Predsednik je do 1998. godine bio podstanar i nagledao se tih oglasa tipa: „Izdajem stan, veoma povoljno“. Čitanje tih oglasa o izdavanju u prvom periodu života veoma je uticalo na to da mu se izdaja svega i svačega pričinjavala svuda okolo.

Činilo se da se tada borio protiv svih koji nešto izdaju. Bilo da izdaju komforne nameštene dvosobne stanove, bilo da izdaju srpski narod, bilo da izdaju razrađene ugostiteljske objekte na atraktivnoj lokaciji, bilo da izdaju Republiku Srpsku Krajinu, bilo da izdaju kiosk za viršle u kifli sa svom pratećom opremom, bilo da izdaju, jelte, Kosovo & Metohiju.

Jedino se nije borio protiv onih koji izdaju sabrana dela vojvode Šešelja, jer se smatralo da oni čine bogougodno delo i svakako nisu izdajnici, nego izdavači.

Onda je jednog dana predsednik i sam dao oglas u novine: „Izdajem Kosovo, veoma povoljno, može zamena za polovni ajfon, toster ili Evropsku uniju“, i to posle unutrašnjeg dijaloga Onog Vučića i Ovog Vučića, koji je bio veoma neprijatan, ali je davao rezultate.

OVAJ VUČIĆ: Ja bih da se razgraničimo sa Albancima!

ONAJ VUČIĆ: I ja sam! Da se razgraničimo na Prokletijama, a onda da ih sve proteramo u Albaniju, gde im je i mesto!

OVAJ VUČIĆ: Ja sam da razgraničenje bude na Ibru! Evo, lično sam crtao granicu u slobodno vreme, u pauzi crtanja koridora, autoputeva i Čiča Gliše.

ONAJ VUČIĆ: Ti bre, Vučiću, nisi normalan! Hoćeš da Šiptarima pokloniš srce Srbije, svetu srpsku zemlju… Da srpski narod postane podstanar u svojoj zemlji!?

OVAJ VUČIĆ: I ja sam pola života bio podstanar! Pa šta mi fali!

ONAJ VUČIĆ: Ti si flipnuo, keve mi… Srce Srbije hoćeš da pokloniš…

OVAJ VUČIĆ: A ne nikako… Kao što znaš, svako srce ima nekoliko delova, levu i desnu pretkomoru i levu i desnu komoru. Ja sam da mi odredimo koja je naša pretkomora, tako da Kosovo ostane naše srce, s tim što je važno da pretkomore budu naše, makar leva… Baš sam o tome pričao sa Hašimom Tačijem…

ONAJ VUČIĆ: Pričao si s teororistom koji je vadio unutrašnje organe srpskom narodu, a sad hoće da nam izvadi i srce!!! Zezaš me?

OVAJ VUČIĆ: Ja ne znam šta je on vadio, ali ja sam izvadio predlog na sto a Mogerinijeva mi je rekla da sam bolji frajer od Tačija, jer imam inicijativu! Izuzetno me cene u svetu…

ONAJ VUČIĆ: Ma ti si prso, zar ne shvataš da je to sve vatikanska zavera… Oni te kao cene dok ne prodaš Kosovo i Metohiju vekovnim neprijateljima srpskog naroda… Posle će da te šutnu.

OVAJ VUČIĆ: Mene da šutnu! Pa ja sam, bre, šutno političkog oca u guzicu, dok si ti mesec dana razmišljao i prenemagao se, oće kaki, neće kaki… Sećaš se!? Oću kod Tome, neću kod Tome, oću kod Voje, neću kod Voje, kao neka Seka Persa. Pa sam posle šutno i drugog političkog oca u guzicu…

ONAJ VUČIĆ: Imaš dva politička oca!? Pa to je protivprirodni blud! Zato ti i viču: „Vučiću, pederu!“

OVAJ VUČIĆ: Prvo, ne kaže se pederi, nego pripadnici LGBT populacije… Kako su sami jadni ti koji mi viču „Vučiću, pederu“, a sve su pokrali, dok sam im ja ukrao samo ideologiju… Drugo, Angela Merkel mi je rekla da joj ulivam sigurnost! To je najvažnije u svetskoj politici.

ONAJ VUČIĆ: Majko mila, s kojim ološem se ti družiš! Prso si k’o lajsna!

OVAJ VUČIĆ: Ja samo hoću da napravim istorijski dogovor sa Albancima, da se razgraničimo, jer će oni jednog dana da stignu do Kaluđerice, eventualno do Malog Mokrog Luga… To je moja vizija, a ja sam vizionar!

ONAJ VUČIĆ: Je l’ to ima neke veze sa Vizantijom?

OVAJ VUČIĆ: Ma kakva Vizantija, pusti me tih popova, tih izdajnika srpskog naroda, tog Save Janjića koji posti na vodi dok ja gradim na vodi! Teba da se gradi a ne da se posti!

ONAJ VUČIĆ: Bože moj, i tebe treba proterati preko Prokletija…

OVAJ VUČIĆ: Ne brinem se ja za to proterivanje, i da me proteraju preko Prokletija, tamo će me sačekati moj veliki prijatelj Edi Rama!

ONAJ VUČIĆ: Šiptar ti je prijatelj!?

OVAJ VUČIĆ: Ne vređaj čoveka, nije on Šiptar, on je slikar. Bio je profesor slikarstva, mnogo sam naučio od njega o crtanju. Od tada crtam granice, crtam koridore, možda jednog dana napravim i izložbu…

ONAJ VUČIĆ: Nas dvojica nikad nećemo naći zajednički jezik!

OVAJ VUČIĆ: Misliš!? Hajde da pričamo o medijima!

ONAJ VUČIĆ: Odlična ideja! Je l’ i tebe nervira Olja Bećković?

OVAJ VUČIĆ: A ko je to?

ONAJ VUČIĆ: Pa ona, bre, Olja, Utisak nedelje, izdajnički B92…

OVAJ VUČIĆ: Koji Utisak nedelje? Koji B92?

ONAJ VUČIĆ: Kako koji?

OVAJ VUČIĆ: Ti živiš u prošlosti! To više ne postoji. Sve sam to poukidao, da ne kvari omladinu… Da bi napravio razgraničenje sa Albancima, najpre moraš da razgraničiš medije. Jer, kakvi su, ti takozvani slobodni mediji bi jednog dana stigli do Vranja… Do Vranja su stigle samo Vranjske, ali i njih sam na vreme sprečio da ostanu u Vranju. Kako lepo kaže ona naša stara parola: gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali! Ja sam to malko modifikovao: gde su srpske zemlje, tu su Srpski telegrafi! I srpski Informeri!

ONAJ VUČIĆ: Evo ruka, care!

OVAJ VUČIĆ: Evo ruka!

ONAJ VUČIĆ: Taman sam pomislio da nema nade za tebe, video sam da si to u duši ipak ti. Onaj stari, to jest ja! Da ti kažem u poverenju: razgraniči se s Albancima, ali sve koji su protiv razgraničenja proglasi za izdajnike!

OVAJ VUČIĆ: Pa već sam ih proglasio za izdajnike! Ja o svemu mislim unapred!

ONAJ VUČIĆ: Evo ruka, care!

OVAJ VUČIĆ: Evo ruka!

(N1)