Aleksandar Vučić reče da je njegova pobeda na izborima za predsednika Srbije „čista kao suza“. Ta čistoća je toliko ubedljiva da je ne mogu pomutiti ni banatski prasići nuđeni ljudima u zamenu za tri glasa Vučiću. Naime, meštani Uljme, oni koji glasaju na biračkom mestu br. 48, morali su po drugi put na izbore, jer su prethodni rezultati glasanja poništeni zbog jednog glasačkog listića viška pronađenog u kutiji.

Rukovodstvo vršačkog SNS-a mudro je zaključilo da će izlaznost ovog puta biti mala, jer se glasa radnim danom, a i vreme je kada ima puno posla na banatskoj ravnici, pa će veliki broj Uljmana biti na radnim mestima i na njivama umesto na biračkom mestu br. 48. Zato je porasla cena seoskoj sirotinji i primaocima socijalne pomoći. Osim standardnih metoda koje su aktivisti SNS-a do sada primenjivali prilikom motivacije najsiromašnijih slojeva stanovništva da glasaju za Vučića (pretnji da će im biti oduzete penzije, da će im biti uskraćeno pravo na socijalnu pomoć, zastrašivanje majki da će im ukinuti dečji dodatak, tradicionalne kupovine glasova za hiljadu dinara ili za paklicu cigareta), ovog puta bili su primorani da svoju trgovinu obogate nekom atraktivnijom ponudom. Spas je došao u vidu prasića koje na svojoj farmi uzgaja kontroverzni lokalni funkcioner, a od skora i perjanica vršačkog SNS-a. Ponuda je bila više nego primamljiva: ona porodica koja obezbedi bar tri sigurna glasa za Vučića može da računa na prase za Uskrs. S obzirom na to da seoska sirotinja retko ima priliku da vidi meso u svom tanjiru, ne čudi podatak da je oko 40 zainteresovanih glasača za jedenje prasetine želelo i dva puta da glasa za Vučića. Međutim, u tome ih je omela UV lampa koja je pokazala sjaj izdajničkog spreja. Nije pomogla ni kuknjava da je trag spreja na prstima ostao od prošlog glasanja zbog nepranja ruku. Jedostavno, Vučićeva pobeda morala je biti čista kao suza.

Donaciji prasića Vučićevoj kampanji, obradovao se i sam vlasnik farme, već spomenuti novokomponovani SNS funkcioner i jedan od mnogobrojnih preletača iz vršačke skupštine. Ovo je za njega bila odlična prilika da dodatno opere i uglanca svoju spornu biografiju i da se nametne kao neizostavni član SNS družine. Naime, baš taj uzgajivač svinja, sa impozantnom činovničkom karijerom ostvarenom u proteklih dvadeset godina (načelnik policije u Vršcu, direktor SPC Milenijum, predsednik opštine, pokrajinski poslanik, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, u dva mandata predsednik Skupštine opštine Vršac…), baš on je prošle godine od strane SNS-a označen kao jedan od najvećih lokalnih tajkuna i pljačkaša gradskog budžeta protiv kojih će se naprednjaci brže, jače i bolje boriti onda kada budu imali apsolutnu vlast. Jedno od pitanja koje je prošle godine uoči lokalnih i paralmentarnih izbora veoma kopkalo tadašnje rukovodstvo vršačkog SNS-a jeste baš ta farma svinja: odakle jednom državnom činovniku, koji čitav život radi za bedu državnu platu, 9 miliona evra da uloži u izgradnju farme? To pitanje je toliko opsedalo naprednjake da su se veoma detaljno i strastveno u svojim medijima bavili analizom lika, dela i imovinske karte pomenutog uzgajivača svinja i prasića. I taman kad je SNS konačno osvojio apsolutnu vlast u opštini Vršac i samo što nije krenuo u dugo najavljivan obračun sa lokalnim tajkunima, kad ono – ne ostade nikog za obračunavanje. Svi preleteše u SNS i postadoše donatori stranke.

Budimo pravedni i priznajmo da ovi predsednički izbori imaju i svoju pozitivnu stranu. Višemesečna kampanja „od vrata do vrata“ u kojoj su SNS aktivisti sa biračkim spiskovima u rukama bar tri puta obišli svako domaćinstvo u Srbiji trenutno predstavlja najažurniji državni dokument. To je dragocena baza podataka o političkim stavovima građana na kojoj Vučiću može da pozavidi i sam Kim Džong Un, a da ne govorimo o Erdoganu ili Orbanu. Korist od ovih podataka je višestruka: na primer, RIK ukoliko želi, može na osnovu ove stranačke dokumentacije odmah da utvrdi koliko ima mrtvih sa pravom glasa. Niko to bolje ne zna od Izbornog štaba SNS-a.

Takođe, ovim SNS spiskovima sigurnih tj. kapilarnih glasova, raduju se i država i nevladin sektor koji se bavi romskom populacijom. Naime, konačno smo dobili najprecizniji mogući popis romskog stanovništva u Srbiji. Mnogi Romi i Romkinje su zahvaljujući ovim izborima dobili ličnu kartu i po prvi put iskoristili svoje pravo glasa. A bogami, to glasanje i naplatili.

Već nekoliko dana na ulicama Srbije protestuje više od stotinu hiljada nezadovoljnih građana. Kako njih motivisati da sledeći put u još većem broju izađu na izbore i glasaju? Ali, o tome neka misle opozicione stranke. Neka pronađu prasiće za svoje glasače.

SNS sada ide na zaslužen odmor i da uživa u pobedi čistoj kao suza.

Autorka je odbornica DS u Skupštini grada Vršca

(Autonomija)