"Trideset godina je prošlo, vrijeme je da se izađe iz začaranog kruga i da se kaže-DOSTA JE!"
Na današnji dan, prije tačno 33 godine, Karadžićevi četnici su hladnokrvno ubili banjalučkog inspektora Miodraga Miću Šušnicu u centru Banjaluke.
A Mićo Šušnica, veliki čovjek, bio je stub onog što se zvala Šeher Banjaluka i njegovim ubistvom počelo je ubijanje grada. Banjaluka je u tri decenije urbicidom svedena na mentalnu i ideološku palanku, pretijesnu za sve što je drugačije od četništva.
Ali neću o tome. Ovaj post je posvećen Mići, ali još više njegovom sinu Srđanu, mom prijatelju i saborcu. Čovjeku koji je imao petlju da tačno i kristalno jasno dešifruje bolest nacionalizma od koje je obolio i grad i poluljudi u njemu. I zbog ljudskosti i zbog dijagnoze koju je postavio čaršiji, ne živi više u Banjaluci. Ova naseobina danas ne prašta istinu.
A mislim da je baš sada, svojim duhom i očevom hrabrošću tu, važniji nego ikad.
Srđan, taj sin Mićin, a moj prijatelj, kazaće u jednoj svojoj priči:
“Te 92. nestalo je pola mog razreda… a tih godina i pola moje Banjaluke… Sumrak rata je počistio ulice, naselja, sela, sjećanja… I sada nam srpski nacionalisti pokušavaju prodati priču da ta vremena, ti ljudi, ta djeca, taj život… nikada nisu ni postojali. I da je ovako bolje…“
Danas sjedim sam, ogoljen, gledam Vrbas, čujem kako pupi odsjaj grana u zelenoj vodi. Pogledam put neba, rastvorilo se i plavetnilo zadnje svjetlosti obasaja mi lice. Treba mi i Mićo i Srđan!
A gore sa nebesa, posmatra Mićo svog sina Srđana i zna da je vaspitao Ljudinu.
Mom prijatelju Srđanu Šušnici,
— Dragan Bursać (@dijalekticar) April 10, 2025
Na današnji dan, prije tačno 33 godine, Karadžićevi četnici su hladnokrvno ubili banjalučkog inspektora Miodraga Miću Šušnicu u centru Banjaluke.
A Mićo Šušnica, veliki čovjek, bio je stub onog što se zvala Šeher Banjaluka i njegovim ubistvom… pic.twitter.com/nT57TnCLPN
I ja se nadam da će Banjaluka, makar malo mojim radom, biti opet Srđanov grad, ponajviše Srđanov grad i da ćemo zajedno prošetati ulicom koja nosi ime njegovog ubijenog oca Miodraga.
Eto, to bi bio početak vraćanja u život onoga što se nekad zvalo Šeher Banjaluka. I sve mi se čini da smo bliže tome nego ikad, koliko god to apsurdno zvučalo. Najtamnije je pred svitanje.
Trideset godina je prošlo, vrijeme je da se izađe iz začaranog kruga i da se kaže-DOSTA JE!
Zbog Miće, zbog Srđana, zbog 75 hiljada protjeranih ljudi, zbog palanke koja je nekad bila grad. A najviše zbog samih sebe.
(Dragan Bursać/X/foto: Srđan Šušnica)
STUPS: Mućkovi