Kada je svojevremeno govorio o švajcarskom modelu školovanja, predsednik Vučić je dao primer svog sina Danila koji, eto, ne zna šta je vodomer.

– Već u srednjoj školi deca bi trebalo da saznaju šta je to rad i šta je to posao. Ja sam išao u zemunsku fabriku satova „Insa“ i tada sam naučio šta je nešto što moraš da uradiš i kako to da uradiš. Današnja deca pojma nemaju. Moj sin pojma nema. Kad mu pomenem vodomer, kaže: „Šta pričaš ti“. E to želimo da promenimo – rekao je Vučić u epizodi „Nisam čitač vodomera, ali mogu da pogledam“.

Od tog doba, u Srbiji se ljudi dele na one koji ne znaju šta je vodomer, dakle – nemaju pojma, te na one koji su upućeni u tu svetu tajnu naprednjaštva. Nazvanu tako jednostavno – vodomer.

Pa je pre neku nedelju jedan dugogodišnji čitač vodomera iz Obrenovca postavljen za pomoćnika ministra poljoprivrede, jerbo je cela konkursna komisija za izbor pomoćnika ministra poljoprivrede, dugo čitala njegov CV ČV, što na latinskom značili Curriculum Vitae Čitača Vodomera.

I shvatila je, vodeći se rečima predsednika, da onaj ko ne samo da zna šta je vodomer, nego zna i da ga tečno čita, što nije mala stvar, svakako nije neko ko nema pojma.

-Tečno se služi vodomerom – piše u takvim biografijama.

Curriculum Vitae Čitača Vodomera iz Obrenovca je ovakav – rođen je 1973. u Beogradu. Od 1995. do 2007. radio je u JKP „Obrenovac“ na poslovima vodočitača, zatim inkasanta, blagajnika i organizatora parkiranja, a od 2007. do 2012. u JKP „Vodovod i kanalizacija“ na poslovima blagajnika, referenta za vodočitanje, referenta korisničke dostave i šefa kontrole potrošnje vode i reklamacija.

Od 2012. do 2014. član je Veća gradske opštine Obrenovac zadužen za komunalne delatnosti, a od 2014. izabran za člana Veća gradske opštine Obrenovac, zadužen za poslove iz oblasti poljoprivrede. Reizabran je na istu funkciju 2016. Član je, gle čuda, Srpske napredne stranke.

Podrazumeva se – negde u međuvremenu je diplomirao i stekao zvanje – naravno – diplomirani menadžer, što je zvanje svih Srba koji u međuvremenu diplomiraju.

Prošao je dakle švajcarski model školovanja – najpre je – u ranim dvadesetim, saznao šta je vodomer. Onda ga je nekoliko godina čitao, dok nisu otkrili njegov talenat za organizaciju parkiranja. Posle je bio još svašta nešto, i nekako se poklopilo da je prelomna godina njegove karijere bila 2012, kada je svanulo srpskom narodu ali i svim karijernim čitačima vodomera, kondukterima i peračima autobusa u JKP Vrbas, Vučićevim i Tominim ličnim vozačima i pogonskim geometrima sa političkim ambicijama.

Od te 2012. godine dešavala su se čuda švajcarskog modela školovanja u Srbiji – o izložbama u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u jednom velikom zapadnosrbijanskom gradu odlučuje kondukter koji je u međuvremenu postao serviser, o programskom konceptu Doma kulture automehaničar i bravar, a o postavkama u Narodnom muzeju – vozač. Svi oni u trenutku dok ovo pišemo, još nisu postali diplomirani menadžeri, ali im je stranka u međuvremenu (p)ostala ista.

Čitaj da bi živeo – rekao je Gistav Flober, a onda je, dosta vremena posle Flobra, zaživela mudrost – čitaj vodomer da bi živeo.

Čuvajte se čoveka koji je pročitao samo jednu knjigu – rekao je Toma Akvinski, a dosta vremena posle Tome i to Akvinskog, eto, pojavila se sentenca: „Čuvajte se čoveka koji je pročitao samo jedan vodomer“. Zato je u Tominoj (nekadašnjoj) stranci zaživela ta ljubav prema ljudima koji su za života pročitali mnogo vodomera, dok oni koji nisu pročitali nijedan, nemaju šanse, jerbo nemju pojma.

Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest – to je idealan život, rekao je Mark Tven, a u SNS varijanti ta sentenca glasi: „Dobri botovi, dobri vodomeri a savest ko j…“

I nije problem što neki dugogodišnji čitač vodomera jednog dana postane pomoćnik ministra, možda se čovek u međuvremenu „izobrazovao“ za to na nekom od brojnih fakulteta za diplomirane menadžere koji niču ko diplomirani menadžeri posle Vučića, već što cela ta skupina garantuje da u današnjoj Srbiji najbolje prolaze oni koji znaju šta je vođomer, sprava za merenje veličine vođe.

Čitanje vođomera je jednostavna stvar: ako uočiš da je Vođa lep, pametan, priznat u svetu, ogromnog ugleda u vasioni & mlad ko Đurić, to saopštiš na nekom partijskom sastanku ili još bolje – na lokalnoj televiziji – samo nebo će ti biti granica. A kad već stigneš do neba izgovorićeš: „Ovo je mali korak za čovečanstvo, ali veliki za mene“, dok te budu primali u UO Umetničke galerije pored koje si do sada prolazio samo autobusom u kome si bio cepao karte.

Tečno čitanje vođomera je kao tečno čitanje vodomera. Potrošnja samo raste, voda samo raste, Vođa samo raste. I tu je ključ svake dobre beskonačne vladavine.

A ko ne zna šta je vođomer, nema pojma.

(N1)