, prvenstveno je odgovornost same države, jer su sudovi u tim postupcima već pravnosnažno presudili, navode sudije.

Stoga se tvrdnji da je neefikasnost jedan od najvećih problema srpskog sudstva daje nepotrebno velik značaj, čime se zapostavljaju pitanja kvaliteta pravne zaštite i uslova u kojima sudije rade i zakona koje primenjuju.

Unapređenje efikasnosti sudstva nije moguće ukoliko se na sveobuhvatan način ne pristupi i rešavanju problema neravnomerne i prevelike opterećenosti pojedinih sudova, pre svega rešavanju problema izuzetne opterećenosti sudova na području grada Beograda, tri osnovna suda i Višeg suda u Beogradu, u parničnoj materiji.

Broj predmeta prispelih u Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu porastao je od 2019. do 2020. godine za više nego duplo, sa 61.106 na 131.779 predmeta, iako su sudije rešavale trostruko veći broj predmeta mesečno od onog koji im je propisan kao njihova mesečna norma, dodaje se u saopštenju.

Sudije u Višem sudu u Beogradu, njih 101, čine 29 odsto od ukupnog broja svih sudija viših sudova u Srbiji, a zadužene su sa 53 odsto svih predmeta viših sudova u Srbiji na kraju 2020. godine.

Društvo sudija pozdravilo je kao primerenu i neophodnu kratkoročnu meru delegaciju predmeta iz beogradskih u manje opterećene sudove širom Srbije, koju trenutno sprovodi Vrhovni kasacioni sud.

U dokumentu na 45 strana, Društvo sudija predložilo je izmene Zakona o parničnom postupku na način koji bi mogao da smanji neravnomernu opterećenost sudova u Srbiji i prekomernu opterećenost beogradskih i drugih velikih sudova, dodaje se u saopštenju.

(FoNet)