Petog i šestog oktobra 1988. godine u Novom Sadu, glavnom gradu Vojvodine, odigrana je velika farsa, tzv. događanje naroda putujućeg političkog cirkusa u režiji Slobodana Miloševića i njegovog nedomokratskog režima, poznata po sintagmi jogurt revolucija.
Počelo je devetog jula, kada je grupa instrumentalizovanih građana sa Kosova i Metohije, ali i iz drugih područja Srbije, došla u Novi Sad, ultimativno tražeći promenu Ustava Srbije, okrivljujući građane Vojvodine i njeno rukovostvo sa svoje nedaće.
Pod izgovorom da se problemi na Kosovu ne mogu rešiti bez poništenja autonomnih pokrajina i ukidanja svih ovlašćenja autonomijama, i bez idolopoklonstva novokomponovanom vođi Slobodanu Miloševiću, uz srednjovekovnu ikonografiju, isticane su političke parole: »Oj Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš opet biti cela!«, »Rušićemo vladu u Novome Sadu, a u sredu Kosovo na redu!«, »Srušićemo Ustav!«, »Spalićemo ustav!«, »Slobo – slobodo!«…
Srpski populistički pokret srušio je Jugoslaviju, razbuktao nacionalističku histeriju i gurnuo Srbiju u diktaturu i bezakonje, a sve građane Srbije obespravio i politički, ekonomski i kulturno oduzimajući im osnovna ljudska prava. »Jogurt revolucija« bila je uvertira za raspad Jugoslavije.
Danas, niko u Srbiji nikako da kaže iz koliko se delova ona sastoji, niti gde su njene granice, a ni zvanično da se distancira od nedemokratske prošlosti.
Vidljivo je i golim okom da je Vojvodina bez političkog i ustavnog subjektiviteta opustošena i opljačkana! Svedena je na ponižavajući Statut! Vojvodina je od vremena raspada Jugoslavije, stvaranja memorandumske, Miloševićevske Srbije, pa do danas, devastirana ekonomski, socijalno, politički, demografski, civilizacijski… Po »priznanju« državne statistike, svrstana je u nedovoljno razvijene krajeve Srbije! Vojvođanska autonomija permanentno je degradirana, a njenim građanima se umesto boljeg zivota i izvesnije budućnosti, nudi centralizam koji ih je doveo do praga siromaštva ukidajući im osnovna ljudska prava, a pre svega pravo na rad, socijalnu zaštitu, političko odlučivanje…
Ustav je Vojvodinu doveo u stanje bankrota
Od Vojvodine i njenih građana godinama je Miloševićev režim finansirao ratišta i stratišta, stradanja i patnje običnih građana, a omogućavao bogaćenje elitama. Tako je Vojvodina od nekad razvijenog područja bivše SFRJ postala siromašan – srazmerno najsiromašniji region! Nekada je Vojvodina po razvijenosti bila odmah iza Slovenije, uz Hrvatsku. Nažalost, sada se ne zna koliki je nacionalni dohodak u Pokrajini, pošto Vojvodina nije izražena ni kao posebna stavka u statistici. Možda i zbog toga, da se ne bi saznalo kolko je iz Vojvodine odneto i razvučeno, pokradeno i poarčeno, i koliko su stanovnici Vojvodine ukupno osiromašili. Ipak. državna statistika je ozvaničila podatak da je Vojvodina nedovoljno razvijena regija u Srbiji sa velikim brojem nezaposlenih. Vojvodina se i dalje posmatra kao veliki špajz hrane za razne centralističke vlasti u Srbiji koje se samo prividno menjaju. I pored toga što ne postoji Statistički zavod Vojvodine, u statističkim analizama Srbije jasno je prikazano da je u Vojvodini najviše pada standard, ispod centralnog dela Srbije, a posebno ispod Beograda.
Danas četvrt veka kasnije, sa žaljenjem se mora konstatotavati da su »događanja naroda« u Vojvodini bila početak ostvarivanja memorandumskog koncepta Srbije. Ali, Srbija je sada cela, ali bez jednog dela! Bez Kosova i Metohije! I sa najsiromašnijom Vojvodinom u njenoj srbijanskoj istoriji.
Na žalost, sadašnja ustavna situacija ni malo ne ide na »ruku« Vojvodini! Vladajuće političke elite nisu se oslobodile memorandumskog koncepta države. Srbija je i dalje centralizovana i unitarna. Vojvodina se tretira kao nesuštinska autonomija, bolje reći »autonomija bez autonomije«, faktički se autonomija samo simulira! Vojvodina je neka budžetska stavka od »sedam odsto« u aktuelnom Ustavu, koji se naravno ne poštuje. Vojvodina je i dalje bez svojine, bez svojih puteva, pruga, elektroprivrede, vodotokova, infrastrukture građene sredstvima samodoprinosa… ali joj se umesto razvoj serviraju razna ustavna tumačenja, šta je zapravo ona i kakva treba da bude po meri vlastodržaca, a ne njenih gradjana.
Vojvodinu su prodali oni koji su iz svojih partijskih interesa podržali ovaj antivojvođanski, antievropski i nedemokratski Ustav. Akteri te sramne prodaje su: Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka, Srpska radikalna stranka (čiji su glavni akteri sada u Srpskoj naprednoj stranci), uz veliku asistenciju G 17 plus (sada URS) i Srpskog pokreta obnove.
Rezultati te katastofalne podrške Ustavu su: Naftna industrija, prodata bez tendera, praktično je poklonjena Rusima; vojvođanska zemlja prodata je Al Dahri; jedini nacionalni park u Vojvodini preotela je Srbija; VANU je pretvorena u nevladino naučno društvo; reorganizacija EPS-a, i formiranje “EPS-snabdevanje”, kao krajnji cilj ima ukidanje “Elektrovojvodine”, koja je ostala bez jednog značajnog dela; najavljena je promena sistema u organizaciji voda, čime će se ukinuti javno preduzeće “Vode Vojvodine”; Luku “Novi Sad” uz asistenciju brojnih telohranitelja prisvojila je Republika, slično je i sa “Slobodnom carinskom zonom”; Novosadski sajam takođe je “preuzela” Republika; uništavaju se vojvođanske banke; nasilna ćirilizacija društva. Finansijskom torturom iscrpljuje se i RTV Vojvodine, kao javni servis, što može da dovede do prestanka rada, delimičnog ukidanja i stvaranja manjinskih dopisništava…
Građani Vojvodine na referendumu si izkazali odlučno NE ovakvom ustavu. Ovo ustavno NE istovremeno je upućeno i na adresu srpskog populizma i »događanja naroda« od pre dvadeset pet godina. O neuspešnom referendumu u Vojvodini vladajuća elita izbegava da govori.
Vojvodini je neophodno ostvarenje ideje slobode
Neophodno je ispoštovati zaključke sa Međunarodne mirovne konferencije u Londonu od pre 21 godine koja zahteva vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine. Vojvodina je jedini od osam konstituenata bivše SFRJ, čije ustavno pitanje nije rešeno. Ono je i danas otvoreno.
Surovo poučeni katastrofalnim rešenjima iz kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina, neophodno je da Srbija postane demokratska država, da u njoj postoji vladavina prava i pravna sigurnost, da se u njoj moraju poštovati ljudska i manjinska prava i tolerancija. Ova visoka civilizacijska ostvarenja moguća su samo ako Srbija postane država svih građanki i građana i svih nacionalnosti, u kojoj će ćirilica i latinica biti ravnopravna pisma, decentralizovana, složena država. Isproban način u svetu je federalizacija, u kojoj će Vojvodina biti evropski, građanski i multikulturni entitet, odnosno federalna jedinica, koja će raspolagati zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima imovinom, izvornim prihodima, prirodnim i radom stvorenim resursima koja će biti deponovana u konstitutivnom aktu Vojvodine. Na taj način vojvođansko pitanje neće više ostati jedini nerešeno od svih osam konstituenata bivše SFRJ! Pristupanje Evropskoj uniji je prilika za promenu ustavnog položaja Vojvodine i donošenje novog Ustava.
Dakle Republika Vojvodina u Saveznoj republici Srbiji. Vojvodini su neophodni dežavnost i politićki subjektivitet. Vojvodina, koja nije nastala na teritoriji današnje Srbije, treba da gradi ravnopravne odnose sa Srbijom. Federalizam je lek za isceđenu, iscrpljenu i osiromašenu Vojvodinu, a koristan i za sve delove Srbije i njene građane i Srbiju kao celinu. Republika Vojvodina je ostvarivanje ideje slobode i time se konačno prestaje sa ustavnim nasiljem i torturom nad Vojvodinom, koja traje već četvrt veka, od «jogurt revolucije», a sada je vidljiva i u takozvanim upodobljavanju vlasti sa republičkom, sa izrazitim aflatoksičnim dejstvom po građanke i građane Vojvodine.
(Autor je kopredsednik Kordinaciono-akcionog odbora Vojvođanske konvencije)