Sada, zadnjih dana decembra ove 2018 godine, izašao je iz štampe Zbornik Vojvođanskog kluba pod nazivom „VOJVODINA I SRBIJA – STO GODINA POSLE 1918 – 2018“ koji sadrži 28 priloga, tekstova, na ovu temu ali iz različitih oblasti. Među njima je i tekst STEFANA BARTA (Barth). Ko je Stefan Bart? Rođen je u Futogu 1937. godine,  a 1944 je sa porodicom proveo godinu dana u logoru za Nemce u Bačkom Jarku, kasnije i u logoru na Limanu u Novom Sadu, potom na prinudnom radu u rudniku uglja Tresibaba Podvis kod kod Knjaževca…, a godine 1957. maturirao je u gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu te se potom sa porodicom iselio u Nemačku. Završio je elektortehnički falkultet, radio kod Simensa i dr. Od 1998. do 2003. organizovao je humanitarnu pomoć za Dom za decu ometenu u razvoju u Veterniku, za Klinički centar Novi Sad i dr. (pratio je i transporte). Naselio se i živi u Erlangenu (100.000 stanovnika).

Pošto je obavešten da je Zbornik izašao iz štampe, on se odmah javio mejlom koji sadrži tri celine, tri dela. U prvom govori (naivno) da će „naš prilog (misleći na Zbornik, prim. D.J.) „opametiti političare u Beogradu“ i da će time „Srbija imati samo dobit“, u drugom govori o tome kako je „građanskom inicijativom“ stvarano i uređivano njegovo mesto Erlangen. Ovo je vrlo  poučno i gotovo dirljivo i jasno pokazuje GDE LEŽI SNAGA JEDNOG NARODA, kako se građenjem jednog mesta i uporedo s tim i njegovo STANOVNIŠTVO izgrađivalo kao ZAJEDNICA. Treće je šaljivo-satirični prilog vezan za ove praznično-božićne dane, koji je on preveo i koji Vam tako, u celini sa svim gore navedenim i dajemo.

xxx

Poštovani, ….

Gđa Branislava Kostić me je obavestila da je izašao ZBORNIK. Bilo mi je žao što nisam mogao da prisustvujem druženju.

… Ja se nadam da će naš prilog opametiti i političare u Beogradu i da će evropski grad Novi Sad ostati glavni grad autonomne Vojvodine. Time će Srbija imati samo dobit.

… Ja sam počeo da pišem o istoriji našeg naselja u Erlangenu, pošto smo na početku gradnje kuća bili aktivni kao građanska inicijativa. Starali smo se o igralištu za decu, o redu vožnje  autobusa, organizovali smo teren za kompost našeg zelenog otpada (danas za te potrebe imamo zeleni kontejner). Organizovali smo građansku feštu, pa smo pre podne igrali fud – deca protiv roditelja. Kamionom sam vozio decu na igralište. Posle podne smo slavili feštu, organizovali tombolu, pekli kobasice i točili pivo. Jedan seljak je vozio decu zapregom kroz naselje. Dan pre slave su deca kao dobošari na svakom uglu zvali građane da dođu na slavu, kao što se to ranije kod nas u selu radilo. Ja sam u podrumu organizovao komunalni bioskop za decu. Dobio sam projektor pa sam deci pokazivao film. Kod mene je mapa datoteka iz tih dana.

Sa našim mešovitim horom smo imali Božićni koncert u korist jednog šumskog obdaništa. Ta deca su celi dan u šumi ili na livadi, a pri lošem vremenu u šatoru (tipi) ili u zatvorenim kolima. I to leti i zimi.

Hor je imao i Božićnu slavu sa čitanjem, pevanjem i bifeom, koji su pevačice priredile. Ja sam pročitao izveštaj nemačke novinske agenture iz Vitlehema, koji sam Vam preveo na srpski i priložio.

Želim Vam zdravu, uspešnu i sretnu Novu godinu 2019!

Puno pozdrava, Stefan Barth

xxx

Vest nemačke novinske agenture:

Odojče našli u štali – policija i kancelarija za mlade istražuju

Stolar iz Nazarena i maloletna majka privremeno uhapšeni

Vitlejem, Judeja / U ranim jutarnjim časovima je vlast upozorena od jednog zabrinutog građanina. On je otkrio mladu porodicu, koja je stanovala u štali. Po dolasku su činovnici socijalne službe, uz podršku policijskih službenika, otkrili jedno odojče, koje je njena majka, tek 14 godina stara, izvesna Marija H. iz Nazareta, uvijeno u rite, ostavila u jasle.

Pri hapšenju majke i deteta, pokušao je jedan čovek, koji je kasnije identifikovan kao Josip H. isto iz Nazareta, da spreči socijalne radnike. Josip, podržan od prisutnih pastira, kao i od troje neidentifikovanih stranaca, su hteli da spreče odvođenje odojčeta, ali je policija to osujetila.

Uhapšena su i tri stranca, koji su sebe zvali „mudri ljudi“ jedne istočne zemlje. Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i carina su na tragu o poreklu ova tri čoveka, koji su – izgleda – ilegalno boravili u zemlji. Glasnogovornik policije je rekao da nisu imali nikakvu identifikaciju pri sebi, ali su bili u posedu zlata, kao i nekih, po svemu sudeći, zabranjenih supstanci (tamjan i smirna, prim. D.J.). Oni su se usprotivili hapšenju tvrdeći da im je Bog naručio da odmah idu kući i da izbegavaju svaki kontakt sa službenim mestima. Hemikalije, koje su nosili pri sebi, su poslate u laboratoriju Službe za borbu protiv organizovanog kriminala radi dalje istrage.

Brzo rešenje celog slučaja je izgleda pod znakom pitanja. Na pitanja okupljenih novinara saradnica, socijalnih službi je izjavila: „Otac je srednjih godina a majka definitivno nije punoletna. Mi upravo proveravamo sa vlastima u Nazaretu u kakvim su oni odnosima.“

Marija je u regionalnoj bolnici u Vitlejemu na medicinskom i psihijatrijskom pregledu. Ona mora da računa sa optužbom. Pošto je tvrdila da je još nevina i da odojče potiče od Boga, njeno će se psihičko stanje detaljnije ispitati.

U javnoj izjavi rukovodioca psihijatrije se navodi: “Nije na meni da ljudima kažem šta da veruju, ali ako ta vera vodi do toga da je – kao u ovom slučaju – odojče ugroženo, moramo te ljude proglasiti opasnim. Činjenica da droge, koje su verovatno prisutni stranci distribuirali i koji su nađene na licu mesta, sigurno ne doprinose poverenju. Ali ja sam siguran da će svi učesnici, uz neophodan tretman, za nekoliko godina opet biti normalne članovi našeg društva.“

Na kraju nam je stigla još sledeća vest: Prisutni pastiri su jednoglasno tvrdili, da ih je sreo veliki čovek u beloj spavaćici, sa krilima (!) na leđima i zapovedao im da posete štalu i da sa novorođenčetom proslave rođenje. Na to je portparol Kancelarije za borbu protiv droga rekao: „To je najgluplji izgovor naduvanih narkomani, koje sam ikada čuo“.

(Autonomija)