Funkcioner vojvođanskog odbora Demokratske stranke i šef kluba poslanika „Za evropsku Vojvodinu“ u pokrajinskom parlamentu Dragoslav Petrović kaže da je jednogodišnje odlaganje potvrde predloženog Statuta Vojvodine u republičkom parlamentu apsolutno neopravdano, bez obzira da li su razlozi tolikog kašnjenja objektivne ili subjektivne prirode. U intervjuu za portal www.autonomija.info, Petrović napominje da je rok za usvajanje i Statuta i zakona o nadležnostima istekao krajem prošle godine, te da je prolongiranje ove ustavne obaveze prouzrokovalo negativne posledice „i kad je reč o opštoj političkoj atmosferi, i kad je reč o realizaciji obavaza pokrajinske administracije koje proističu iz Ustava“. On je, međutim, ocenio da je u celoj priči dobro to što se nakon godinu dana oštre polemike pokazalo da su sve primedbe o protivustavnom karakteru teksta Statuta bile neutemeljene.
– Mislim da je ukupan efekat po nas pozitivan jer se pokazalo da su sve primedbe iz tog rafala koji su ispaljivale opozicione stranke i neke druge institucije koje su ovaj akt napale – bile neutemeljene. Ali, zbog ovog odlaganja stavljanja Statuta u proceduru Skupštine Srbije, mi u 2009. godini nismo radili u skladu ustavnim opredeljenjima i obavezama. A to nije dobra vest. Međutim, sad je važno da se taj posao okonča do kraja novembra, kako bismo mogli da projektujemo budžet za narednu godinu u skladu sa novim nadležnostima pokrajine, a kako se Vojvodina ne bi dovela u situaciju da ne može da odgovori ni svojim ustavnim obavezama ni interesima građana Vojvodine. Jer, to bi bila i ozbiljna komplikacija, ali i dramatična šteta – istakao je on.
Šta ukoliko se ni aktuelna obećanja republičkih vlasti o skorom stavljanju Statuta na dnevni red ne realizuju?
– Ukoliko bi se razvoj ove priče u narednom periodu ipak neočekivano zakomplikovao, to sigurno ne bi bila posledica racionalnog ubeđenja i uverenja da je reč o štetnim aktima, ili pak separatističkim, što se takođe moglo čuti u ovoj dugoj raspravi u javnosti o našem statutu – već bi to onda mogla biti posledica samo nečijeg proračuna da mu takva politička kompliklacija odgovara. Ali, to bi bilo neodgovorno ne samo sa ustavno-pravnog stanovišta, već i u odnosu na podršku daljoj stabilnosti same Vojvodine, koja je danas na veoma visokom nivou i kad je reč o međunacionalnim odnosima i ekonomskom razvoju i o političkom životu, ali bi to bilo neodgovorno i u pogledu perspektiva evrointegracija Srbije. Sve bi to bilo poljuljano ukoliko bi se priča sa Statutom dalje zakomplikovala. A nesporno je da orijentacija aktuelne pokrajinske administracije, a koja je inkorporirana i u predloženi Statut pokrajine, ima većinsku podršku građana Vojvodine.
Da li u te komplikacije računate i stavljanje pitanja Statuta u izveštaj Evropske komisije o ispunjavanju uslova Srbije u procesu evropskih integracija?
– Mislim da je to bilo očekivano. I ja na to ne gledam iz ugla negativnog tretmana naše države. Mi koji stremimo EU i pripadamo korpusu evropskih naroda treba da smo zadovoljni što se jedna integrisana Evropa brine i o Srbiji kao o svom segmentu. Očito je da kriterijumi ljudskih, građanskih prava i sloboda, način njihovog ostvarivanja ekonomske samostalnosti spada u civilizacijska dostignuća koja se moraju pratiti. Jer, regionalne autonomije su deo evropskog sistema, u čemu se prepoznaje i Vojvodina. I naravno da se u izveštaju EK nalazi i to pitanje. I to ne vidim kao internacionalizaciju pitanja Statuta, već kao dobru vest koja govori da se Vojvodina i Srbija tretiraju sa odgovarajućom pažnjom.
Može li vojvođanski Statut dovesti do destabilizacija Vlade Srbije s obzirom da se to najavljuje i kao goruća tema kojom bi parlament mogao da se bavi ove jeseni?
– Primedbe koje postoje nisu suštinske nego terminološke prirode. Da li će se nešto zvati glavni grad ili sedište regiona; da li će se Srem, Banat i Bačka smatrati tradicioanalnim geografskim pojmovima ili sadašnjim; da li će se Vojvodina definisati kao deo srednjeevropskog regiona ili celokupne Evrope…? Sve su to pitanja koja nisu suštinske prirode. Niti je reč o primedbama koje potvrđuju neka protivustavna opredeljenja koja bi bila van nteresa razvoja i stabilnosti i Srbije. Zato nisam zabrinut da bi puštanje u proceduru ova dva akta moglo izazvati ozbiljne nesuglasice, a kamoli destabilizaciju Vlade Srbije. Naprotiv, očekujem da bi većina u republičkom parlamentu za usvajanje Statuta i zakona o nadležnostima mogla biti čak i neuobičajeno ubedljiva u odnosu na činjenicu sa kako tesnom većinom su usvajani neki poslednji zakonski projekti koji su u javnosti ocenjeni kao sporni.
A kakve bi posledice po DS mogle biti u slučaju daljeg komplikovanja slučaja Statut, i da li su tačne sepkulacije o podelama u stranci u tom pogledu između centrale i vojvođanskog odbora?
– Postojalo je neslaganje pojedinih članova DS, pa čak i pojedinih funkcionera naše stranke u odnosu na određena rešenja predloženog Statuta i zakona o nadležnostima. Ali, to su uvek bili isključivo pojedinci. U jednoj velikoj stranci kakva je danas DS, sa skoro dvesta hiljada članova, sa hiljadama funkcionera, nemoguće je očekivati da nema i drugačijih mišljenja. Međutim, ni na jednom stranačkom forumu, ovakva neslaganja nisu izražena kao stav nekog organa stranke. Zato ne bih mogao da pođem od toga da je postajalo neko neslaganje između centrale i vojvođanskog odbora DS-a oko statuta, nego su to bili samo pojedinačni slučajevi. Uostalom, takve podele unutar naš stranke ni teoretski nisu moguće, pošto se politika Pokrajinskog odbora uvek zasnivala na programu stranke, pa su tako i porgramska opredeljenja DS-a u odnosu na auotnomiju Vojvodine osnova i naše politike u pokrajini, a deo njih pretočen je u elemente predloženog Statuta APV. A reč je o programskim opredeljenjima koja su prošla verifikaciju i Skupštine i Glavnog odbora Demokratske stranke, i to u više faza. Zato je nemoguće i pretpostaviti da Statut bude uzrok nekog ozbiljnijeg nesporazuma između centrale DS-a i našeg pokrajinskog odbora.
(www.autonomija.info)