Poštovani gospodine Stefanoviću,

U svom izlaganju u jutarnjem programu RTS-a dana 22. 9. ove godine, koje je potpomognuto potpuno neprofesionalnim pitanjima voditeljke tipa – „Otkud napadi na privatizaciju PKB-a kada ekonomski analitičari kažu da bi bilo pogubno da ostane u državnoj svojini i da je to najbolje što je moglo da se uradi“ – zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je izgovorio više neistina:

Neistina prva:

„PKB je bio politički projekat bivše gradske vlasti, odnosno Dragana Đilasa i on je radio suprotno zakonima ekonomije.“

PKB je bio apsolutno ekonomski projekat. Grad Beograd je kompaniju preuzeo jer je bila pred gašenjem u dugovima od 80 miliona evra, sa 14 godina neplaćenih poreza i doprinosa, deset godina neplaćene struje… Profesionalni menadžment je u skladu sa ekonomskim zakonima uz socijalni program smanjio broj zaposlenih za 20 posto, podigao MK komercu cenu šećerne repe sa 0,28 evra na 0,45 evra, a Imleku cenu mleka za 20-ak posto. I preduzeo niz drugih mera. U naredne dve godine uloženo je 15 miliona evra u tehnološki razvoj, što je sve uz drugačiji pristup zaposlenih dovelo do uvećanja poslovnog prihoda za 75 posto. Prihod je uvećan sa 34.369.000 evra na 60.809.000 i ostvarena je čista poslovna dobit od sedam miliona evra. Iz ovih podataka jasno je da ceo projekat bio apsolutno ekonomski, a ne politički.

Neistina druga:

„Kada smo 2013. preuzeli grad, vi ste imali situaciju da za dve godine niko u PKB-u nije platio nijedan račun, za struju, vodu, gas, a da je preduzeće dodatno zaduženo za 55-80 miliona evra.“

Istina je da je PKB Od 2011. godine redovno izmirivao sve svoje obaveze, kako za struju tako i prema državi. Sa tom praksom se započelo odmah po preuzimanju kompanije i tako je rađeno sve do promene gradske vlasti. U periodu od 2013. do 2017. prestalo se sa plaćanjem računa za struju i pre nekoliko meseci dug PKB-a je iznosio preko milion evra.

Dug PKB-a prilikom preuzimanja na kraju 2010. iznosio je 77,5 miliona evra. Dug PKB-a kada je preuzet od strane SNS gradske vlasti iznosio je 59,5 miliona evra, odnosno smanjen je za 18 miliona evra. U prethodne četiri godine dug je povećan i na početkom ove godine iznosio je 80,5 miliona evra.

Neistina treća:

„Imali ste 24 objekta za mužu krava koja su bila potpuno prazna, a onda se donese odluka da se gradi potpuno nova farma.“

Istina je da je PKB najveći proizvođač mleka u Srbiji, da je stado brojalo preko 8.500 grla i da su u sklopu modernizacije i tehnološkog razvoja podignute dve nove farme krava, prema najvišim standardima. U tim objektima su krave same odlazile na mužu i sve je rađeno automatski uz minimalan učinak ljudske radne snage.

Četvrta, peta i šesta neistina:

„Umesto da košta tri miliona evra, farma je koštala sedam, a pride se desi da farma nikad nije radila. Dovezli su za početak krave iz svih delova PKB-a da rade sa 20 posto kapaciteta, da ne pričam o tome da su kupili krave sa većim rogovima koje nisu mogle da uđu u bokseve pa su im rezali rogove.“

Izvođač je izabran na tenderu i uradio je posao u roku i po svim standardima. Ukoliko Goran Vesić smatra da je vrednost radova toliko preplaćena, bio je dužan da u prethodnih pet godina u ime grada podnese tužbe protiv odgovornih lica, što on nije uradio. Iz te činjenice se jasno vidi da je njegova tvrdnja netačna.

Farme su radile punim kapacitetom, u šta možete da se lako uverite ukoliko u arhivu RTS-a nađete priloge koji su na ovim farmama snimani i emitovani u Beogradskoj hronici.

Što se tvrdnje stručnjaka za veličinu kravljih rogova tiče, do pojavljivanja Gorana Vesića takvi stavovi nisu bili poznati u javnosti. Standardan proces prilikom prelaska iz veznog u slobodan režim držanja jeste orezivanje rogova.

Neistina sedma:

Na više nego neobjektivno i neprofesionalno pitanje voditeljke: „Ono što je zanimljivo jeste činjenica da je taj i takav neuspešan menadžment isplaćivao ogromne bonuse“, Goran Vesić je odgovorio: „To sam i doneo da vam pokažem, da podsetim nisu plaćali vodu, struju, gas, zadužili firmu između 55 i 80 miliona evra, podigli dobit koja ne postoji, a onda doneli odluku da sami sebi isplate bonuse za takvo uspešno rukovođenje, doneli odluku o isplati 620.000 evra.“

Profesionalni menadžment koji je grad kao vlasnik postavio da vodi PKB brojao je šest ljudi. Svi su došli iz velikih domaćih i stranih kompanija u kojima su primali tržišne plate, kao što i danas u takvim firmama rade i zarađuju daleko iznad srpskog proseka. To najbolje govori o kvalitetu tih ljudi. Prihvatili su da dođu u PKB za platu od hiljadu evra, što je drastično manja od plata koje isplaćuju kompanije koje rade u ovoj oblasti poput MK komerca, Delta agrara, Matijevića… Iznosi njihovih plata su višestruko manji od plata koje će imati menadžment Al Dahre. Na osnovu menadžerskog ugovora imali su pravo na bonus koji je višestruko manji od 620.000 evra koliko je izrekao Goran Vesić, ali im ni jedan jedini dinar nikada nije isplaćen. Zato je menadžment koji je poslovni prihod firme podigao sa 34 na 61 milion evra uz ostvarenu poslovnu dobit od sedam miliona evra i EBITDA u 2012. godini od čak 22 posto otišao iz kompanije. Zamenio ih je novi tim na čelu sa Dragišom Petrovićem, kadrom SNS-a pristiglim iz Ivanjice koji je prihod PKB-a spustio na samo 34 miliona evra uz poslovni gubitak u 2017. od čak 12 miliona. Kada je uz podršku gradske i republičke vlasti doveo PKB na korak od stečaja, g. Petrović je otišao na mesto direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Rečenica voditeljke jutarnjeg programa Verice Bradić nakon priče Gorana Vesića kako su sprečili navodnu isplatu 620.000 evra menadžmentu koja je glasila: „Niste ih mnogo osiromašili moram da Vam kažem“ je toliko pinkovska, toliko ispod nivoa Javnog servisa, da ju je jednostavno besmisleno komentarisati.

Očekujem od Vas, gospodine Stefanoviću, da mi u skladu sa zakonom omogućite da na laži koje je izgovorio Goran Vesić odgovorim. Vaša je obaveza da kao javni servis omogućite da se čuju obe, a ne samo jedna strana. Ukoliko to ne želite da učinite, smatrajte ovaj dopis demantijem neistina objavljenih 22. septembra u jutarnjem program RTS-a. Zahtevam od Vas da u skladu sa Zakonom o informisanju objavite moj demanti u celosti. Ukoliko ne učinite nijednu od dve stvari koje sam naveo, biću prinuđen da objavljivanje demantija obezbedim uz pomoć nadležnog suda, a od Vas i RTS-a ću u posebnom postupku zahtevati nadoknade nematerijalne štete.

Direktor televizije Dragan Bujošević pre samo nekoliko dana rekao je da je RTS „pristojna televizija koja se bori za normalan sistem vrednosti na kojima počiva ova civilizacija“. U kojoj to civilizaciji su normalne vrednosti da na javnom servisu nekoga vređate i iznosite laži, a da tu osobu nikad ne pozovete da na te navode odgovori? Ne znam gde ste Vi i direktor Bujošević učili o pristojnosti, ali podržavanje javnog linča svakog ko kritikuje vlast ne samo da nije pristojno nego je sramno i opasno.

Vaša obaveza, gospodine Stefanoviću, jeste da istinito i pravovremeno obaveštavate građane Srbije. Informativni program treba da bude u interesu građana, a ne u interesu klike na vlasti. U jednom se možemo složiti, a to je da je privatizacija PKB važna tema za građane o kojoj se mora govoriti.

Spreman sam da o ovoj temi govorim na RTS-u kao čovek koji je bio inicijator preuzimanja PKB-a od strane grada kad god da me pozovete. Da bi se to dogodilo potrebno je da osnovna pravila svoje profesije stavite ispred želja i naredbi Aleksandra Vučića. Nadam se da će te prevazići strah i početi da profesionalno i časno obavljate svoj posao, kao što bi se i očekivalo od čoveka sa karijerom kao što je vaša.

Autor je predsednik odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda

(Danas)