"Da li su građani Srbije svesni u kojoj meri EU pomaže njihovoj zemlji?"
S obzirom na to da bivša zastupnica Evropskog parlamenta Doris Pak, Hrvatima je poznata po svojoj čvrstoj podršci Hrvatskoj za članstvo u EU, ovoga ponedeljka u Zagrebu dobija počasni doktorat Univerziteta VERN’, iskoristili smo priliku da s veterankom evropske politike porazgovaramo o gorućim izazovima s kojima se EU trenutno susreće, piše Jutarnji list.
Dobijate još jedan počasni doktorat, ovoga puta sa Univerziteta VERN’. Šta ti to znači?
–Tokom karijere u Evropskom parlamentu odabrao sam dve oblasti delovanja; obrazovanja i kulture i politike jugoistočne Evrope. Ovo priznanje smatram svojevrsnom krunom mog dosadašnjeg angažmana.
Hrvati vas poznaju po bezrezervnoj podršci Hrvatskoj tokom njenog pristupanja EU. Desetu godišnjicu ulaska obeležili smo uvođenjem evra i ulaskom u Šengen. Kako ocenjujete prvu deceniju u evropskoj porodici?
–Bilo mi je izuzetno drago što je Hrvatska postala članica EU dok sam još bio u Evropskom parlamentu. Smatram da se Hrvatska profilirala kao stabilan partner koji uživa visok ugled među ostalim članicama. Dobro poznajem vašeg premijera Plenkovića i smatram da kao veliki evrofil i strastveni političar radi u najboljem interesu Republike Hrvatske. Usvajanje evra i ulazak u Šengen bili su samo konačni dokaz da vaša zemlja pripada Evropi i verujem da će na njihovim krilima Republika Hrvatska unaprediti svoju političku stabilnost i ekonomski razvoj.
Kakav je naš doprinos EU i gde još treba da se poboljšamo?
–S obzirom na to da je zbog ruske agresije u Ukrajini došlo do problema sa snabdevanjem energijom u EU, Hrvatska bi zbog LNG terminala na Krku mogla da postane ključni snabdevač energijom u regionu. Što se tiče slabosti, ima prostora za poboljšanje u kontekstu borbe protiv korupcije.
Širenje EU je naglo stalo nakon što je Hrvatska postala članica.
–Srbija i Crna Gora polako sprovode reforme i ne izgleda kao da im se žuri da postanu članice. U slučaju Srbije tu je i pitanje Kosova, jer niko ne može da uđe u EU bez rešavanja problema sa susedima.
Koja država prva treba da postane članica EU?
–Severna Makedonija, koja ima status kandidata od 2005. godine, a koja je 2018. u sporazumu sa Grčkom ustavno promenila naziv države kako bi mogla da počne pristupne pregovore sa EU. Ali prvo je francuski predsednik Emanuel Makron prekinuo pregovore, a onda kada su oni deblokirani 2022. godine, Bugarska je na njih stavila veto.
Koje preduslove Ukrajina treba da ispuni za članstvo u EU?
–Isto kao i sve druge zemlje.
Da li će, po vašem mišljenju, Vučić ikada moći da okrene leđa Rusiji i, ako ne, u kojoj meri bi Evropa mogla da ga toleriše?
–Srbija ne može da uđe u EU a da prethodno ne reši probleme sa Kosovom. Srbija se igra vatrom ako se u ovoj kritičnoj fazi ruske agresije na Ukrajinu bezrezervno ne opredeli za EU. Posebno zato što Beograd ne beži od toga da evropskim novcem finansira svoje infrastrukturne projekte. Predsednik Vučić je svojevremeno poljubio kinesku zastavu, nakon što mu je Peking poklonio maske na početku pandemije. Da li je ikada poljubio zastavu EU? Da li su građani Srbije svesni u kojoj meri EU pomaže njihovoj zemlji?
Bosna i Hercegovina je krajem prošle godine konačno dobila status kandidata za članstvo u EU.
–BiH treba da živi sa Dejtonskim sporazumom. Ali nacionalistički pokreti koji se zalažu za secesiju tamo i dalje rastu. Ne smemo zanemariti uticaj koji Srbija i Rusija imaju u Bosni i Hercegovini.
Konačno, EU za 10 godina? Ima li zajedničku vojsku?
–Voleo bih da vidim Uniju koja je ujedinjenija i manje zavisna od zemalja poput Kine i Rusije. Nadam se da će Evropa uspeti da vrati strateške industrije u svoje zemlje. Trebalo bi da pojačamo saradnju sa zemljama poput Maroka, koji je, osim što je pred vratima Afrike, bogat energetskim resursima. Maroko bi takođe bio koristan saveznik u migrantskoj krizi. Nama ne treba evropska vojska, jer je većina članica i članica NATO-a. Nadam se da će zemlje Balkana ostati na putu ka članstvu u EU.
STUPS: Bestijarijum