Bio je to sasvim običan jutarnji program Pinka, koji više liči na jutarnji pogrom Pinka – Sarapa ne zna baš tačno gde je, a dragi gost ne zna baš tačno ko je. Dakle, rutinski Pinkov zornjak takozvanog Sarape i takozvanog Dragog Jutarnjeg Gosta, skraćeno DJG.

I onda se pojavio kamerman, što pretpostavlja da je prenos išao uživo, skoro lajv. Da nema kamermana, ličilo bi to na rutinski sastanak dvojice uz jutarnji vinjak, jer političke analize Sarape & Dragog J. Gosta baš na to liče.

Sednu neka dva tipa ispred prodavnice na gajbe od piva pa objasne jedan drugom sve u šta se razumeju, a posebno sve u šta se ne razumeju. Ponekad tu prođe neki automobil, vozač pita: „U kom pravcu je Šarenik?“, a ona dvojica ga upute u pogrešnom smeru, čisto da bi ceo dan pričali da su nekog zavrnuli, jer sa njima niko neće da se druži, pa im je zadovoljstvo da zavrnu makar slučajnog prolaznika koji je zalutao u tu njihovu malu vukojebinu, takozavnu vučićojebinu.

Jutro je, dakle, Pink radi od sabajle, u jednom trenutku kaže Dragi J. Gost sedeći na gajbi piva naspram Sarape na gajbi piva, kako stalno zove novinare iz famoznih Đilasovih medija na TV duel, ali niko neće da mu se odazove.

Stekao je utisak da ga izbegavaju, tačnije – da ne smeju da se pojave u strahu od njegovog raskošnog intelekta i barokne lepote. Jedini koji je skupio hrabrost da mu izađe na TV duel je takozvani Sarapa. Mada to i nije pravi TV duel jer se takozvani Sarapa već duže vreme oseća kao voditelj.

Posao mu je, dakle, da svakog drugog jutra ugosti Dragog J. Gosta, najpoznatijeg junaka svoje mašte u Srbiji, koji oko 37 minuta priča sve što mu padne na pamet, a ponekad i nešto što mu padne na glavu.

Taj fenomen – da Dragom J. Gostu niko neće da izađe na TV duel jeste, vrlo moguće, zbog toga što ima jedan tradicionalni običaj u srpskom narodu: kad naiđeš na balegu, nikad ne zagaziš u istu, nego je zaobiđeš. Isto je i sa dragim gostom – kad naiđeš negde na dragog gosta, nikad ne zagaziš u istog, nego ga zaobiđeš.

Objašnjenje tog fenomena imao je i rahmetli Mark Tven: „Nikada ne ulazi u raspravi sa idiotima. Spustićeš se na njihov nivo, a oni će igrati na iskustvo“.

Ima slično pravilo u Srbiji: „Nikada ne ulazi u raspravu sa Pinkovim dragim gostom. Spustićeš se na njegov nivo, a on će igrati na stolu“.

Sede, dakle, Mark i Tven na Pinku, pardon, sede ona dvojica na Pinku i to gleda Srbija vazda željna gutača vatre, žonglera i iluzionista. Pa onda uzme dragi gost da objašnjava šta je prava muška ljubav i zašto je zaljubljen u predsednika skoro ko predsednik u predsednika.

Takozvani Sarapa samo trepće jer ako nemaš pametna pitanja to možeš da nadomestiš trepavicama, odavno su ga učili na časovima vođenja jutarnjih programa i jutarnjih pogroma. Glavno pravilo vođenja jutarnjih programa i pogroma Pinka je, naime: „Nemoj da pitaš od jutra, nemoj da piješ od jutra, nego trepći od jutra“, što fantastično odgovara ovom voditeljskom profilu.

Jutarnji pogrom za razliku od jutranjih programa je TV format gde se voditelj i gost bave proganjanjem neistomišljenika od jutra da bi srpski narod mogao pravilno da shvati ko mu radi o glavi. Ne toliko ko narodu radi o glavi, nego – ko predsedniku Vučiću radi o glavi, a koncipiran je tako što Dragi J. Gost sedne na gajbu piva ko ispred zadružne prodavnice u blizini Šarenika, pa priča, priča, priča, iz čega se može zaključiti da barata zavidnim fondom istih reči.

-Hoće da naprave haos! – obavezan je deo ovog jutarnjeg rituala, gde Dragi Jutarnji Gost, akozvani DJG, objašnjava svoja ekskluzivna saznanja o neprijatelju koji nikad ne spava. A neprijatelj nikad ne spava jerbo ni predsednik nikada ne spava, a predsednik nikad ne spava da bi uvek bio spreman na izneneđenja neprijatelja koji nikad ne spava.

Ta objašnjenja raznih scenarija za haos su uvek jednostavna, jasna i pogrešna, potom idu ekskluzivna saznanja o raznom poštenom svetu iz zbirke „Najgluplje bajke Dragog Jutarnjeg Gosta“. Onda ima trenutak kada Dragi Jutarnji Gost zagonetno kaže da zna nešto o nekome, ali neće sad o tome, što kod auditorijuma izazove osećaj da on nešto strašno zna o nekome, recimo o našoj koleginici Minji Miletić, ali nije još tačno smislio šta zna.

-Smisliću do prekosutra šta strašno znam! – ostane da lebdi ova konstatacija kad god Dragi Jutarnji Gost napusti studio dok mu takozvani Sarapa dugo maše na rastanku.

I šta raditi sa takvim neverovatnim pojavama u našem društvu? Pa ima jedan običaj u srpskom narodu, naročito u krajevima gde se ljudi bave stočarstvom – ako nećeš da ugaziš, zaobiđi!

(N1)