Verovali ili ne, banatsko selo Izbište, selo koje je
Naime, u nekim medijima pre desetak dana pojavio se ?lanak „Nacisti još imaju svoje ulice u Srbiji“ gde se, izme?u ostalog, spominje i sporna ulica u Izbištu. „Verovali ili ne“, tim re?ima po?inje ovaj ?lanak, „više od stotinu ulica širom Srbije, nosi ime zlo?inaca, kolja?a, osvedo?enih fašista i nacista“. U tekstu dalje piše da je do ovog „skandaloznog“ otkri?a došla grupa studenata Pravnog fakulteta (verovato iz Beograda) okupljena oko udruženja „Alternativa“. Pa tako saznajemo da ovi mladi ljudi, sa manjkom znanja iz istorije, ali viškom slobodnog vremena i samopouzdanja, nisu ostali samo na re?ima. Oni su došli u Izbište i na licu mesta demonstrirali svoje vi?enje istorije: tablu sa latini?nim natpisom „Ulica Tot Frica“ prelepili sa ?irili?nim „Ulica Jovana Sterije Popovi?a“. Iako su akciju nezakonitog prelepljivanja imena ulice izveli u sred bela dana i pritom se fotografisali i te slike postavili na svoj sajt, niko ih nije u tome spre?io, niti pozvao na odgovornost.
Ove mlade srpske patriote su boravak u vrša?koj opštini iskoristile da gradona?elnici Vršca predaju pismeni zahtev da se ulica Tot Frica u Izbištu preimenuje u ulicu Jovana Sterije Popovi?a. Me?utim, gradona?elnica i kompletno gradsko rukovodstvo umesto da ovim usijanim patriotskim glavama odmah objasne da je posredi banalni nesporazum, koliko je nama poznato, ?ute ve? deset dana i ne oglašavaju se po ovom pitanju. U me?uvremenu, stvar se do te mere zagrejala da je, kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora, ?ak i predsednik Aleksandar Vu?i? tražio informaciju o tome kako je mogu?e da Tot Fric ima ulicu u Izbištu.
Istina je da Izbištanci nisu nimalo pogrešili kada su jednu od glavnih ulica u svom lepom selu nazvali „Ulica Tot Frica“. U istorijskoj gra?i Komunisti?ke partije Vojvodine, postoje dokumenti koji govore kako je Fridrih Tot iz Izbišta streljan u ondašnjem Be?kereku (današnjem Zrenjaninu) 31. jula 1941. godine. Naglašeno je da njegovo herojsko držanje tokom zverske policijske istrage može da posluži kao primer drugim komunistima. Dakle, Tot Fric nije nikakav Hitlerov ministar, ve? Izbištanac, antifašista, heroj, komšija za ponos, koji se pukom igrom slu?aju isto zove i preziva kao ozloglašeni nacista.
Osim još jednog pokušaja da se istorija izbriše gumicom i kratkom pame?u, da se ukine svedo?anstvo da su u Banatu pre Drugog svetskog rata više od 200 godina složno živeli Nemci, Srbi, Ma?ari, ?esi i mnogi drugi, da su se me?usobno poštovali, voleli, ven?avali, delili iste vrednosti, pa i zajedno ginuli u borbi protiv fašista, Izbištance boli i ?utanje lokalne vrša?ke vlasti koja nije demantovala sramne natpise u medijima koji su uneli veliki nemir me?u žitelje ovog mirnog banatskog sela u kome još uvek ima živih potomaka Fridriha Tota. Gradsko rukovodstvo koga ?ine isklju?ivo kadrovi Srpske napredne stranke nije se potrudilo ni da skine nalepnice koje su nezakonito prelepljene preko naziva „Ulica Tot Frica“.
Izbištanci imaju razumevanja za ljudske slabosti i ne zameraju puno nekim anonimnim mladim i neobavešteni ljudima što su brže, ja?e i bolje prionuli na posao revidiranja istorije i uplitanja u nešto o ?emu pojma nemaju. Ono što Izbištance mnogo više vre?a i ponižava jeste da ni aktuelna vlast tako?e nema pojma, a po svoj prilici nema ni nameru da njihovog bivšeg komšiju, heroja Fridriha Tota koji je svoj život dao u borbi protiv fašista, brani od mladih i bahatih neznalica. Niko od gradskih zvani?nika nije ustao u odbranu „Male Moskve“, rodnog mesta Žarka Zrenjanina, herojskog sela koje je dalo nemerljiv doprinos u antifašisti?koj borbi tokom Drugog svetskog rata. Poražavaju?e je to, da ?ak ni ?lanovi saveta Mesne zajednice u Izbištu, od kojih je jedan, verovali ili ne, oženjen praunukom Tot Frica nije smeo da se oglasi po ovom pitanju „jer mu je odgore re?eno da ?uti i da ne talasa“.
Dok naga?amo o razlozima zašto se nekadašnji prelepljiva? naziva ulica, a današnji predsednik Srbije li?no zainteresovao za ovaj slu?aj, ostaje nam zastrašuju?e saznanje o sunovratu skoro svih vrednosti u koje smo verovali. Poraženi smo otkri?em da antifašizam nije iznad dnevne politike.
Na ju?erašnji dan, 2. oktobra, kada žitelji vrša?ke opštine proslavljaju 73-godišnjicu oslobo?enja od okupatora u Drugom svetskom ratu i slave pobedu nad fašizmom, danas kada se drže sve?ani govori i polažu venci na grobove i spomenike izginulih boraca, ostaje neka teskoba u duši i poražavaju?a ?injenica da potomci jednog slobodarskog naroda ne smeju ništa da urade dok neko „odgore“ to ne dozvoli. Pa ?ak ni da uklone nezakonito prelepljivanje imena jednog heroja i antifašiste. ?ak ni toliko.
(Autonomija)