Najbolja rečenica koju sam čuo te noći u Aberdarevoj bila je: „Obezbeđenje RTS-a je prešlo na stranu naroda!“

Izgovorio je Boško Obradović, negde pred ponoć, kada je već svima bilo jasno da od ona tražena dva minuta uživo u Drugom dnevniku za bilo koga iz protesta „1 od 5 miliona“ nema ništa, ali je zato obezbeđenje RTS-a osvetlalo obraz – prešlo je na stranu naroda, jer sve velike revolucije počinju kada neka represivna sila pređe na stranu naroda. Doduše, ne računa se ako na stranu naroda pređu tri portira RTS-a, ali prelasku na stranu naroda se u zube ne gleda.

Najbolja SMS poruka koju sam čuo te noći u Aberdarevoj bila je ona koju je direktor Bujošević navodno poslao kolegi Zoranu Stanojeviću, koji je sem obezbeđenja i portira bio jedina RTS-ova svetla tačka te večeri: „Nemoj im ništa dozvoliti, u 21 će doći policija da ih izbaci. Boli me uvo za njih!“

Najbolji tvit te noći, iako nemam Tviter, bio je onaj Sergeja Trifunovića gde je objavio broj mobilnog telefona Bujoševića uz poruku: „Ako vam provalnici upadnu u stan, zovite Bujketa. U roku od pola sata, on šalje policiju.“ Posle sam naišao na neku klinku koja je uporno zvala taj broj i posle svakog pokušaja razočarano izgovarala: „Zauzeto!“

Na kraju su policajci koje svi plaćamo, iz zgrade RTS-a koju svi plaćamo, izbacili narodnog poslanika Boška Obradovića, koga takođe svi plaćamo. Međutim, izbacili su pa posle pohapsili i neke koje svi ne plaćamo. Sve u svemu, prisustvovao sam i boljim revolucijama od ove.

A onda je Mudri Krle, za koga se tačno ne zna ko ga sve plaća, ali je sasvim sigurno da ga svi pomalo plaćamo, napisao negde da list Danas relativizuje taj veseli upad u RTS, te se zapitao: a šta će biti kada, uzmimo za primer, neko dođe na ideju da upadne u redakciju Danasa. I kada taj neko valjda zatraži da Danas objavi dva minuta intervjua sa Vučićem.

Kad si pametan ko Krle ni ne znaš da nam činiš uslugu svojim epohalnim idejama. Istina, do upada u Danas bi teško došlo jer je obezbeđenje Danasa istrenirano u CIA školama da nikada ne prelazi na stranu naroda. Drugo, Danas je redakcija koju plaćaju samo dobrovoljci.

Mada i pored toga što nas plaćaju samo naši dragi čitaoci, redakcija Danasa ne bi krila suze radosnice kada bi nam, na primer, u redakciju upao goloruki SNS narod sa zahtevom da u novinama objavimo dva minuta intervjua sa Vučićem, tri minuta intervjua sa Anom Brnabić, 16 minuta intervjua sa svim članovima Glavnog odbora SNS ili golog Marijana Rističevića na duplerici (dobro, ne paničite, za ovo poslednje ćemo razmisliti).

Mi naime sve pomenute osobe nesumnjivog morala već tri godine zovemo da nam daju intervju, izjavu, autorski tekst, autogram, otisak palca, bilo šta, makar i fotku za duplericu, ali nas oni uporno bojkotuju. Tako da bi potencijalne „upadače“ u Danas sa zahtevom da objavimo dva minuta intervjua sa Vučićem, kolektivno redakcijski dočekali hlebom i solju, kad već nemamo sendviče.

Naš jedini uslov bi bio: „Obezbedite nam Vučića, mi već imamo pitanja i smatrajte da su vaši uslovi ispunjeni. Slobodno dođite i sutra!“.

Razlika između nas i Bujoševićevog RTS-a je drastična – mi hoćemo, ali oni neće. Dok se RTS već godinama pravi mrtav, tako da mogu da promene naziv u Rahmetli televizija Srbije. Odražava njihov karakter. Pritom, naravno, ne mislim na časne ljude iz obezbeđenja…

(Danas)