Juče, 19. januara, pravoslavni vernici obeležili su Bogojavljenje. Međusobno su se pozdravljali sa – „Bog se javi“. Vrščanima se nije javio Bog, ali im se po drugi put javio izvesni Branko Malović preko lokalnih medija, ovog puta lista Vršačka kula. Ispostavilo se da je Bogojavljenje sudbonosno važno za karijeru ovog SNS koordinatora. Naime, prošle godine, baš na ovaj dan, jedan drugi lokalni medij, prvi je preneo vest koja je stala u jednu jedinu rečenicu: „Branko Malović, koordinator Srpske napredne stranke za južni Banat, od danas je zadužen i za Podunavski okrug”. Ove godine vest o uzlaznoj stranačkoj karijeri perspektivnog SNS koordinatora malo je opširnija, pa u Vršačkoj kuli počinje ovako: „Srpska napredna stranka izabrala je nov Izvršni odbor i imenovala četiri potpredsednika. Jedan od četvorice potpredsednika novoformiranog Izvršnog odbora je Branko Malović, koordinator Južnobanatskog i Podunavskog okruga.”

Dakle, i na ovo Bogojavljenje ponovila se identična situacija od prošle godine. Jedna čisto unutarstranačka informacija proglašena je informacijom od javnog značaja i objavljena u nekoliko lokalnih medija koji se finansiraju parama iz gradskog budžeta. Zašto bi građane Vršca trebalo da zanima napredovanje u stranačkoj karijeri nekog člana SNS ili bilo kog drugog političara koji pritom ne obavlja nikakvu javnu funkciju? Branko Malović, verovali ili ne, ne obavlja nikakvu javnu funkciju niti u Vršcu niti u drugim južnobanatskim opštinama. On nema ovlašćenja da donosi bilo kakve odluke koje utiču na život Banaćana. Njegovog potpisa nema ni na jednom zvaničnom javnom dokumentu. Zato se i pitamo zašto novinari imaju potrebu da tako pomno prate njegovo napredovanje u Srpskoj naprednoj stranci i o tome izveštavaju građane? Koordinator Malović čak ni ne stanuje u Vršcu tako da čast i zadovoljstvo da ga upoznaju i sa njim sarađuju imaju samo vršački naprednjaci, dok je on potpuna nepoznanica za sve ostale građane.

Žitelji južnobanatskih opština odavno su primetili da kad god se Malović pomene u ovdašnjim medijima o njemu se ne zna ništa drugo osim da je „koordinator“. Pitamo se ima li taj čovek još neko svojstvo kojim ga novinari fascinirani njegovim likom i delom mogu bliže opisati i tako nama običnim građanima objasniti njegov značaj za ovaj okrug? Koje su mu kvalifikacije? Šta ima završeno od škole? Kakvo radno iskustvo ima? Gde je do sada radio i čime se bavi? Od čega živi? Gde stanuje? Poseduje li neke posebne veštine koje će unaprediti živote građana južnog Banata i Podunavskog okruga? I šta to uopšte znači „koordinator“? Čime on koordinira? Ljudskim dušama? Strahom? Radnim mestima? Javnim nabavkama? Životom? Smrću?

Bogojavljenje ne donosi sreću samo Maloviću. Prošle godine se pokazalo da onaj medij koji na Bogojavljenje napiše nešto lepo i pohvalno o talentovanom koordinatoru bude bogato nagrađen prama iz budžeta svih južnobanatskih i podunavskih opština. Poučeni tim iskustvom, novinari Vršačke kule odlučili su da ove godine uzmu stvar u svoje ruke. Njihova bogojavljenska vest ima čak šest rečenica. Uskoro ćemo saznati koliko će za to biti nagrađeni kada se objave rezultati lokalnog konkursa za sufinansiranje medija za ovu godinu. Čini se da večita Hamletovska dilema „biti ili ne biti”, odnosno izbor između novinarskog integriteta i krčanja praznog stomaka nikada nije bio aktelniji.

U zemlji gde ni profesori univerziteta nemaju dovoljno građanske hrabrosti da budu članovi komisije koja će definitivno utvrditi da li je Siniša Mali plagirao svoj doktorat, bilo bi nepošteno očekivati od novinara da ispravljaju krive Drine i budu hrabriji od svojih čitalaca. I dokle god je tako, o našim sudbinama ipak će odlučivati misteriozni koordinatori, svidelo se to nama ili ne.

(Autonomija)