Uporedna analiza naučnog rada Mladena Šarčevića i Galilea Galileja pokazuje da su obojica verovala u heliocentrični sistem. Galileo je verovao da se Zemlja okreće oko Sunca, a Šarčević da se univerzitet okreće oko predsednika Vučića.

Obojica su u jednom trenutku života, obojica u januaru, izgovorili praktično istu rečenicu u prilog svojim tezama. Galileo je 8. januara 1642. godine rekao: „Ipak se okreće“, misleći na Zemlju i Sunce, dok je Šarčević 29. januara 2019. rekao isto to, samo je dodao tradicionalnu tursko-srpsku poštapalicu – BRE, misleći na univerzitet & predsednika Vučića.

-Ipak se, bre, okreće – objasnio je Šarčević u emisiji „Dan uživo“, koja se kako je njegovo izlaganje odmicalo, pretvorila u emisiju „Noć uživo“.

Ministar, bre, prosvete, sedeo je tog dana u studiju i samo čekao kada će ga pitati za njegovo naučno mišljenje o – u tom trenutku – 610 potpisa na „Univerzitetskoj podršci protestima“.

– Ma to je malo, bre. Pa znate kolika je akademska zajednica? Od tih 610 pola penzionera i neki mladi istraživači, počeli tek juče da rade. Nemate tu ozbiljnih imena – objasnio je ministar, bre, prosvete, koristeći naučnu metodu profesora doktora Nebojše Stefanovića, takozvanu „Zimske jakne teoremu“, koja u svakoj situaciji može da potvrdi tezu: „Ma to je malo, bre!“

Stefanovićeva „Zimske jakne teorema“ glasi: „Računajte maksimalnu gustinu tri čoveka sa zimskim jaknama koji mogu da stanu na jedan kvadrat. I videćete koliko je to ljudi! Na kraju krajeva, imate dvoje odraslih ljudi u zimskim jaknama, stanite pa izračunajte, da vam ja ne kažem, izračunajte vi koliko može da stane – a da hodaju, da se kreću a da jedan pravi korak, i da drugi čovek pravi korak iza njega. Oni ne stoje priljubljeni, jer da bi napravili korak moraju da imaju neko rastojanje“.

Tako je tog dana ministar, bre, prosvete, bre, nauke i, bre, tehnološkog razvoja Republike Srbije, izračunao uz pomoć „Zimske jakne teoreme“, da 610 profesora u zimskim jaknama, ako računate maksimalnu gustinu tri profesora sa zimskim jaknama koji su se potpisali jedan ispod drugog, a da bi se potpisali jedan ispod drugog moraju da imaju neko rastojanje, jer ne mogu da se potpisuju jedan preko drugog, pošto je onda nečitko, daju rezultat: „Ma to je malo, bre!“

– Sem toga, nema tu ozbiljnih imena! Šta vi da mislite o profesoru čije ime je Zec!? Je l’ to vama ozbiljno ime? Evo, na tom spisku nalazi se i Miodrag Zec, profesor Filozofskog fakulteta, i ne možete mi reći da profesor koji se zove Zec predstavlja ozbiljno ime u akademskoj zajednici. Zamislite, recimo, pošaljete dete da studira filozofiju, sociologiju ili andragogiju na Filozofski, i kažu vam da će mu predavati Zec!? To, bre, nema nigde u svetu, profesori moraju da imaju ozbiljna imena – rekao je ministar, bre, prosvete, bre, nauke i, bre, tehnološkog razvoja Republike Srbije, dokazajući tezu da nema ozbiljne univerzitetske podrške protestima sa neozbiljnim profesorskim imenima, poput profesora Zeca, profesora Čičovačkog, profesora Šumarca, profesorke Ludoški, profesora Šećerova…

– To su neozbiljna imena! Jeste vi nekad u životu čuli da se neki ozbiljan čovek zove Ludoški? Imena luda nalaze se svuda, što reče pesnik, ali moramo ipak u akademskoj zajednici imati neke kriterijume po tom pitanju. Pa zamislite da ja nemam ozbiljno ime Šarčević, nego se zovem Šarplaninac, pa da li bi ja bio ozbiljno ime kao što sam sad, ili bih, u slučaju da se zovem Šarplaninac, bio neozbiljno ime? – sasvim opravdano se upitao ministar, bre, prosvete, bre, nauke i, bre, tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Tu je voditelj imao kontrapitanje.

– Ministre, ali da se prezivate Šarplaninac umesto Šarčević, možda bi vas predsednik Vučić poklonio predsedniku Putinu! Šta mislite o toj mogućnostu? – pitao je voditelj.

– Vidite, bre, mladiću, i neozbiljna imena imaju svoju prednost u određenim situacijama. Ako bi mene, u slučaju da se prezivam Šatplaninac, a ne Šarčević, poklonili predsedniku Putinu, meni bi to svakako bila čast, ali ko bi onda bio ministar, bre, prosvete, bre, nauke i, bre, tehnološkog razvoja Republike Srbije? Nema tu ozbiljnih imena koja bi mogla da me zamene… Bolje je da predsedniku Putinu poklonimo zeca nego Šarplaninca – rekao je Mladen, bre, Šarčević u epizodi „Imena luda nalaze se svuda, ali jedino predsednik Vučić ima ….!“

U istoj emisiji, „Noć uživo“, ministar, bre, prosvete, koji se ne zove neozbiljno Šarplaninac, već ozbiljno – Šarčević – rekao je da „u obrazovnim ustanovama nema bavljenja politikom“, osim ako vam, recimo, u obrazovnu ustanovu, kao prošle nedelje, na proslavu Svetog Save ne bane zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, član Predsedništva Srpske napredne stranke. Mada, po narodnom verovanju, kad udari grom na Svetog Savu, biće neki belaj, a kad udari Vesić na Svetog Savu, neće biti ništa. Zato što nikad i ne bude ništa naročito, kad je Vesić u pitanju. Tu je suštinska razlika između Vesića i groma.

Takođe, može da se desi da u klozetu obrazovne ustanove zateknete apolitičnog predsednika Vučića, koji je još kao premijer obećao da će obići 1.000 škola radi obnavljanja toaleta, ali ih odavno ne obilazi, tako da je opasnost od ovih bliskih susreta treće vrste – prošla.

Može vam se isto tako desiti da u obrazovnim ustanovama potpišete Proglas „Za bolju Srbiju“, čiji potpisnici navode kako „žele da Srbija nastavi da napreduje i da se menja, i da je Srbiji potreban predsednik, poštovan i cenjen u svetu, garant pristojne i uređene zemlje, kakav je Aleksandar Vučić“. Ali to obično rade ozbiljna imena, poput Sime Avramovića, dekana Pravnog fakulteta, a ne neozbiljna imena koja se ne zovu Sima.

– Uglavnom, ako ima išta pozitivno u svemu ovome, to je što sad imam spisak, a ja najviše volim kada je sve po spisku – objasnio je na kraju svog gostovanja ministar, bre, prosvete, Bremladen Brešarčević.

Ozbiljno, bre, ime!

(N1)