Radni staž Aleksandra Vučića, pre nego je ušao u politiku, izgledao je otprilike ovako:
– pomoćnik ovlašćenog gvožđara u indijskoj gvožđari (London)
– pomoćnik samostalnog kelnera (London)
– pomoćnik novinara na Kanalu S (Pale)

Ostatak radnog staža, posle ulaska u politiku, izgledao je otprilike ovako:
– pomoćnik četničkog vojvode broj 1
– pomoćnik četničkog vojvode broj 2
– pomoćnik Pinkija
– pomoćnik pomoćnika za nošenje džakova
– pomoćnik predsednika komisije za preimenovanje bulevara na Novom Beogradu

I zato danas u Srbiji često viđate ljude koji trče po ulicama i viču: „U pomoć, pomoćnik!“
Ili, ko što kaže narodna poslovica: kad pomoćnik dođe na vlast prvo „odstreli“ onog kome je bio pomoćnik.

Njegova je međutim omiljena disciplina da sebe upoređuje sa onim kome ne bi mogao da bude ni pomoćnik.

Kada je ono 2008. godine, usled međuradikalskog krljanja, skoro 15 dana bio van politike, novinari su Vučića pitali logično pitanje: „Od čega će sada živeti?“, jer su novinari brižni ljudi, pa ih je brinulo šta će čovek od 38 godina da radi kad ne zna ništa da radi osim onog što je radio prethodnih 18 godina. A nije radio ništa.

– Ja imam svoju profesiju, ali možda ću se baviti nekim poslovima poput berzanskih ili ću pomagati bratu u vođenju firme. Uglavom, ne brinite za moju egzistenciju – rekao je Vučić, a potom je, kako su pisali mediji, u pratnji nekolicine krupnih momaka napustio plato ispred Skupštine grada Beograda.

Ako ste primetili – Vučić je i tada, za vreme petnaestodnevne apstinencije od politike, planirao da ubuduće bude pomoćnik, i to pomoćnik svog brata („pomagaću bratu u vođenju firme“). Međutim, kako se mnogo kasnije ispostavilo, brat nikada nije imao firmu, nego su mu falsifikovali ličnu kartu, ali otkud je Vučić u tom trenutku znao da je to tako, kada, kako se ispostavilo, ni brat nije znao da je imao firmu, koju je pominjao Vučić.

Radni staž Zorana Đinđića pre ulaska u politiku nije izgledao baš onako impozantno, on nikada nije bio pomoćnik, ali je bio asistent, što mu, kad malo bolje razmislite, dođe isto. Istina, on je bio asistent na univerzitetu, a ne asistent u gvožđari, što i nije bogzna kakva proizvodna delatnost.

Vučićeva omiljena poštapalica: „Nisam se rodio u fotelji“, kojom valjda želi da objasni kako se za razliku od ostatka Srbije rodio u porodilištu, zapravo je suprotna: on se suštinski gledano rodio u fotelji, odrastao u fotelji, radio u fotelji, živeo u fotelji i nema nameru da mrdne nikuda iz svog prirodnog ambijenta zvanog fotelja. Ima tu još jedna razlika: Đinđić nikada nije popularan premijer, zato što ga je mrzelo Vučićevo biračko telo. Vučić je popularan premijer zato što ga mrzi ono malecno biračko telo koje je volelo Đinđića.

I tako vam je to nekako naopako ispalo.

(Danas)