Aleksandri Malić Sibinović 31. avgusta prestao je radni odnos u Ekonomsko-trgovinskoj školi „Vuk Karadžić“ u Staroj Pazovi, uz zvanično obrazloženje da je istekao rok na koji je bila zaposlena. Ipak, činjenica da je neposredno pre toga za nju bio predviđen fond časova, kao i navodi da je školu kontaktirao neko iz Opštine Stara Pazova, otvaraju pitanje zbog čega ugovor nije produžen i da li je odluka povezana sa podrškom koju ona i njen suprug pružaju studentskom pokretu.

Aleksandra Malić Sibinović javila se direktoru škole 13. avgusta, kako je bilo predviđeno rešenjem o godišnjem odmoru. Aktiv društvenih nauka sredinom avgusta utvrdio je njenu nastavnu normu i o tome je obavestio mejlom.

Krajem avgusta Školska uprava odobrila je proširenje grupa za časove koji su bili predviđeni za Aleksandru. Kontaktirali su je zaposleni zaduženi za izradu rasporeda, a 19. avgusta prisustvovala je sednici Nastavničkog veća.

Sve je, dakle, ukazivalo na to da će i tokom školske 2026/2027. godine nastaviti da radi u ovoj obrazovnoj ustanovi.

A onda se, za svega nekoliko dana, sve promenilo.

PRVO POZIV IZ OPŠTINE, ZATIM ODLUKA DIREKTORA

U četvrtak, 27. avgusta, Aleksandru je najpre pozvala koleginica i obavestila je da je školu, navodno, kontaktirao neko iz Opštine Stara Pazova i zatražio da joj ugovor nakon 31. avgusta ne bude produžen.

Prema informacijama kojima raspolažemo, koleginica joj je najavila i da će je direktor uskoro pozvati kako bi joj saopštio odluku. Oko sat vremena kasnije to se zaista dogodilo. Direktor škole obavestio je Aleksandru da njen ugovor neće biti produžen, uz obrazloženje da je „morao njen fond časova da prosledi drugom profesoru“.

Ko je morao? Zbog čega je morao? Po čijem nalogu je morao?

To su pitanja na koja javnost ima pravo da dobije jasne odgovore.

Ako je za profesorku sredinom avgusta već bila utvrđena norma, ako je Školska uprava odobrila proširenje grupa, ako su joj bili namenjeni časovi i ako je učestvovala u pripremama za novu školsku godinu, šta se dogodilo između 19. i 27. avgusta?

Kako je od profesorke za koju se pravi raspored za samo nekoliko dana postala neko za koga u školi više nema mesta?

ŠTA PIŠE U REŠENJU?

U rešenju koje je škola donela navodi se da Aleksandri Malić Sibinović, zaposlenoj na mestu nastavnika predmetne nastave–građansko vaspitanje, sa 19,28 odsto punog radnog vremena, radni odnos prestaje 31. avgusta 2026. godine.

Kao razlog je navedeno da je istekao rok na koji je radni odnos zasnovan.

U obrazloženju se škola poziva na član 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, prema kojem radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan, kao i na član 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim su propisane nadležnosti i odgovornosti direktora ustanove.

Navodi se i da je Aleksandra ugovorom o radu od 29. avgusta 2025. godine bila angažovana sa 19,28 odsto punog radnog vremena, na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta 2026. godine.

Prema rešenju, jednim aneksom ugovora imala je dodatnih 80,72 odsto punog radnog vremena do povratka odsutnog zaposlenog. Nakon povratka zaposlene sa privremene sprečenosti za rad, Aleksandra je od 1. januara 2026. nastavila da radi sa 19,28 odsto punog radnog vremena kao nastavnica građanskog vaspitanja, takođe najkasnije do 31. avgusta.

„Zaposlenoj je istekao rok na koji je radni odnos bio zasnovan do 31.08.2026. godine“, navedeno je u obrazloženju.

Formalno, dakle, škola nije navela da je profesorka dobila otkaz zbog povrede radne obaveze, lošeg rada ili disciplinske odgovornosti, već da joj je radni odnos prestao istekom ugovorenog roka.

Međutim, rešenje odgovara samo na pitanje kako je radni odnos formalno prestao. Ne odgovara na mnogo važnije pitanje, zbog čega ugovor nije produžen ako je za Aleksandru prethodno već bio predviđen fond časova.

DA LI JE RAZLOG PODRŠKA STUDENTIMA?

Aleksandra Malić Sibinović doktorirala je u junu 2026. godine. Njen suprug dr Mikica Sibinović profesor je na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Oboje aktivno podržavaju studentski pokret.

Upravo zbog toga, ali i zbog navoda da je neko iz Opštine kontaktirao školu neposredno pre nego što je Aleksandri saopšteno da ugovor neće biti produžen, neophodno je postaviti i pitanje da li je prestanak njenog angažovanja povezan sa javnim stavovima nje i njenog supruga. Da li je ugovor ostao neprodužen isključivo zbog organizacije nastave ili je reč o pokušaju političkog kažnjavanja onih koji su odlučili da javno stanu uz studente?

Da li je podrška studentskom pokretu bila razlog odluke. Redosled događaja, prethodno utvrđen fond časova i navodi o pozivu iz Opštine stvaraju opravdanu potrebu da škola pruži potpuno i proverljivo objašnjenje.

Ako podrška studentima nema nikakve veze sa odlukom, to se može jednostavno pokazati – dokumentima o prvobitnoj i izmenjenoj podeli časova, kriterijumima koji su važili za sve zaposlene i podatkom kome je i zbog čega dodeljen njen fond.

KOME SU DODELJENI NJENI ČASOVI?

Redakcija je Ekonomsko-trgovinskoj školi „Vuk Karadžić“ uputila pitanja o tome ko je i kada odlučio da Aleksandri ugovor ne bude produžen i koji su konkretni stručni, organizacioni ili zakonski razlozi za takvu odluku.

Pitali smo i da li je direktor škole ili neko od zaposlenih dobio sugestiju ili nalog iz Opštine Stara Pazova, ko je eventualno kontaktirao školu i po kom osnovu se predstavnik lokalne samouprave uključivao u kadrovska pitanja obrazovne ustanove.

Od škole smo zatražili odgovor kome je dodeljen fond časova koji je prvobitno bio predviđen za Aleksandru, da li je taj profesor već bio zaposlen ili je naknadno angažovan, koje stručne uslove ispunjava i prema kojim kriterijumima mu je data prednost.

Zatražili smo i podatke o tome da li je postojao tehnološki višak ili zaposleni sa nepunom normom kojem je škola po zakonu bila dužna da dopuni fond časova, kao i dokumentaciju koja se odnosi na prvobitnu i naknadno izmenjenu podelu predmeta i časova.

REŠENJE NE DAJE ODGOVOR NA KLJUČNA PITANJA

Nije sporno da ugovor na određeno vreme može prestati istekom roka na koji je zaključen. Sporno je zbog čega za jednu profesorku postoje časovi sredinom avgusta, a nekoliko dana kasnije više ne postoje, odnosno zbog čega su prosleđeni drugom profesoru.

Ovo zato nije samo priča o isteku jednog ugovora. Ovo je pitanje načina na koji funkcioniše javna obrazovna ustanova koja se finansira novcem svih građana.

Javnost ima pravo da zna ko je i na osnovu kojih kriterijuma odlučio da za doktorku nauka, kojoj je prethodno već bio namenjen fond časova, odjednom više nema mesta u školi. Ima pravo da zna i da li je ta odluka doneta u skladu sa potrebama nastave ili nakon poziva iz neke opštinske kancelarije.

Podrška studentima nije stručni nedostatak. Slobodno mišljenje nije disciplinski prekršaj. Politički stav ne bi smeo da odlučuje o tome ko će predavati našoj deci, a ko će ostati bez posla.

Do tada ostaje pitanje koje škola i lokalna vlast ne bi smeli da ignorišu: da li Aleksandri Malić Sibinović ugovor nije produžen zato što za nju zaista nije bilo časova ili zato što je ona, zajedno sa svojim suprugom, bila dovoljno glasna da nekome zasmeta?

Do objavljivanja ovog teksta odgovori Ekonomsko-trgovinske škole „Vuk Karadžić“ nisu stigli. Ukoliko ih redakcija naknadno dobije, biće objavljeni.

(Pazovačke.rs, foto: VOICE)

U Knjaževcu pretučen kad su bili lokalni izbori