Sinoć je trg Odeonsplatz u Minhenu postao epicentar ponosa i emocija. Studenti biciklisti koji već danima pedalaju na ruti “Tura do Strazbura: pedalama za istinu”, stigli su u ovaj bavarski grad gde ih je dočekala brojna publika, među kojom su bili i gradski zvaničnici, pripadnici dijaspore, prijatelji, kao i hor koji je u ključnom trenutku zapevao pesmu „Gaudeamus Igitur“.

U trenutku kada su čuli da biciklisti ulaze na trg, pesma je počela spontano, iz srca – i baš tada je sve stalo. Kroz suze i smeh, studente je dočekao crveni tepih, preko kog su ponosno propešačili gurajući ili podižući svoje bicikle iznad glave. Bio je to trijumf ne samo fizičkog puta, već i simbola zajedničke borbe, nade i dostojanstva.

Bio je to — kako su mnogi prisutni rekli — trenutak za pamćenje.

U vazduhu se osetila ogromna emotivna snaga – jer ono što je večeras bilo vidljivo nije se moglo izmeriti brojkama, već otkucajima srca.

“Danas nosim ovaj lanac za vas, dragi studenti, da vam ukažem čast”, izjavio je Andreas Voßeler gradski odbornik, dodajući: “Vaša želja vas pokreće, kao i hiljade ljudi u Srbiji koji izlaze na ulice. Mnoge profesionalne grupe u Srbiji solidarišu se sa vama. Vaš angažman, vaš stav i vaše putovanje od Novog Sada do Strazbura su snažan znak – time pokazujete građansku hrabrost. To znači da se aktivno zalažete za demokratiju – a upravo o tome se i radi u demokratiji.”

Dijaspora u Minhenu pokazala je večeras koliku moć ima zajedništvo.

Došli su iz različitih delova grada i okoline da pozdrave i podrže mlade ljude koji su na putu slobode, pravde i zajedničke vizije boljeg sveta. Njihova prisutnost, transparenti, aplauzi i zagrljaji učinili su da se Minhen večeras pretvori u dom.

Bila je ovo noć suza, ponosa i pesme. Sledeća stanica je Ulm, ali večerašnji trenuci ostaće zauvek upisani u kolektivno sećanje – još jedan grad je iza njih, a podrška koju su večeras osetili će voziti s njima dalje. 

(Autonomija, foto: medija tim Tura za Strazbur)