Organizacija Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV), koja je na meti režima praktično od svog osnivanja, na današnji dan obeležava svoj drugi rođendan, kada je sprovela svoju prvu akciju.  

STAV je neformalna grupa bivših i trenutnih studenata i studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (FFUNS). Nastala je nekoliko dana nakon lokalnih izbora u Beogradu u decembru 2023. godine tako što se „grupa mladih koji su bili na protestu ispred RIK-a našla u kafiću i složila da nešto mora da se preduzme povodom evidentne izborne krađe“.

Grupa je javnosti predstavljena 1. februara 2024. godine i od tada su organizovali čišćenje Železničkog parka, akciju prikupljanja potpisa za poboljšanje uslova u menzi, radionice o demokratiji, medijskoj pismenosti, letargiji mladih, kao i projekcije različitih filmova.

“U martu 2024. godine organizuje se propagandna medijska mašinerija protiv našeg profesora Dinka Gruhonjića nakon što je objavljen izmontirani snimak njegovog govora na festivalu u Dubrovniku. Instruirani lokalni funkcioneri i huligani blokirali su naš fakultet i zahtevali da profesor dobije otkaz. Tabloidni mediji grade narativ u kom se on predstavlja kao ustaša, nasilnik, srbomrzac”, naveli su u jednoj od objavana na društvenim mrežama aktivisti STAV-a.

Dodali su da su odlučili da stanu uz svog profesora, iako su znali da će to obeležiti delovanje njihove grupe.

“Od tog dana i mi smo postali ‘ustaše’, ‘nasilnici’ i ‘srbomrsci’. Primili smo na stotine uvredljivih poruka, na stotine pretnji smrću i silovanjem”, podsetili su iz STAV-a.

„Izbori“ za Studentski parlament

U tom periodu organizuju se i izbori za Studentski parlament FFUNS koji je, ističu, „učestvovao u progonu profesora Gruhonjića i koji su nas neodoljivo podsećali na izborni proces na nacionalnom nivou“.

“Kako nismo mogli da sprečimo izbornu krađu na lokalnim izborima, odlučili smo da sprečimo nelegitimni proces na fakultetskom nivou. Nakon pet sprečavanja nelegitimnih izbora, uspeli su šesti put, u zamračenoj zabarakadiranoj zgradi Rektorata uz bacanje šok bombe na nas”, prisećaju se članovi STAV-a.

STAV se u tom periodu bio priključio i masovnoj borbi protiv kompanije Rio Tinto i potencijalnih rudnika litijuma. Njihovi aktivisti pešačili su danima 150 kilometara do Gornjih Nedeljica i bili jedni od retkih u zemlji koji su se na ovakav potez odvažili, trpeći nakon toga represiju od strane režima u vidu pretnji i privođenja.

Pad nadstrešnice – Bilo nas je malo na početku

Nadstrešnica je pala 1. novembra 2024.

“Niko nije znao šta se desilo, niko nije znao kako da reaguje. Sastali smo se tog popodneva i dogovorili smo se da organizujemo komemoraciju za poginule na glavnom gradskom trgu. Došla je gomila ljudi. Organizovali smo nekoliko mirnih protesta koji su okupljali do dve hiljade građana koji nisu hteli da ćute. Bilo nas je malo. Kako na ulici, tako i u organizaciji. U narednim nedeljama ponovo su usledila hapšenja naših aktivista i aktivistkinja, nelegalna odvođenja u prostorije Bezbednosno-informativne agencije, kao i višednevna držanja u pritvorskim jedinicama. Plašili smo se da nećemo uspeti, da niko neće preuzeti odgovornost za smrt 16 ljudi”, prisećaju se članovi STAV-a.

Međutim, kako navode, kolege studenti su ih razuverili: “Rađa se najveći studentski pokret u Srbiji ikada. Oni su uspeli da probude i ohrabre one koji su godinama spavali, one koji su se godinama plašili”.

“Osetili smo da smo deo te borbe. Ipak, većina nas smo, pre svega, studenti. Pogrešili smo što se nismo odmah povukli. Pogrešili smo što nismo odmah prepoznali da u ovoj borbi možda nismo poželjni. Da nas neki i dalje vide kao ‘ustaše’, ‘nasilnike’ i ‘državne neprijatelje’. Mislili smo da moramo da doprinesemo. Da možemo da podelimo svoje iskustvo, da možemo da ponudimo svoje resurse”, naglasili su i dodali:

“Ali, pogrešili smo. Režim je opravdano prepoznao snagu u studentskom frontu i protiv njega ne ide, ne sme da mu se zameri. Jedino što su mogli da urade jeste da sve grupe koje su do sada u javnosti obeležene izopšte i na taj način smanje mogućnost ujedinjenja svih sektora društva. Nažalost, u tome su uspeli”, konstatovali su aktivsti STAV-a.

“I, ne, ne krivimo studente što su se ogradili. Oni su u strahu da im se ne desi ono što se nama desilo kada smo podržali profesora Gruhonjića, odlučili da se sačuvaju od svih spinova, od svih negativno konotiranih narativa i da ostanu čist, iskren i nevin pokret mladih koji se bore za pravdu”, naveli su.

Prisluškivani sastanak i montirani politički proces

Ističu da su protest koji je bio najavljen za 15. mart 2025. videli „kao mogućnost za još jedan aktivistički angažman“ nakon što su studenti rekli da ne mogu sami preuzeti odgovornost i da bi trebalo da se i drugi segmenti društva uključe.

“Organizovali smo neformalni razgovor na kom smo debatovali o svim potencijalnim scenarijima koji mogu da se dese 15. na protestu. Pojedinci koji su u razgovoru učestovali, takođe su članovi lokalnog odbora jedne političke stranke. Sa njima je razgovor vođen ne zato što su stranački akteri, već zato što su oni ujedno i retki pojedinci koji su bili spremni i voljni za aktivističko delovanje. Pričali smo o svim mogućnostima, nismo se zvanično dogovorili da ćemo bilo koju da realizujemo. Nije bilo plana, jer nijedan korak nije preduzet. To je bio razgovor. Razgovor utemljen na našem strahu da do promena neće doći, pa smo imali potrebu makar da o svemu porazgovaramo, kao što to čine i mnogi drugi. Jedina razlika je što su nas prisluškivali”, ispričali su iz STAV-a.

Ovaj razgovor je pušten istovremeno na nekoliko režimskih televizija sa nacionalnom frekvencijom i nazvan „teroristički plan za rušenje države“.

“Krizni štab sačinjen od tabloidnih novinara sastao se da izgradi narativ pomoću kog će nas sve optužiti za rušenje ustavnog poretka. Našem aktivisti, drugu i kolegi sa fakulteta, Lazaru Diniću, određen je pritvor od 30 dana. Lazar koji je godinama na ulici, bio je u pritvoru, zatvorskom i kućnom, duže od sedam meseci. Ispred suda je tada, dok je trajalo saslušanje, bilo svega 20 ljudi. Većina se ogradila i ostavila prostor za vrlo evidentan politički progon”, naveli su iz STAV-a.

Oni zaključuju:

“Ne smemo da dozvolimo da nas podele. Ne smemo da dozvolimo da pobede! Hajde samo da na trenutak da razmislimo: ‘Da li nam smeta što je Lazar uz još pet novosadskih aktivista i aktivistkinja bio u pritvoru? Da li ćemo ćutati na to?’ Mi smo vam sve rekli, na vama je da razmislite”, poručili su iz STAV-a.

Pored Lazara Dinića, još šestoro aktivstkinja i aktivista STAV-a je u montiranom političkom procesu koji se odvija pred sudom u Novom Sadu optuženo za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka: Mila Pajić, Doroteja Antić, Anja Pitulić, Branislav Đorđević, Jovan Dražić i Dejan Bagarić. Oni su se u trenutku hapšenja nalazili u inostranstvu, gde su i danas, u političkom egzilu.

Do sretnijih vremena, kada će – sigurni smo – na svetlost dana isplivati svi oni koji su radili o glavi STAV-u.

(Autonomija)