Od 1918. godine Vojvodina se smišljeno i sistematski eksploatiše, pre svega ekonomski, a drastično se destruiraju i njene kulturne tekovine i civilizacijski habitus. Sada kada Jugoslavije više odavno nema, pa ni zajednice sa Crnom Gorom, kada se ne može reći da su drugi krivi, sada u Srbiji, eksploatacija se drastično nastavlja, ponavlja se i traje. U istorijsku svest i pamćenje građana Vojvodine urezano je:
REŽIMI SU SE MENJALI A EKSPLOATACIJA JE OSTAJALA !
Veliki sistemi sa kojima je Vojvodina ušla 1918. godine u Jugoslaviju skoro su razoreni, upropašteni, zanemareni : železnica, hidrosistem, lokalna samouprava gradova i opština Vojvodine.
Mislim da ni u jednoj državi u Evropi ne postoji slučaj u kojoj centralna vlast ovako i ovoliko eksploatiše jednu svoju pokrajinu menjajući joj nekadašnju fizionomiju.
Državni aparat Srbije kao primarno sredstvo eksploatacije, direktno radi protiv Vojvodine i nastoji da se to stanje održi što duže. Ovo sada potvrđuje protivustavno odbijanje da se potvrdi Statut Vojvodine i donese zakon o nadležnostima.
Zatim, tu je i pitanje NISKOG KVALITETA DRŽAVNE UPRAVE. Nakon raspada Jugoslavije u kojoj su Slovenija i Hrvatska uplivisale na kvalitet državne uprave u samostalnoj Srbiji ovaj nivo je znatno opao. Očekivali smo da je to privremeno, ali pokazalo se da je to „prirodno stanje“. Državni aparat se uvećao a efikasnost opala. Na delu je nesposobnost efikasnog vođenja i uređenja države koja je enormno centralizovana. Opštine i gradovi još nemaju svoju imovinu! Potrebni zakoni se ne donose ili se to čini zakasnelo, često su loši a neki koji su doneti se i ne primenjuju. Vlada korupcija, afere sustižu jedna drugu.
Dakle, novi ustav treba da omogući dve stvari : POSEBAN POLITIČKI STATUS VOJVODINE NA OSNOVU POSEBNOSTI NJENIH OBELEŽJA I RAZLIKE OD SRBIJE i drugo, DA ZAŠTITI VOJVODINU OD EKSPLOATACIJE SRBIJE I LOŠE DRŽAVNE UPRAVE.
Dva su rešenja: – autonomna pokrajina ili federalna jedinica u okviru federalizovane Srbije.
Pitanje je, za šta se opredeliti, za koju meru autonomnosti? Odgovor je, za onu KOJA JE POTREBNA DA VOJVODINA IMA ADEKVATAN POLITIČKI STATUS I DA SE JEDNOM ZA UVEK ZAŠTITI OD EKSPLOATACIJE.
Status autonomne pokrajine degradiran je pojmovno (ustavno, zakonski), a u praksi je politički kompromitovan. Na Balkanu su potrebne jasne i nedvosmislene kategorije. U Republici Srbiji, na ovom suženom prostoru i dalje postoje razlike koje je još Cvijić svojevremeno video u Jugoslaviji, a žestina eksplatacije je takva da već sama za sebe čini dovoljan razlog za to da se Vojvodina jedino kao federalna jedinica može od nje zaštititi. Između ostalog i zato, opredeljujem se: VOJVODINA FEDERALNA JEDINICA.
(Autor je pravnik iz Novog Sada, autor knjige “Vojvodina – propadanje jednog regiona”)