– Prema statističkim podacima kojima raspolažemo kada je reč o prijavljenim slučajevima mobinga, 80 odsto žrtava su žene, a 20 odsto su muškarci. Muškarcima je teže da priznaju da su žrtve mobinga, tako da se može reći da je taj odnos nešto drugačiji u realnosti, ali je činjenica da kao žrtve ipak dominiraju žene. To je nesumnjivo – kaže direktorka Centra za podršku ženama iz Kikinde Marija Srdić. Prema njenim rečima, iako se Centar primarno bavi rodno zasnovanim nasiljem, u praksi se pokazala potreba da se pomoć pruži i i ženama koje se nalaze u situaciji zlostavljana na radnom mestu.

Ova vrsta diskriminacije je mnogo češća nego što se misli, a javlja se u više pojavnih oblika.

– Postoji takozvani vertikalni mobing koji je zasnovan na tome da onaj koji je u hijerarhiji viši, mobira onog ko je u hijerarhiji niži. Ovakva situacija je najčešća. Takođe, može postojati i horizontalni mobing. To podrazumeva da su dvoje ljudi u istom rangu, ali da jedno od njih ima neformalnu ili delegiranu moć (od strane neke grupe, ili šefa, ili menadžera). Zato je moguće da se uspostavi odnos žrtva-mober – kaže Srdić.

Direktorka mobirala tri radnice

Naša sagovornica kaže i da je u praksi, kako njihovog Savetovališta za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje, tako i organizacija sa kojima sarađuju zabeleženo više različitih primera mobinga. Recimo, tu je slučaj kada je žena u preduzeću u kome je radila dugi niz godina spuštana u hijerarhiji sve niže i niže, ispod nivoa njene stručne spreme, da bi na kraju jedini radni zadatak koji je dobijala bilo da svake nedelje čisti golubarnik, koji je bio na tavanu firme u kojoj je ona radila.

– Interesantni su, i kod nas sve učestaliji, primeri koji predstavljaju strateški mobing. Kod nas se ispoljavaju kao partijski mobing. To je fenomen prisutan u javnom sektoru: ustanovama, javnim preduzećima, školama. U nekom trenutku, nakon promene odnosa snaga političke moći u lokalnoj zajednici, dolaze novi direktori, menadžeri, šefovi… s obzirom da su postavljeni po partijskoj liniji, oni su često ili nedovoljno kompetentni ili sa nedovoljno autoriteta. Na udaru su, najčešće, oni radnici/ce koji su sposobni, kvalifikovani, koji iskazuju stav i bune se protiv nepravilnosti, nelogičnosti, ili nezakonitosti. Prema njima se primenjuju oblici zlostavljanja koji treba da dovedu do toga da osoba sama ode, napusti radno mesto, da otkaz… – kaže Marija Srdić.

Ovakvih primera imali su i u kikindskom Savetovalištu.

– To je bilo zaista zapanjujuće, u jednoj školi smo imali tri žrtve, jer se direktorka „selila“ sa jedne osobe na drugu. Mobing se sastojao u tome da je radnicama oduzimala poslove koji inače rade i za koje su stručne, premeštala ih iz jedne u drugu smenu bez konsultacija, uvodila različite, besmislene zabrane, vređala ih pred kolegama, vikala na njih, pretila i sl. Recimo, jednu od naših klijentkinja optužila da je uzela lažno, nezakonito bolovanje. Žena je zbog bolesti deteta morala da izostane s posla, a od toga je napravljen „slučaj“.

Šestoro radnika protiv šefice

U drugom slučaju u istoj školi je mobirana osoba bila pomoćna radnica, koja je radila u jednom od objekata koji je škola pokrivala.

– Ta žena je na kraju završila sa ozbiljnim zdravstvenim smetnjama. U jednoj situaciji je doživela srčani napad, koji je rezultirao njenim odlaskom u bolnicu, da bi se na kraju ispostavilo da je to sve posledica jednog stravičnog stresa – kaže Srdićeva.

Ona dodaje i da su zabeleženi primeri mobinga u stranim kompanijama koje privatizuju naša preduzeća ili otvaraju nove fabrike. Jedna takav primer se dogodio u firmi koja je je otvorila fabriku u Sremu. Iz te fabrike je čak šestoro ljudi prijavilo mobing.

– Tu je bilo mnogo prekovremenih radnih sati, premeštanje s jednog posla na drugi. Šefica, koja je bila kobna ličnost u svim pomenutim slučajevima i koja je sprovodila mobing, vređala je radnice i nazivala ih najpogrdnijim mogućim imenima. Pravila je intrige među radnicama, sa nemerom da ih stalno drži u situaciji konflikta. Dakle, jedna potpuno narušena radna atmosfera, u kojoj svako brine za“ svoju kožu“. Dakle, stvori se ambijent u kome ti moraš da brineš samo za sebe i u kojem je „čovek čoveku vuk“ – objašnjava Marija Srdić.

Odbila šefa pa završila u magacinu

U praksi Savetovališta postoji primer kada se nešto što je u startu bilo seksualno uznemiravanje pretvorilo u težak oblik mobinga.

– Imali smo slučaj u jednom preduzeću u Kikindi u kome je mlada žena odbila tu vrstu nasrtaja svog šefa, a onda je, nakon što se vratila sa godišnjeg odmora, počeo njen životni pakao. Prvo je premeštena sa svog radnog mesta na drugo, u kancelariju bez prozora. Zapravo je nekakav magacin ili pomoćna prostorija, pretvorena u kancelariju u kojoj nije bilo njenih stvari, nije bilo ni njenog računara. Imala je samo radni sto i stolicu, potpuno prazan sto. Potom je mober izdao naređenje da sa ženom niko ne komunicira. Ona je danima dolazila na posao i sedela u toj praznoj kancelariji – navodi Srdićeva.

Kada je pokušala da traži podršku sindikata, počeli su, po naređenju mobera, da joj donose predmete koje je trebalo da obrađuje, a da nikad pre takve poslove nije radila.

– Onda je bila optuživana da ne radi dobro, ne radi na odgovarajući način, ne radi dovoljno kvalitetno. Da bi potom, naravno, sa tog radnog mesta bila premeštena na još niže radno mesto, ispod nivoa njene stručne spreme. Sve skupa to je trajalo mesecima pre nego što se obratila Savetovalištu. Epilog slučaja: žena je, zahvaljujući obznanjivanju celog slučaja, dobila premeštaj iz Kikinde (pošto preduzeće ima centralu u Novom Sadu). Ali, na žalost, mober je i dalje ostao na radnom mestu na kome je bio, nije degradiran ni kažnjen – kaže Srdić.

Strah od gubitka posla

Marija Srdić kaže da se mnogi pitaju – „zašto ljudi trpe zlostavljanje na radnom mestu?“

– U Srbiji je danas najveći strah od svih strahova – strah od gubitka posla. Za mene tu negde počinje, a skoro i da završava priča. S druge strane, treba imati u vidu da ljudi koji su žrtve mobinga dugo misle da su sami izazvali, isprovocirali, to što im se dešava. Preispituju sebe, nisu sigurni da li je to mobing ili nije. Svaka osoba koja se nađe u situaciji mobinga prođe kroz nekoliko faza pre nego što zaista spozna šta joj se događa.

Kako kaže, ono što je jako važno kada je ovaj oblik diskriminacije u pitanju, jeste da mober najčešće ne radi sam. On pravi svoju grupu, koja takođe vrši pritisak na osobu koja je targetirana odnosno mobirana. Mnoge klijentkinje svedoče da su u jednom trenutku kolege potpuno prestale da im se obraćaju.

– Ni u hodniku im se ne javljaju, zaobilaze ih, izbegavaju, čak izoluju. Neki strahuju da će i sami postati žrtve. Drugi su potpuno solidarni s moberom.

Otuda ne čudi da se ljudi u situaciji mobinga pitaju „Da li sam ja kriv/kriva, šta sam pogrešio/pogrešila?“ i da ljudi često nisu sigurni da li je situacija u kojoj se nalaze mobing ili nije.

– Naše stručne saradnice u Savetovalištu im pomažu da prepoznaju i imenuju nasilje i da pronađu put za izlazak iz nasilja – kaže ona.

Prvo na potezu poslodavac

Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov kaže da Zakon o sprečavaju zlostavljanja na radu predviđa da u slučaju mobinga prvo poslodavac treba da preduzme odgovarajuće mere.

– Poslodavac bi trebalo da organizuje takozvano posredovanje kako bi se to hitno rešilo. To po mom mišljenju nije baš najbolje rešenje zato što se taj ko je izložen zlostavljanju nalazi u situaciji nasilja i nije u ravnopravnom položaju sa onim ko ga zlostavlja naročito ako je u pitanju vertikalni mobing od strane nekog rukovodioca – navodi ona.

Ako ovo ne uspe, radnik može u drugom koraku da podnese tužbu sudu.

– Do sada imamo jako malo presuda, najverovatnije jer se jako teško prikupljaju dokazi. Oni koji su zlostavljani retko imaju svedoke jer su najčešće zlostavljač i zlostavljani sami kada se tako nešto dešava – navodi Danica Todorov.

Ona kaže da ima jako malo presuda iako ovakvo zlostavljanje na radu nije novina jer se to nekada zvalo šikaniranje, a danas je mobing.

– Ja ipak ovaj zakon više shvatam kao preventivnu meru koji bi trebalo poslodavcima da bude neko upozorenje. On zapravo tera poslodavce da formiraju taj sistem zaštite u kojem će biti što manje takvih slučajeva – kaže zamenica pokrajinskog ombudsmana.

Sve više prijava

Danica Todorov kaže da pokrajinski ombudsman svake godine dobija sve više prijava mobinga, jer se o toj temi sve više govori u javnosti i više se žrtava mobinga ohrabruje da potraži pomoć.

– Godišnje dobijamo oko 10 prijava i pošto nismo nadležni za postupanje mi im objasnimo koje im mere stoje na raspolaganju i upućujemo ih na pokretanje tih mehanizama za zaštitu – navodi ona.

Danica Todorov je na kraju zaključila da ipak samo sudska praksa u ovakvim slučajevima može pokazati da Zakon ima smisla.

Branislav Despotović (Autonomija)

Tekst „Dobrodošli u zemlju mobinga!“ izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija „Autonomije“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.