Jedini nestranački izbori u Srbiji su izbori za članove saveta mesnih zajednica, građani se sami kandiduju, ne predlaže ih nikakva stranka i na glasačkom listiću pored imena i prezimena kandidata, ne stoje nikakva stranačka obeležja. Ideja je da građani između sebe biraju najbolje kandidate, svoje komšije, za koje veruju da će najuspešnije zastupati interese određene mesne zajednice. Neupućeni posmatrač bi pomislio – odlično, konačno se glasa za čoveka, ne za stranku! Međutim, ove godine izbori za članove saveta mesnih zajednica ličili su na izbore između života i smrti, što je bilo i očekivano, imajući u vidu atomsferu u kojoj su održani prethodni predsednički izbori.

Dana 28. maja u Vršcu i njegovim selima, u 28 mesnih zajednica glasalo se za 5 ili 7 članova saveta u zavisnosti od veličine mesne zajednice. Većina lokalnog stanovništa nije imala pojma da se održavaju nekakvi izbori, jer se gradska vlast potrudila da na njima učestvuje što manji broj građana, a što veći broj članova SNS-a. Lokalni mediji su jednostavno prećutali da se održavaju izbori. Čak ni na zvaničnom sajtu Grada Vršca nema nikakve informacije, ako ne računamo Odluku o raspisivanju ovih izbora, koja je postavljena pre više od mesec dana od raspisivanja izbora, iz jednog jedinog razloga – jer je to zakonska obaveza. Takođe, ove godine napuštena je dobra praksa gradske uprave da se građanima u poštanske sandučiće ubacuju obaveštenja sa osnovnim informacijama o izborima – kada se održavaju izbori i gde mogu da glasaju. Još jedna novina koju je aktuelna vlast uvela jeste da je pojedinim građanima bilo zabranjeno da se kandiduju. Po priči pojedinaca koji su želeli da se kandiduju, njima je prećeno otkazom na poslu, ili ako je u pitanju penzioner, onda su aktivisti SNS-a pretili njihovoj deci. Mesta za improvizaciju nije bilo, pa je svaki građanin koga je na biralište izvukao aktivista SNS-a dobijao listić sa kombinacijom brojeva koje mora da zaokruži. Neki birači su bili toliko zbunjeni i preplašeni da ne pogreše, pa su čak i ove „tikete“ ubacivali u biračke kutije.

Međutim, vlast nije računala da će biti tvrdoglavih pojedinaca koji će uprkos svim „dobronamernim“ savetima da se ne kadiduju ipak hrabro staviti svoje ime na glasački listić. Vlast takođe nije računala da neko ko nije član SNS-a može biti izglasan u savet mesne zajednice, a pogotovo nije očekivala da može da izgubi neku mesnu zajednicu. Pa ipak, to se dogodilo u Vojvodincima, malom selu u južnom Banatu sa većinskim rumunskim stanovništvom. U savet mesne zajednice koja broji pet članova prošla su čak četiri koja nisu članovi članovi SNS-a, što znači da SNS ne bi imao većinu. Po rečima jednog od članova Komisije mesne zajednice, nije bilo teško prebrojati ukupno 191 glasački listić i utvrditi koliko je koji kandidat dobio glasova. Komisija je brojala tri puta, utvrdila da je sve u redu, sastavila zapisnik i potpisala. Međutim, pre nego što je zapisnik iz Vojvodinaca krenuo na put ka Vršcu, u selo su stigla dva automobila sa šestoricom jakih momaka. Jedan od automobila su meštani prepoznali – beli audi, vlasništvo člana SNS-a, majstora borilačkih veština i tekvondo trenera iz Vršca. Novopridošli momci su sve članove komisije izbacili napolje i pristupili ponovnom prebrojavanju glasova. Pošto su ovi momci jakih bicepsa verovatno jači i u matematici od meštana Vojvodinaca, oni su došli do novog otkrića – da ipak postoji jedan listić viška u glasačkoj kutiji. A to je bio dovoljan razlog da se izbori u ovoj mesnoj zajednici ponište.

Slična drama odigrala se iste večeri i u Kuštilju, selu sa takođe većinskim rumunskim stanovništvom, gde je čovek koji nije član SNS-a ubedljivo osvojio najviše glasova i kao prvoplasirani ušao u savet mesne zajednice. Iste večeri SNS je po kazni raspustio mesne odbore u Vojvodincima i Kuštilju, jer kako kažu „loši rezultati se odmah sankcionišu“.

Šta je loš rezultat za SNS? Oni su na ovim izborima za savete mesnih zajednica u Vršcu osvojili vlast u 27 od 28 mesnih zajednica. Tamo gde im to nije pošlo za rukom – u Vojvodincima, uspeli su da ponište izbore zahvaljujući majstorima borilačkih veština koji su istovremeno i majstori za matematiku i brojanje do 191 i tako dobili drugu šansu da pokore nepokorene Vojvodince. Zar je moguće da bratija ne bude zadovoljna ovakvim impresivnim rezultatima Gradskog odbora SNS-a u Vršcu? Čemu tolika panika?

Ovih dana u razgovorima sa meštanima Vojvodinaca čućete da su već počele pretnje i pritisak na kandidate koji imaju podršku meštana, a nisu članovi SNS-a. Po selu se priča da je čak i gradonačelnica lično zvala prvoplasiranog i nudila mu člansku kartu vladajuće stranke. Pritisak se vrši i na članove porodice ukoliko su zaposleni u javnom sektoru, jer pretnja otkazima se pokazala kao najefikasniji lek u iskorenjivanju prava na lični stav i drugačije mišljenje.

Revoltirani ovakvim razvojem situacije, nasilnim i nezakonitim prekrajanjem svoje izborne volje, meštani Vojvodinaca poručuju da neće odustati i da će ponovo glasati za iste ljude. Naročito ih ljuti to što ih sada bije glas da su loši matematičari, pa su odlučili da još ubedljivije poraze kandidate SNS-a. Da li će kod jogunastih meštana potreba da se pobune protiv nepravde biti jača od straha od odmazde – videćemo.

Ono što je izvesno to je da će toga dana kada se u Vojvodincima budu organizovali ponovljeni izbori za savet mesne zajednice, mirnim i lepim sokacima ovog banatskog sela patrolirati beli audiji i crni džipovi, a od kapije do kapije trčkaraće aktivisti SNS-a sa spiskovima u rukama ubeđujući meštane da to rade za njihovo dobro.

Autorka je odbornica u Skupštini Grada Vršca, članica DS

(Autonomija)