Ne potcenjujte 5.000 dinara koje je Vu?i? pre neki dan podelio srpskim penzionerima. To je odli?na politi?ka investicija u ogromno bira?ko telo – srpske penzionere. Tih 5.000 dinara odradi?e svoj posao bolje nego svi predizborni slogani na bilbordima u najprometnijim ulicama ili politi?ki spotovi sa bibliotekarkama. Ve?ina od 700.000 hiljada srpskih penzionera kojima su penzije smanjene, istinski je zahvalna Vu?i?u što ih se ponovo setio, što brine o njima, pa ?e, eto, sada mo?i da kupe sebi i unu?i?ima neku sitnicu. Ako se prevarite pa se upustite u malo duži politi?ki dijalog sa prose?nim srpskim penzionerom, pokušavaju?i biranim re?ima da mu objasnite kako je penzija njegovo ste?eno pravo i da niko, pa ?ak ni država, ne sme da mu smanjuje penziju, on ?e vam spremno odgovoriti: „Nek? su penzije smanjene, samo da su redovne!” Ako vas ovakav odgovor ne pokoleba, pa krenete da mu objašnjavate kako je država mogla da uštedi na drugi na?in i da nisu morale da se smanjuju plate i penzije, penzioner sokratovskog kova ponovo ?e vas verbalno ošinuti: „Pa šta, ako su smanjene! Navikli smo da nam se stalno nešto odbija od plata i penzija. Za penzije ?emo lako, samo da rata ne bude!”

Ako verujete da argumentima i logikom možete pobediti našeg prose?nog penzionera, pa mu kažete da nas upravo predsednik gura u sva?u sa celim svetom, do?eka?e vas poslednja smrtonosna strela: „Vu?i? je dobar, ovi oko njega su loši!” I ovde kona?no odustajete od daljeg razgovora.

Da je Vu?i? dobar, a da su ovi oko njega loši, uverio se i penzioner iz Velikog Središta, sela podno Vrša?kih planina. Njemu su aktivisti Srpske napredne stranke prošle godine u jeku predizborne kampanje izlomili mlad vo?njak samo zato što je javno rekao da ne?e glasati za Vu?i?a. S obzirom na to da je Vu?i? dobar i da on nema ništa sa ovim izlomljenim vo?kama, komšije su mirne savesti glasale za Acu Srbina.

Da je Aca Srbin dobar, vredan, pošten, da mnogo voli svoju zemlju pa i Kosovo, znala je i jedna vrša?ka penzionerka, te se s pravom naljutila na svoju unuku, taze zaposlenu u javnom komunalnom preduze?u, kada je ?ula da ?e njena miljenica posle samo par meseci radnog staža dati otkaz i to u firmi o kojoj maštaju hiljade nezaposlenih Vrš?anki i Vrš?ana. Naime, unuka koja je radila u sektoru javnih nabavki požalila se baki da šef od nje traži da svoj potpis stavlja na dokumenta u ?iju zakonitost sumnja i zbog kojih može, eventualno, krivi?no da odgovara jednog dana. I ne samo da ne želi da radi u doti?nom preduze?u nego više ne želi da bude ?lanica Srpske napredne stranke, niti da ?uje za Vu?i?a. Ova unukina profesionalna dilema možda ?e pokolebati baku, a možda ?e je, naprotiv, još više u?vrstiti u uverenju da je Vu?i? dobar, a da su ovi oko njega loši.

Ono oko ?ega nema dileme jeste da je šuškanje Vu?i?evih 5.000 dinara u svakom penzionerskom džepu efikasnija politi?ka poruka ?ak i od one antologijske iz 1928. godine: „Pile u svakom loncu, auto u svakoj garaži”, koja je donela pobedu republikancu Herbertu Huveru na predsedni?kim izborima u Americi. Marketinški sru?njaci u Srbiji i u Americi odavno znaju da bira?i ne glasaju razumom, nego srcem, odnosno da ?injenice govore, a pri?e prodaju. Lepu i toplu pri?u ovih dana upravo pri?a 5.000 dinara u svakom penzionerskom džepu, uspešno prodaju?i proizvod zvani „Aleksandar Vu?i?”.

Doduše, ne prolaze isti fazoni baš kod svih. Pa tako, ?uveni potpukovnik-pilot u penziji Mile Deli? ve? drugu godinu zaredom odbija da se ponizi i uzme Vu?i?evu „milostinju”. Štaviše, on ovih par hiljadarki naziva „velikom uvredom” i poru?uje da se njegov „moral i ?ast ne mogu kupiti nijednom monetom i nikakvim nov?anicama”.

Lepo je znati da u Srbiji postoje i ovakvi ljudi koji nisu na prodaju, ali sjaj i beda demokratskih društava jeste u tome što na izborima isto vredi glas potpukovnika Deli?a i glas Središtanca koji se pravi da ne vidi kako komšiji lome vo?njak.

I zato, ako spadate u one koji bi želeli da u Srbiji bude više Deli?a, onda ne smete odustati od razgovora sa ljudima kada ?ujete re?enicu – „Vu?i? je dobar”.

(Autonomija)