Poglavlje o Šešelju i radikalima u nekom budućem istorijskom udžbeniku svaki temeljni istoričar odmah bi zatvorio jednim jedinim pasusom: „To su bile neke budale… Ništa posebno, budale sa biračkim telom, a onda je razmnožavanjem budala sa biračkim telom jednog dana nastao Vučić. Koji je daleko prevazišao te budale pošto je postao predsednik Srbije. Što Šešelju nikad nije pošlo za rukom, jer ni srpski birači nisu baš tol’ke budale.“

I to bi bilo sasvim dovoljno da se nekim Srbima iz budućnosti opiše fenomen Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke, koji nastupaju pod otadžbinskim sloganom: „Dok je budala, biće i radikala“.

Šešeljeva stranka je od početka bila koncipirana na jakom ali malko mlohavom lideru veoma interesantne konstitucije, koji je u ranim danima ličio na običan lejzi beg, a sada liči na lejzi beg za dve osobe i uvek je bio okružen likovima koji kao da su pobedili na kastingu za Felinijeve filmove.

Međutim, problem se javio kada je onaj lider radikala sa imidžom lejzi bega za dve osobe, postao potrčko svog bivšeg potrčka, pa u Srbiji Danas imate evropskog lidera koji je bio potrčko lejzi bega, da bi u međuvremenu lejzi beg postao njegov potrčko i normalnim Srbima je ostalo samo da se hvataju za glavu.

Nastao od zla oca i još gore stranke, Vučić nije mogao ni biti bolji nego što je danas – zamislite čoveka koji se do svoje 38. godine istinski ložio na Vojislava Šešelja i politički se konsultovao sa Vjericom Radetom. Mora da ima traume iz detinjstva, pa se zato ovako čudno ponaša, jer u njemu i dalje čuči mali radikal, najgora vrsta ljudi koje je iznedrilo višestranačje.

Elem, Šešelj je pre neki dan izvređao našu novinarku Snežanu Čongradin. Posle joj je malo pretio, i idealno bi bilo da niko na to nije reagovao, jer, ko što rekosmo, najbolji tekst za sve što uradi Šešelj veoma je jednostavan: „To je neka budala!“

Život nas naime uči da ne treba trošiti energiju baš na svaku budalu koju sretnete, budale je bolje zaobići.

Ovde je, međutim, problem, što možete vi zaobići budalu, ali budala neće da zaobiđe vas, i ma koliko mi bili rešeni da izbegavamo radikalne budale i njihove političke potomke, to naprosto ne može da biva u zemlji u kojoj vam dan počinje sa Šešeljevim dijarejično-logorejičnim istupima u jutarnjem programu Hepija, odakle prelazi na Pink, a ako to ne gledate, sačekaće vas u Skupštini.

Stvara se utisak da lejzi beg za dve osobe, koga su i Pink i Hepi i svi tabloidi razvlačili kada se vraćao iz Holandije kao potencijalnu opasnost po našu demokratsku autokratiju, gde je boravio u Hagu, mada je njegovo idealno stanište u nekom amsterdamskom izlogu, trenutno ima naklonost svih medija čiji je glavni urednik njegov bivši potrčko. Što kaže naš narod – možeš ti da odeš iz radikala, ali neće radikal da ode iz tebe.

Naša novinarka je zapravo usputna žrtva naprednjačke latentne zaljubljenosti u Šešelja, jer bi u svakom normalnoj državi jednu takvu osobu direktno iz Skupštine prebacili u Amsterdam, da doživotno čuči u nekom izlogu prodavnice lejzi begova. I da turistima na pitanje: „Who is this?“, vodiči jednostavnim rečima objasne: „To je neka budala… Original srpska radikalna!“

(Danas, Foto: mc.rs)