Građanke i građani Srbije nisu bili iznenađeni pokušajem SNS aktivista da u Šapcu izazovu incidente za koje bi optužili opoziciju, ne bi li na taj način pažnju javnosti skrenuli sa činjenice da se formira opozicioni Savez za Srbiju.

Za mnoge od nas koji imamo mišljenje različito od političke većine sve je to već viđeno, jer smo odavno na svojoj koži, na radnim mestima, u svojim gradovima i mesnim zajednicama doživeli iste stvari poput šabačkog SNS cirkusa. Setimo se samo lokalnih izbora u Pećincima, kada je aktivista SNS-a, izvesni Saša Bežanović, pred kamerama televizije Pink, bez imalo nelagode, rekao da mu je član DS-a oteo mobilni telefon i bacio u kanal, iako se na video-snimku jasno vidi upravo obrnuta scena! Ili lokalni izbori u Smederevskoj Palanci, gde su Igora Milenkovića, šefa Izbornog štaba Narodne stranke, pretukli aktivisti SNS-a, kako tvrde iz vrha Narodne stranke. Ili nedavno kidnapovanje odbornika u opštini Alibunar, gde su se sukobile dve struje unutar SNS-a.

Nama, koji godinama živimo u gradovima koje je okupirao SNS režim, „šabački slučaj“ je privukao pažnju iz drugih razloga: kao prvo, činjenica da je opozicija dobila javni prostor (salu pozorišta) gde može građanima da predstavi svoj politički program. U prvi mah se zapitaš: kako je moguće da opozicija za promociju svog političkog programa dobije pozorište u Šapcu, dok se istovremeno po Srbiji čitav niz predstava politički cenzuriše i skida sa repertoara, poput „Koštane“ Kokana Mladenovića, monodrame „Naši dani“ Radoslava Milenkovića, ili autopoetskog eseja „Stvar izbora ili zašto slušam Marčela“ Uroša Mladenovića koja je već dva puta zabranjivana u Vršcu?!! Čak se i pevačima zabranjuju koncerti, poput Vlade Georgieva u Smederevu.

Drugi kuriozitet „šabačkog slučaja“ jeste činjenica da je nekoliko lekara zaposlenih u šabačkoj bolnici javno, bez cenzure, iznelo svoje stručno mišljenje o povredama izvesne Aleksandre Krstić, funkcionerke SNS-a, koju su navodno udarili pripadnici opozicije. Ovi lekari su samo potvrdili ono što su očevici već znali – da nema nikakvih povreda i da su prenemaganje i gluma samo partijski zadatak.

Postavlja se pitanje: otkud toliko građanske hrabrosti među pojedinim šabačkim lekarima, kad znamo da je upravo Šapčanin dr Slobodan Popović u predizbornoj kampanji 2016. godine obećao Aleksandru Vučiću „svaki sekund, svaki milimetar“ svog i našeg života?!! Kad znamo da su danas na čelu naših bolnica direktori sa članskim kartama SNS-a, čiji je najvažniji zadatak da prave spiskove „kapilarnih glasova“ i spiskove putnika za Vučićeve autobuse?!

I onda se setiš da je Šabac, pored Paraćina i Čajetine, jedini slobodan grad, u kome SNS nije na vlasti. Samo zato što naprednjaci (još uvek) nisu uspeli da razore institucije u Šapcu, tamo je moguće čuti drugačije mišljenje u medijima, u pozorištu, na gradskom trgu. Samo zbog toga građani imaju hrabrosti da pred kamerama kažu kako nikog od aktivista SNS-a koji su došli da mitinguju i provociraju ispred pozorišta ne poznaju, jer to i nisu Šapčani, već ljudi dovedeni sa strane. Samo zbog toga tamo lekari koji su pregledali Aleksandru Krstić i potpisali jedinu moguću dijagnozu – da joj nije ništa, neće dobiti otkaz.

Možda te politika ne interesuje baš nimalo i možda nisi fan ni Kokana Mladenovića, ni Raleta, ni Vlade Georgieva, pa ti je baš svejedno za njihove probleme sa cenzurom. Ali ti definitivno neće biti svejedno kada na društvenim mrežama pročitaš komentar jednog od šabačkih lekara koji su pregledali lažnu SNS pacijentkinju:

„U isto vreme pacijent sa posekotinom u predelu zgloba (na nož) i mogućom povredom arterije i tetiva sedi u čekaonici i čeka na pregled. Na moje pitanje zašto njega ne pregledamo prvo zbog opasnosti od krvarenja dobijam odgovor da su dobili naređenje da ova pacijentkinja ima prioritet. Pa vi sad vidite dokle ide SNS kadar.“

Pa sad zamislite sebe i svoje dete u toj čekaonici…

Da li vam je baš toliko svejedno?

Autorka je potpredsednica Demokratske stranke

(Danas)