Meštani sela Vojvodinci pogrešili su samo u jednome – naivno su verovali da će ponovljeni izbori za Savet mesne zajednice biti fer i pošteni i da će pobediti najbolji kandidati koji uživaju najveće poverenje svojih komšija. Ogorčeni zbog nasilno poništenih prethodnih izbora kada su kandidati SNS-a ubedljivo izgubili, čitavo selo se ovog puta zareklo da neće proći ni jedan kandidat predstavnik aktuelnog režima. Ali vredni paori su zaboravili jedan važan detalj – nije važno ko glasa, važno je ko broji. Bar je tako danas u Srbiji.

Podsećanja radi, izbori u Vojvodincima, malom selu sa većinskim rumunskim stanovništvom, prvo su održani 28. maja i na njima je SNS izgubio, ali su potom poništeni zbog navodnih nepravilnosti. Na tim izborima, od pet članova Saveta mesne zajednice, izabrana su četiri koja nisu bila ispred SNS-a, a glasao je ukupno 191 birač. Po svedočenju očevidaca, komisija je tri puta brojala glasove, utvrdila da je sve u redu, sastavila zapisnik i potpisala ga, ali pre nego što je zapisnik iz Vojvodinaca krenuo na put ka Vršcu, u selo su stigla dva automobila sa šestoricom krupnih mladića, koji su sve članove komisije izbacili sa biračkog mesta i pristupili ponovnom prebrojavanju glasova. Ti jaki momci, među kojima je bio i majstor borilačkih veština i tekvondo trener, utvrdili su da postoji jedan listić viška u glasačkoj kutiji i to je bio razlog da se izbori ponište.

Ovog puta lokalna vlast nije htela ništa da rizikuje. Iako su tokom svih prethodnih dana meštani Vojvodinaca, a najviše sami kandidati dobijali mnogobrojne pretnje, ucene i nepristojne ponude kako bi glasali za SNS, naprednjaci ipak nisu bili zadovoljni. Hteli su da odigraju na sigurno. A da li ima sigurnijeg zicera od kompletne zamene svih biračkih listića? Po svedočenju jednog od članova biračkog odbora, svih 186 listića je zamenjeno. Glavnu ulogu u brojanju listića iza paravana i njihovoj zameni uz pomoć velike ženske torbe, po svedočenju očevica, odigrala je „plava žena iz Vršca”. Reč je o visokoj lokalnoj funkcionerki SNS-a, članici kabineta gradonačelnice Vršca i članici gradske Izborne komisije. Plavuša iz Vršca, talentovana za nasilno prekrajanje izborne volje građana, zajedno sa još dvoje članova gradske Izborne komisije takođe članova SNS-a, nasilno i protivno Zakonu, proveli su ceo dan unutar biračkog mesta i učestvovali u prebrojavanju glasova (po Zakonu, samo članovi biračkog odbora mogu da budu na biračkom mestu i broje glasove). Nakon brojanja glasova svi članovi SNS-a su se krišom provukli kroz sporedni izlaz (koji se izuzetno retko koristi) i pobegli za Vršac sa svim biračkim materijalom i svim zapisnicima.

Dok je trajala farsa oko prebrojavanja glasova, ispred glavnog ulaza Mesne zajednice okupilo se sedamdesetak meštana koji su bučno negodovali, jer su shvatili da će izbori biti pokradeni. Okupljeni meštani očekivali su da će birački odbor na ulazna vrata istaći rezultate glasanja sa rang-listom kandidata. Bili su u čudu kada su shvatili da te večeri nikakvog izveštaja neće biti, jer su svi članovi SNS-a koji su učestvovali u brojanju glasova pobegli za Vršac na sporedni izlaz noseći sa sobom kompletan birački material i sve zapisnike u pratnji policije.

Tako Vojvodinci na kraju izbornog dana dobiše novu sortu pobednika – pobednike koji beže na sporedni izlaz. Međutim, to nije smetalo propagandnoj SNS mašineriji da iste večeri proglasi apsolutnu pobedu u ovom lepom banatskom selu.

Ako danas pitate najstarije meštane Vojvodinaca svi do jednog će vam reći da ne pamte da je ikada vladalo ovako veliko interesovanje za izbore članova mesne zajednice. Takođe će vam reći da su i najgore godine Informbiroa 1947/48. kada se iz Srbije bežalo glavom bez obzira u susednu Rumuniju bile lakše i manje teskobne nego danas. Vredni paori navikli da od jutra do mraka obrađuju vojvođansku zemlju, ne razumeju upornost i energiju koju aktivisti SNS-a ulažu u izbore pokušavajući na silu, mimo volje većine, da proguraju svoje kandidate čak i u tako malim selima poput Vojvodinaca.

Prava je šteta što su građani Srbije kao i čitava javnost nezainteresovani za izbore za mesne zajednice. Takvim nezainteresovanim ponašanjem svih ostalih aktera, pruža se odlična prilika Srpskoj naprednoj stranci da disciplinuje svoje biračko telo, da širi strah među građanstvom i ima prostora za pokaznu vežbu kako se grubom silom poništava slobodna volja ljudi.

Meštani Vojvodinaca napravili su još jednu grešku. Verujući da će pobeda nezavisnih kandidata biti ubedljiva i neupitna, oni su za člana biračkog odbora stavili neiskusnog, nedovoljno edukovanog i „mekog” čoveka, koji nije umeo, ali ni smeo (da se razumemo) da uočene nepravilnosti stavi u zapisnik i time poništi izbore. Tako će i krivično delo – zamena glasačkih listića zajedno sa drugim nepravilnostima proći nekažnjeno, jer očevici u strahu od odmazde ne smeju to javno da kažu. Ali kao u onoj priči o caru Trajanu i kozjim ušima, sve tajne kad-tad postanu javne, a čovek hteo – ne hteo ima potrebu da reaguje na nepravdu. U međuvremenu ostaje nam da razmislimo o suštinskom pitanju koje su pokrenuli izbori u Vojvodincima: da li su svi prethodni izbori od 2012. na ovamo bili fer i pošteni i da li se aktuelni režim uopšte može pobediti na izborima?

Nema veze što su bežali na zadnja vrata, važno je da su naprednjaci zabeležili još jednu pobedu čistu kao suza i da sad konačno mogu na zasluženi letnji odmor.

(Autorka je odbornica DS u Skupštini grada Vršca)