Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji ocenio je danas kao „političku kratkovidost“ izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića o tome da treba da dođe do „nacionalnog pomirenja“ političkih snaga iz ove i prethodne decenije.
„Iako je jasno da je reč o pragmatičnoj izjavi čiji je cilj da se pridobije podrška Socijalističke partije Srbije (SPS) za formiranje vlade, ta izjava je pre svega politički kratkovida“, rekao je Domonji na promociji brošure „Ulični brejnstorming“ (brainstorming) Omladinske grupe Helsinškog odbora.
On je ocenio da je SPS na taj način „nezasluženo“ dobio priliku da bude rehabilitovan za sve velike grehe iz nedavne prošlosti.
„SPS nije zaslužio tu priliku jer ništa nije učinio da se kritički odredi prema nasleđu Slobodana Miloševića. Na žalost, priliku su dobili zahvaljujući oportunizmu i kukavičluku takozvane proevropske Srbije“, kazao je Domonji.
Srećko Šekeljić iz Pokreta Evropa nema alternativu, ocenio je da u Srbiji vlada konfuzija u shvatanju Evropske Unije.
„Ovde niko ne spominje evropske vrednosti, a upravo to su ključne stvari: tolerancija, dijalog i solidarnost“, rekao je Šekeljić.
Projekat „Ulični brejnstorming“ odvijao se tako što su omladinci Helsinškog odbora na više punktova u Novom Sadu postavili panoe na kojima su građani mogli da ispišu svoje prve asocijacije na pojmove Evropa, Vojvodina i patriotizam.
Koordinator projekta Dejan Pataki rekao je da su asocijacije građana još jednom potvrdile da je Srbija konfuzno i podeljeno društvo.
On je kao primer naveo asocijacije na pojam „patriotizam“ – od Mela Gibsona, preko Ratka Mladića do Zorana Đinđića.
„Što se tiče Evrope, ima odgovora od onih da smo mi deo Evrope, da treba tamo da požurimo, da je to sloboda, do onoga da je i Adolf Hitler imao svoju Evropu, da je to licemerje, da su nas oni bombardovali…“, naveo je Pataki.
Prema njegovim rečima, asocijacije na Vojvodinu bile su mahom stereotipne, poput: Lala, slanina, ravnica, tamburica, vinogradi, đeram, suncokreti, petao, šnenokle.
On je dodao da upada u oči da je ogromna većina asocijacija na Vojvodinu bila ispisana samo na srpskom jeziku.
„Ono što sam morao da primetim je da je samo jedan napis bio na nesrpskom, odnosno na mađarskom jeziku, tako da je možda i priča o multikulturalnoj i višenacionalnoj Vojvodini ipak samo jedan stereotip“, ocenio je Pataki.
Brošura će se deliti polaznicima „Škole za demokratiju“, koja se već godinama održava u organizaciji Helsinškog odbora.

(Beta)