Šta re?i o visokom funkcioneru SPC i svešteniku koji našim majkama, sestrama, suprugama, k?erkama poru?uje da one „pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji“. Je li pop pomahnitao?

Ne. Zna on šta radi. Pravo žene da odlu?uje o svome telu, o svom životu, pa i o tome da li ?e da rodi ili ne, dakle, nesumnjiva civilizacijska tekovina, trebalo bi da se dovede u pitanje.

Za natalitetsku katastrofu srpskog naroda nisu krivi ni oni koji su Srbe slali u neobjavljene ratove – a ti su danas na vlasti – ni ekonomska devastacija zemlje zbog koje najinteligentnija biološka supstanca koju Srbi imaju decenijama curka, a ponekad bogami i kulja na mrski zapad. Nije krivo ni partijsko zapošljavanje, forsiranje glupe poslušnosti ili poslušne gluposti, nedostatak adekvatne infrastrukture, retrogradni procesi u društvu koju ženu vide ili kao silikonom napumpanu starletu ili kao jako našminkanu, permanentno trudnu doma?icu – ali ne i kao s muškarcem ravnopravno ljudsko bi?e, kao njegovu šansu da postane bolji.

Vratimo se re?enom iskazu. U stvari, bljuvotini koju ja Amfilohiju možda i mogu oprostiti, ali Hrist kao bog ljubavi sigurno ne?e. Osim paušalnog bla?enja Srpkinja ovaj pravoslavni kadrov?ik sa ulogom crkvenog pit bula govori nam još nekoliko stvari. Hitler i Broz su ista bagra. A „ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji“ je izraz ro?en iz velike nužde. Amfilohije bi da kaže „Šiptari“, jer je izraz Albanci previše ulju?en. Ali ipak ne može da se bahati baš u Pe?i, okružen „ovima ovde“.

Dakle, Srpkinja koja pomisli na poba?aj jeste gora od Hitlera, a Broz i Albanci su kao Hitler. E moj pope, gde ?e ti duša! Džaba mantija i znamenja svetosti. Džaba brada i pojanje. Nema od tebe hriš?anina. Jer je hriš?anstvo ljubav. Ili nije hriš?anstvo.

Nije to prva „zolja“ koju je u svom krstaškom ratu ispalio Amfilohije u svojoj ne?astivoj opsednutosti navodnim neprijateljima ´riš?anstva i srpstva. Crnogorci, ateisti, muslimani, homoseksualci i ko zna ko još nailaze redovno na siktavu oštricu neobuzdanog jezika arhiepiskopa cetinjskog, mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko brdskog i skenderijskog i egzarha sveštenog trona pe?kog.

Nekako u isto vreme, Srpska akademija nauka i umetnosti, odnosno njen Odbor za standardizaciju srpskog jezika sitnu knjigu piše: „…tvrdnja da upotreba generi?kog muškog roda ugrožava prava žena biva u neskladu sa važe?im stavom lingvisti?ke nauke. I ne samo to ? ovakva bi tvrdnja podrazumevala da su gotovo svi zakonodavni akti Republike Srbije, po?ev od Ustava, – rodno diskriminatorski, jer se u njima ne koriste dosledno oblici ženskog roda“.

Na stranu to što je autorka ove jezi?ke egzegeze ovakvim zaklju?cima sela u krilo Amfilohiju.

Ovde je izre?ena suštinska istina. Rodno diskriminatorsko društvo ne može imati rodno emancipatorski jezik, zakone i Ustav.

Ili, kako kaže Biljana Srbljanovi?, može „nerotkinja“, a ne može „sutkinja“.

Šta ?emo sa srpskim totalitarnim „nerotkinjama“, dragi Amfilohije? Ostavi?emo ih u jeziku punom hriš?anske mržnje. Ali im ne?emo dati da budu sutkinje!

Rado bih da pripomognem predlogom.

Odbor za zaštitu nataliteta u SANU mora pod hitno, još u prelaznom roku, da pozajmi Amfilohija – neka kao prvosveštenik iz Knez Mihailove, a ne iza južnih oltara, liturgijskim munjama i gromovima sprži svu ?edomorno-ateisti?ko-boljševi?ko-hitlerovsku ne?ist koja se u Srba bogohulno razmnožila.

(Deutsche