Kada su videli predsednika kako iza ponoći u novogodišnjoj noći izlazi iz porodilišta u Višegradskoj, okupljeni taksisti ispred Ginekološke-akušerske klinike bili su oduševljeni prizorom.

– Vaistinu se rodi! – pozdravili su se tradicionalnim pozdravom koji se prema drevnim običajima izgovara kada predsednik u ponoć za Novu godinu izađe iz porodilišta. A primete ga taksisti.

Ima taj lep običaj u srpskom narodu da političar u novogodišnju ponoć obiđe prvu bebu rođenu u Novoj godini, tek da bi beba znala da je situacija pod kontrolom, kao i da bi beba znala šta je najbolje da bude kad poraste.

– Vaistinu, umalo se porodi! – kažu obično u tim trenucima zdravstveni radnici u porodilištu, jerbo je to tradicionalni pozdrav kojim se pozdravljaju zdravstveni radnici u porodilištu kada pred ponoć tamo bane neki političar, jer svaki političar u porodilištu izgleda ko da je došao povodom sopstvenog porođaja.

Ponekad političara pomešaju sa srećnim ocem, jer sve više okupljenih u holu klinike, kada vide nekog takvog oko ponoći, kažu: „Ovaj nam pravi malu decu“, s tim što nijedna beba kada vidi političara ne izgovori: „Tata!“, zato što novoređene bebe obično u prvim momentima života ne znaju gde su tačno došle.

Kada se rodio Isus, Tri mudraca došla su iz dalekih zemalja da se poklone novorođenom, ali sreću da im se u ponoć poklone Tri mudraca na ovim prostorima imaju samo novorođenčad iz Bosne i Hercegovine, jerbo tom zemljom vlada tročlano kolektivno Predsedništvo, pa kad odluče da u ponoć obiđu porodilište, moraju da idu sva trojica. Tako da novogodišnji porođaji u BiH uvek liče na tople biblijske motive, iako Tri mudraca uglavnom međusobno ne razgovaraju.

U Srbiji prve novogodišnje bebe do sada su obilazili mahom gradonačelnici i postoji narodno verovanje da ako se prva beba zove isto kao političar koji je odmah po rođenju obiđe, taj političar će u toj godini biti smenjen.

Dragan Đilas je, recimo, u godini kada je smenjen sa mesta gradonačelnika Beograda obišao prvu bebu rođenu u 2013. godini, koja je po planu srećnih roditelja trebalo da se zove – Dragan!

– U minut posle ponoći, u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“, porodila se M.Š. i na svet donela sina Dragana koji je težak 4,5 kilograma i dugačak 56 santimetara. Dragan je treće dete porodice Š. – pisalo je u medjskim izveštajima od 1. januara 2013, i već u septembru te godine Dragan Đilas je smenjen, a da ni sam nije imao pojma zašto, jer ne veruje u takozvane bapske priče, koje uglavnom šire babice.

Kada su uočili ovaj zanimljiv fenomen, organizatori prve ponoćne novogodišnje posete predsednika Vučića porodilištu, preduzeli su niz preventivnih mera na stabilnosti naše zemlje. Najpre, da prva beba u Novoj godini – mora da bude devojčica!

– Zato što se nijedna devojčica ne zove Aleksandar! To vam garantujemo! – odlučio je protokol kako ta predupredi tradicionalna verovanja u srpskom narodu zbog kojih je Đilas danas vođa opozicije, umesto gradonačelnik, što ne bi voleo nijedan čovek da mu se desi. Sve ostalo je milo, nežno i u duhu postporođajnih muka koja mora da prođe svaka porodilja kojoj je termin 31. decembar na 1. januar, a koju odluči da poseti neki političar kao dokaz sopstvene brige za decu koja postanu punopravni članovi našeg društva paralelno sa Deda Mrazom.

– Ovaj čika će da ti priča bajke! – obavestili su odmah novorođenče koja je uloga predsednika u životu, jer dete mora odmah da zna ko će da mu priča bajke.

– Omiljena bajka mu je bajka o džinu! Tu će da ti priča kako je Srbija privredni džin u regionu! Zatim, jako lepo priča bajke o 500 evra, koje su tako tople i uverljive da stvarno poveruješ da ti je plata 500 evra. To je umeće pričanja bajki! Kao što ćeš da veruješ da Ivica i Marica postoje, tako ćeš da veruješ i da 500 evra u tvom džepu postoji! – prepričavali su zdravstveni radnici novorođenčetu kakve sve bajke će da čuje, čim stasa za slušanje bajki.

– A je l’ zna taj čika da priča basne? – pitala je beba, zato što neka deca mnogo više vole priče gde su glavni junaci iz životinjskog carstva.

– Kako da ne! Najbolje mu ide basna o čika Tenisu koji će u Srbiju da uloži 200 miliona evra radi uzgoja svinja! – preneli su zdravstveni radnici svoja iskustvima o najlepšim predsednikovim basnama.

Na kraju su zdravstveni radnici otišli na pauzu da uče nemački, jer srpski zdravstveni radnici na pauzama više ne idu po burek ili na kafu, nego uče, uče, uče…

Predsednik je taj trenutak iskoristio da pita srećnu mamu nešto što ga je još od prošle zime intrigiralo.

– Izvinite, a po kom sloganu ste vi odlučili da rodite bebu? – pitao je srećnu mamu.

– Kakvom sloganu? – zbunila se srećna mama.

– Paaaa, sigurno znate da smo mi još krajem februara izabrali najbolje slogane za podsticaj rađanja na javnom konkursu, te sam nešto računao: ako vam je trebalo mesec dana da se odlučite za slogan, znači do kraja marta, vi ste se porodili tačno devet meseci kasnije, to jest danas! – objasnio joj je predsednik svoju jednostavnu računicu.

– Meni je najlepši slogan bio: „Čuda se ne dešavaju, Čuda se rađaju!“ – umešao se onda u priču i ministar zdravlja da bi raskravio atmosferu.

Predsednik se onda značajno nakašljao:

– Lončar, da proširite taj slogan! Imam strašnu ideju: „Čuda se ne dešavaju, Čuda se rađaju, a kad se rode, videće osmo svetsko Čudo!“ – izjavio je predsednik Srbije, osmo svetsko čudo u državi osmog nervnog sloma.

(N1)