Skip to main content

DRAGOLJUB DRAŽA PETROVIĆ: Silina protiv NIN-a

Stav 06. јан 2017.
2 min čitanja

Javni tužilac mora da bude nezavisan, a ona je imala upaljač sa oznakom SNS.

Ovako je juče advokat Todorić objasnio zašto traži izuzeće zamenice tužioca u slučaju dva policajca koji su uhapšeni zbog odavanja službene tajne u pogledu premijerovog tim bildinga u Potočarima.

Tako je to sa javnim, ali sa privatnim tužiocima je manji problem oko etiketiranja. Privatni tužilac, građanin Stefanović, recimo, ne samo da može da ima upaljač sa oznakom SNS, nego može da ima i bacač plamena sa oznakom SNS, i ručni raketni bacač sa oznakom SNS, i mig 29 sa oznakom SNS, ali niko mu ništa ne može jerbo je on stranačka ličnost, takoreći SNS ličnost.

Privatni tužilac, dakle, može i na čelu da ima logo SNS, ali zato je sudstvo nestranačko, i ono ne može da ima ništa od onoga što može da ima Neša, već mora da sudi ni po babu, ni po stričevima. Što se izuzetno pokazalo u slučaju „Silina protiv NIN-a“, poznatijem kao „Država protiv NIN-a posredstvom građanina Nebojše iz Beograda“.

Sudija u tom slučaju nije imao upaljač sa oznakom SNS, ali je izgleda ima raznorazni merčendajzing Srpske napredne stranke.

– Ovaj nema upaljač sa oznakom SNS, ali ima presudu sa oznakom SNS! – primetiće svako ko je pratio to suđenje.

I dok ona zamenica tužioca s početka može da kaže kako je baš prolazila pored Kalenić pijace kad su tamo agilni aktivisti delili SNS upaljače, a upaljač je isti andrak pisalo na njemu SNS, Viši sud, DS, NIN, Carnex, Yuhor, Sveti Sava ili Manastir Ravanica, ovaj sudija teško će da objasni otkud mu presuda sa oznakom SNS.

– Pa vidite, to je bilo slučajno. Baš sam na Kaleniću kupovao šarane za Badnji dan, kad naiđem na štand SNS i jedan aktivista mi uvali presudu sa oznakom SNS. Oni su tu delili presude sa oznakom SNS jer im je ponestalo upaljača, kačketa, hemijskih olovaka, blokčića i privezaka. Tek kad sam stigao kući i pogledao malo bolje, video sam da je NIN osuđen na 300.000 dinara, a Milan Ćulibrk na čupanje brkova – objasniće ovaj izuzetni sudija, zreo za izuzeće, kako je uspeo da jednu novinarsku metaforu shvati bukvalno, ko da je pravljen po mentalnoj matrici Nebojše Stefanovića, lutajuće metafore jednog vremena.

Da ste sudija, recimo, nekog suda ispred koga se skupi stotine spontano dovedenih i delimično podivljalih uposlenika javnih preduzeća sa upaljačima SNS, da podrži ministra policije u njegovoj privatnoj tužilačkoj misiji protiv novinara, valjda bi vam presuda bila jasna još pre početka suđenja.

– Tuženi nije kriv! – napisali biste čiste savesti presudu pre suđenja, čak i da je onaj tuženi eventualno kriv. Naravno, ako ste sudija kome je sve jasno.

E sad, ako ste sudija kome je sve jasno, ali se za svaki slučaj pravite da vam ništa nije jasno, onda ćete doneti najbržu presudu još od vremena kada je Brut ubio Cezara, koja nesumnjivo ukazuje da vam je između skraćenice SNS i skraćenice NIN uvek draža ova prva, pogotovo jer kod Kalenića pijace stalno dele one razne sitnice koje život znače – kačkete, balone, kalendare i presude sa logom te velike firme. I ne razmišljajući o rečima Đoke Balaševića koji je pre neki dan u Areni lepo rekao: „I veće firme od te su propale!“.

A Nebojša Stefanović će valjda izjaviti ovih dana: „Priznajem samo sud svoje partije. I presude sa logom moje partije“.

(Danas)