Ovih dana u jednom malom selu u južnom Banatu ne možete da kupite hleb u lokalnoj prodavnici, ukoliko vašeg imena nema na spisku sigurnih glasova za Aleksandra Vučića. Naime, ćerka vlasnice prodavnice, inače odbornica u skupštini Grada Vršca, a od skora zaposlena u jednom javnom komunalnom preduzeću, mora nekako da opravda ukazano poverenje i novostečeno radno mesto. Brižna majka, vlasnica prodavnice, dosetila se: za mušterije koje ne daju glas Vučiću – nema hleba! Pa ti sad gledaj šta ćeš: da li ti se isplati da svaki dan mesiš hleb ili da putuješ do susednog sela u kupovinu ili jednostavno da ne talasaš i upišeš se u sigurne Vučićeve glasače.

Sličnu dilemu pre par dana imali su i zaposleni u vršačkoj gradskoj upravi. Naime, u petak, 3. marta svi zaposleni su ponovo bili zloupotrebljeni. Zaposlenima je usmeno naloženo da u toku radnog vremena, u prepodnevnim časovima, idu u prostorije Srpske napredne stranke kako bi svojim potpisom dali podršku predsedničkim kandidatima Aleksandru Vučiću i Miroslavu Paroviću. Radnicima gradske uprave je „preporučeno“ da podrže ovu dvojicu kandidata, jer u protivnom mogu da dobiju otkaz ili da budu premešteni na neko lošije radno mesto. Ista situacija se desila i 30. novembra prošle godine kada je premijer Aleksandar Vučić dolazio u posetu jednoj privatnoj firmi. I tada je usmenim putem pod pretnjom otkazima, od zaposlenih u Gradskoj upravi Vršca i drugim javnim institucijama zahtevano da umesto na svojim radnim mestima, budu ispred fabrike na periferiji Vršca i aplaudirajući pozdrave Aleksandra Vučića. Koliko je aktuelnoj vlasti bilo važno da se što više Vrščana „spontano” okupi i dočeka premijera, govori i podatak da su pravljeni spiskovi zaposlenih u gradskoj upravi prijavljenih za „spontano” okupljanje ispred fabrike. Prvi spisak je pravljen po kancelarijama kada su načelnici obilazili svoje zaposlene i anketirali ih, a drugi, kontrolni spisak je pravljen u autobusima, da bi se tačno znalo ko je blefirao, a ko zaista održao reč i krenuo da dočeka Vučića.

Kako se približavaju predsednički izbori, tako atmosfera u lepoj vršačkoj varoši i njenim selima postaje sve napetija. U Vršcu odavno nema nezavisnih lokalnih medija, to su sada samo propagandna glasila Srpske napredne stranke za čiji rad je ove godine iz budžeta opredeljeno 20 miliona dinara. Novinarima je zabranjeno da dolaze na konferencije koje organizuju opozicione stranke, kao i da uzimaju izjave od opozicionih političara. Ukinuti su i tv prenosi sednica Skupštine Grada Vršca. Proslavljeni glumac i osvedočeni protivnik aktuelnog režima Radoslav Milenković Rale nikako ne uspeva da pred vršačkom publikom odigra monodramu „Naši dani”. Kongresno-muzička dvorana Centra Milenijum navodno se renovira, a u Narodnom pozorištu „Sterija” za njega nema slobodnog termina?! Da li slučajno ili ne, tek u pozorištu nema mesta ni za Marčela, pa su vršački srednjoškolci pre neki dan umesto Marčela gledali „Zlu ženu”.

Do hleba se već teže dolazi, pa se pitomi Banaćani pitaju šta je sledeće što im SNS sprema ne bi li se dočepao što većeg broja glasača? Izgleda da Duško Radović nije bio baš sasvim u pravu kada je tvrdio da je čoveku u životu dovoljno da bude pametan samo dva puta: kad bira zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života mudro je zaključio Duško. Da je kojim slučajem doživeo višestranačke izbore u Srbiji, naš proslavljeni pisac bi svakako dodao i treću situaciju: čovek mora i pametno da glasa na izborima – jer ako tada ne bude pametan, može svašta da mu se desi do narednih izbora. Može da ih i ne dočeka.

Autorka je odbornica DS-a u Skupštini Grada Vršca

(Autonomija)