Nakon tri prethodne Vojvođanske konvencije, održane 2004. 2006. i 2008. godine, 1. aprila 2012. održana je Četvrta vojvođanska konvencija. U prostranom amfiteatru SPENS-a u Novom Sadu, skoro su sva mesta bila popunjena. Okupilo se veliko mnoštvo, sa brojnim prepoznatljivim ličnostima autonomističke orijentacije i akcije, kao i njihovim prijateljima iz cele Vojvodine. Čuo se optimistički žagor političkih prijatelja okupljenih zajedno.

Glavni inicijator skupa bio je Vojvođanski klub. Pored učešća Vojvođanske stranke, težinu skupu dao je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) prisustvom i učeščem u radu Ištvana Pastora i Balinta Pastora. Učešće su uzeli i predstavnici mnogih nevladinih i drugih organizacija. Imena svih navešćemo na kraju.

Četvrta konvencija zapamćena je po promociji ideje: VOJVODINA REPUBLIKA. To je izraženo u dva usvojena dokumenta, a to su: DEKLARACIJA O OSNOVAMA DEMOKRATSKOG UJEDINJENJA VOJVODINE I SRBIJE U SAVEZNU REPUBLIKU SRBIJU, I NOVA VOJVOĐANSKA USTAVNA INICIJATIVA u kojoj je rečeno i sledeće:

Sumirajući istorijsko iskustvo od 1918. godine i ocenjujući da Vojvodina preko devet decenija plaća visoku cenu zajedničkog života sa Srbijom…

Smatrajući da je ta cena neprihvatljiva ne samo sa stanovišta interesa već i dostojanstva građana Vojvodine… te s obzirom da su se režimi smenjivali, a da su diskriminacija i eksploatacija ostajali…

Ne zaboravljajući da je napretka bilo najviše kada je Vojvodina imala najviše prava da upravlja sobom…

Verujući u međusobnu upućenost Vojvodine i Srbije…

Ne odustajući od cilja da se Vojvodina ekonomski i civilizacijski obnovi i vrati svom evropskom nasleđu…

Uvereni da je status autonomije devalviran i potrošen…

Ubeđeni da se postojeći odnosi moraju korenito menjati i da federalizam može biti demokratsko rešenje, kao garant političkih prava Vojvodine…

Zalažemo se za postizanje novog istorijskog dogovora Srbije i Vojvodine… ujedinjavanjem u Saveznu Republiku Srbiju, koju čine Republika Srbija i Republika Vojvodina… jer se zajednička budućnost može osigurati na osnovama jednakosti i ravnopravnosti, na principima federalizma i republikanizma (ovim se isključuje monarhija, nap. D.J.)

U DEKLARACIJI je dat opširniji pristup i razrada gore navedenog. Suština oba dokumenta jeste ta da Vojvodina i njeni građani mogu biti ravnopravni samo u Federalnoj Republici Srbiji sa statusom Vojvodine kao federalne jedinice. FEDERALIZAM jednako RAVNOPRAVNOST!

Činjenica jeste da zaključci prethodne tri konvencije nisu ispunjeni, a da se ovom – četvrtom – politički stavovi još dodatno radikalizuju, na šta se ukazivalo na skupu. Valja napomenuti i da je SVM izričito istakao da se od osnivanja stranke, 1994. godine, zalaže za autonomiju Vojvodine sa zakonodavnom, sudskom i izvršnom vlašću, sopsvenom imovinom i izvornim prihodima, a ne za republiku unutar Savezne Republike Srbije. I to je valjalo poštovati. Podsećam se da mi je Andraš Agošton, pri formiranju prve partije Mađara u Vojvodini, na primeru da u programu nema autonomije Vojvodine, odgovorio ”Dosta je već što smo Mađari, a ne još i autonomaši”. I u samom Vojvođanskom klubu nisu svi bili izričito za Vojvodinu Republiku, kao što je to slučaj i danas. Tako je, na primer, Slobodan Budakov predlagao formulaciju – Vojvodina kao “federalna autonomna pokrajina”. Prof. dr Ranko Končar je izrazio skepsu u pogledu “deobe ukupne vlasti između Vojvodine i Srbije” i bio za jači uticaj Vojvodine u oblasti ekonomije. Bilo je i drugih sličnih rezervi. Dokumenti Konvencije usvojeni su aklamacijom – digla se šuma ruku.

Konvencija je otvorena poemom “Vojvodina” Miroslava Antića, koju je izgovorila Lidija Stevanović, glumica SNP-a. Uvodna izlaganja podneli su Đorđe Subotić i Živan Berisavljević. Skup su pozdravili kao gosti: Sonja Biserko (Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji), Dušan Mijić (LDP – Preokret), Bogdan Tankosić (Društvo za istinu o NOB u Jugoslaviji), Petar Matić-Dule (narodni heroj – general pukovnik). Svoja izlaganja su izneli: Ištvan Pastor (SVM), Đorđe Subotić, Aleksandar Odžić (Vojvođanska partija), dr Jon Sfera (predsednik Alijanse vojvođanskih Rumuna), Nedim Sejdinović (Nezavisno društvo novinara Vojvodine), Miroslav Francuski (Forum V21), prof. dr Janja Beč Nojman, Slobodan Budakov, prof. dr Dragan Veselinov, prof. dr Miroslav Miša Ilić, akademik Julijan Tamaš, prof. dr Duško Radosavljević (Vojvođanska politikološka asocijacija), pokojni prof. dr Ranko Končar, Dragomir Jankov, Nikola Cvetković, Živan Lazić, Balint Pastor, Branislav Milić-Šumarov, prof. dr Radivoj Stepanov, Miloš Avramov (potpredsednik Košarkaškog kluba Vojvodina) i Đorđe Milutinović.

Kao što je važno ko je na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji učestvovao, važno je i ko nije. Ovaj pasus, na ovu temu, dopunite sami.

Sećam se, pre ove konvencije, prof. dr. Miroslav Prokopijević je, razmatrajući pitanje federalizma i moguće federalizacije Republike Srbije, rekao da bi u Srbiji jedina federalna jedinica mogla biti Vojvodina i dodao: “ali ona to nije tražila”! Eto, tražila je, ili bolje rečeno, počela je da traži.
Trka za Vojvodinu nije sprint, već maraton.

(autor je član Predsedništva Vojvođanskog kluba)