Kada je Koeljo pisao roman “Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala”, nije ni sanjao da će se jednog dana pojaviti melodrama: “Na obali Informera sedeo sam i plakao za Vučićevićem”, koju je svojeručno napisao predsednik Vučić.

Vučićević, to ste sigurno primetili, jeste osoba koja je svojim kompletnim habitusom, što kaže naš narod – “Bogu plakati” – ali, mora da se pitate, kako je od “Bogu plakati” Vučićević postao osoba “Vučiću plakati”, što se od “Bogu plakati” ne razlikuje nešto mnogo.

Pojavila se, naime, mogućnost da Vučićević završi tri godine u zatvoru zbog govora mržnje, jer je govor mržnje omiljeno Vučićevićevo govorno područje.

– Tečno govori govor mržnje – piše u njegovoj bogatoj biografiji koja ima svakakvih svetlih tačaka: recimo, krajem devdesetih bio je glavni urednik magazina “Izlaz”, koji se proslavio tekstom o sadržaju kese za đubre Vuka i Danice Drašković.

Bio je,dakle, pionir srpskog istraživačkog novinarstva jerbo je smislio rubriku u kojoj su novinari imali zadatak da čuče ispred stanova poznatih čekajući da poznati bace kesu za đubre. Potom su novinari uzimali kesu za đubre iz kontejnera i nosili je u redakciju, gde su zajedno sa Vučićevićem utvrđivali sadržaj.

Ispostavilo se tada, u prvom broju magazina “Izlaz”, da se u kesi za đubre bračnog para Drašković nalaze brijač, ljuska jednog jajeta, poluprazna pena za brijanje, kora jednog krompira, kako je pisalo u tekstu – “nespretno oljuštena”, i higijenski uložak “Ultra plus” s krilcima, “zgužvan, neupotrebljen, komada 1”.

Magazin “Izlaz”, na svu sreću, štampan je u samo jednom broju, jerbo su izdavači već posle premijere ovog performansa uglas rekli: “Ovaj čovek je Bogu plakati”, i još tada počeli da plaču za Vučićevićem, jer im se nikada nije desilo da tako omaše i za glavnog urednika postave nekoga ko ima neostvarenu životnu ambiciju da postane đubretar. Ili, bolje rečeno, stručni komentator kesa za đubre i politički analitičar kontejnera.

U tekstu “Inventar Draškovića kante”, čiji je idejni tvorac i koautor bio Vučićević, video se sav raskošni talenat čoveka koji će dvadesetak godina kasnije postati prvo pero “normalne i pristojne Srbije” za koju se zalaže predsednik Vučić.

I onda je, pre neki dan, predsednik Vučić rekao novinarki RTS-a da umesto što je plakala za Natašom Jeremić kada je Milenko Jovanov tvrdio da je ona vođa narko-mafije, treba da ode u redakciju Informera i plače za kolegom Vučićevićem, koga je Đilas prijavio za govor mržnje, a za to krivično delo predviđena je kazna zatvora od tri godine. I predsednik, izgleda, sasvim realno očekuje da će Vučićević biti osuđen na maksimalnu kazna kao potpuno nevin, častan i pošten čovek. A kola se uvek slome na najboljima u našem društvu.

Što će reći – ako ga osude za koji mesec, mogao bi da leži na robiji do kraja Vučićevog mandata, što bi bio neprocenjiv gubitak za žurnalizam, naprednjaštvo, čovečanstvo i Javno komunalno preduzeće Gradska ćistoća, gde je Vučićević kao dobrovoljac napravio prve novinarske korake, kopajući po kesi za đubre Draškovića Vuka.

– Vučićević je vaš kolega! – objasnio je predsednik zašto treba otići u redakciju Informera i plakati za Vučićevićem, ali je ubrzo primetio da niko od prisutnih novinara na konferenciji za štampu nije ni zasuzio, a kamoli zaplakao, čak ni oni koji su pokušali da u oči sipaju limun kako bi pospešili pojavu suza.

Predsednik nije uspeo da ubedi novinare da je Vučićević njihov kolega, pa se prešlo na plan B.

– Hm – poverio se posle predsednik najbližim saradnicima: “Novinari neće da plaču za Vučićevićem! To je skandal! Možda da angažujemo ove iz JKP Gradska čistoća? Pa i njima je kolega, možda su oni osećajniji od ovih baraba, emotivnih bogalja, kojima ni mogućnost da Vučićević zaglavi na robiji nije dovoljan razlog da plaču”.

– Vučićević je vaš kolega – rekao je predsednik u obraćanju zaposlenima u JKP Gradska čistoća, koji su posle toga uzviknuli: “Ma koji kolega! Begaj, bre! Mi radimo pošten posao, ne kopamo po đubretu nego ga odnosimo”.

Tako da je propala i akcija ubeđivanja đubretara da im je Vučićević kolega.

Ne možeš da plačeš za nekim ko je “Bogu plakati”, glasi staro pravilo plakanja, ali je od Vučićevića izgleda i Bog digo ruke, jer ni Gospod Bog nije prihvatio ponudu da ode u redakciju Informera i plače, te se ubrzo odustalo od solidarne akcije “Novinari i đubretari plaču za Vučićevićem”, koja je trebalo da bude pandan čuvenoj akciji “Novinari ne kleče”.

Nije uspela ni akcija “Stojim uz Vučićevića”, pandan akciji “Stojim uz Vranjske”, jer nisu mogli da nađu nikoga ko bi pristao da stane uz opisani objekat, te nije ostalo ništa drugo nego da organizuju botove SNS, koji bi po planu trebalo da odu u redakciju Informera i horski plaču & leleču za Vučićevićem uz direktan prenos na Televiziji Pink.

– Vučićević je vaš kolega – ponovio je predsednik SNS botovima isto ono što je prethodno rekao novinarima i đubretarima.

A SNS botovi su, gle čuda, prišli Draganu J. Vučićeviću i počeli da plaču u znak solidarnosti.

– Izdrži, kolega! – pisalo je na transperentu SNS botova.

I tako je kolega Vučićević shvatio da je od njega i Bog digo ruke, ali srećom, predsednik Vučić još nije.

(N1)