U više navrata gradonačelnik Novog Sada priziva rušenje Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina, popularnog Spensa u Novom Sadu. Ne bi bilo prvi put da se tako nešto desi velikim objektima koje je pregazilo vreme. U Poljskoj, Češkoj, Rusiji i drugim istočnim zemljama ruše se čitave zone pogona teške industrije, na zapadu se ruše zgrade u centru gradova, gde posle niču savremeni poslovni objekti.  Posle Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine većina sportskih objekata je porušena odmah nakon igara i taj prostor je dobio drugu, verovatno profitabilnu namenu. Na mestu nekadašnjeg olimpijskog stadiona  danas je veliki parking. Sa druge, strane širom sveta propadaju sportski objekti koji su građeni samo za jednu manifestaciju, kao što je na primer bob staza na Igmanu posle zimskih OI u Sarajevu 1984. godine.

Da li je takav slučaj i sa našim Spensom? Trebalo bi napraviti ozbiljnu stručnu analizu, pa ako se dođe do takvog zaključka, pored svih emocija koje imaju Novosađani, Vojvođani, pa i ljubitelji sporta širom Srbije prema ovom velelepnom, u svetu prepoznatljivom objektu, neka se sruši i gradi novi.

Nije sporno da su rešenja Spensa u nekim segmentima zastarela, posebno kada su u pitanju energenti i drugi tehnički sistemi, ali da li je to razlog da se on odmah sruši. Većina Novosađana vozi automobile stare u proseku oko petnaest godina. Nesporno je da troše puno, da ne izgledaju kao ovi nove generacije, ali kada preračunaju koliko koštaju novi, odluče da se i dalje voze u ovim starim. Drugi problem je loših vozača koji često lupaju svoja auta pa ona rano propadaju.

Ali pođimo redom. O izgradnji Spensa odlučili su građani Novog Sada neposrednim izjašnjavanjem, dobrim delom su finasirali njegovu gradnju samodoprinosom. Prva manifestacija nakon gradnje 1981. godine, bilo je Svetsko prvenstvo u stonom tenisu, a onda su se ređala svetska i evropska prvenstva u mnogim sportovima, velike utakmice i turniri. Odbojkaške utakmice koje su se do tada odigravale u školskim salama pred nekoliko desetina posmatrača, igrale su se u velikoj dvorani Spensa pred deset hiljada gledalaca.

Razvoj sporta u Novom Sadu deli se na period pre i posle izgradnje Spensa. Vodeći klubovi u skoro svim granama dvoranskih sportova, munjevito su došli do najviših stepena državnih takmičenja. Mnogi klubovi i sportisti su postali šampioni, sa zavidnim rezultatim na međunarodnim takmičenjima, u plivanju i vaterpolu, stonom tenisu, džudou i sambou, rvanju, boksu, stonom tenisu, kuglanju, klizanju i hokeju, rukometu, košarci, odbojci i drugim sportovima.

U našem gradu održavana su mnoga međunarodna takmičenja. Novi Sad je postao olimpijski grad, jer je u Spensu veoma uspešno organizovana Šahovaska olimpijada 1990. godine.

Od osamdesetih godina prošlog veka, Spens je bio stecište sportskih škola i škola sporta, kroz koje su prošli mnogi mladi Novosađani. Nekoliko godina realizovan je program škole plivanja i klizanja za sve đake drugog i trećeg razreda osnovne škole. Da je taj program nastavljen do danas, skoro da ne bi bilo Novosađanina mlađeg od trideset godina koji ne zna da pliva ili kliže. Slična je situacija i sa programom sportske rekreacije, u skoro svim sportskim prostorima Spensa.

Ne samo kada je sport u pitanju, već i dobar deo kulture i čitava estrada je prošla kroz Spens. Održane su i druge manifestacije od Novosadskog proleća do mnogih sajmova, izložbi, promocija, filmskih projekcija, političkih skupova… Spens je deo istorije uspešnog razvoja Novog Sada.

Sa brojnim dvoranama, ugostiteljskim objektima, trgovačkim prostorima, amfiteatrom, pres centrom, prostranim holovima i velikom garažom, Spens je ispunio uslove da bude jedan od najfunkcionalnijih objekata ovog tipa u kojem se organizuju redovni trenažni procesi, domaća takmičenja, ali i velike svetske manifestacije. Dnevno objekat poseti preko trideset hiljada posetilaca. Svoju redovnu sportsku delatnost ovde realizuje preko pedeset sportskih klubova i veliki broj granskih sportskih saveza.

Zahvaljujući Spensu značajno se podiže i turistički potencijal Novog Sada, dolaskom brojnih sportista, navijača, učesnika kongresa, estradnih i kulturnih manifestacija. Pa valjda i to treba uračunati, pre nego se donese odluka o rušenju.

Novi Sad je postao moderan evropski grad tek izgradnjom Spensa. Da li će napraviti korak unazad?

Da li su to možda razlozi da se ruši Spens? Da li Spens potpuno ispunjava svoju osnovnu namenu, sportskog, poslovnog, kulturnog, trgovačkog i ugostiteljskog centra?

Gde su onda problemi: energetska efikasnost, zastarelost tehničkih sistema, neadekvatno finansiranje i neefikasno upravljanje, ne trenutno, ali u većem periodu od devedesetih do danas.

Za energetsku efikasnost postoje odgovarajuća rešenja i kod objekata ovog tipa. Naravno, moraju se uložiti odgovarajuća finansijska sredstva. Isti je slučaj sa tehničkim sistemima, moraju se pratiti savremena dostignuća i u njih ulagati. Mogu se rešavati fazno u dužem vremenskom periodu, po funkcionalnim celinama, bazeni, središnji trgovački deo i trening dvorane, klizalište, velika dvorana.

Godine 2008. predajom dužnosti, sigurno najuspešniji direktor Spensa Dušan Bajić, ostavio je na računu trideset miliona dinara i još naplativa potraživanja. Šta se desilo za samo deset godina do gubitaka od sedamsto miliona? Treba uraditi ozbiljnu analizu. Možda ima i nečije krivice. Čini mi se najviše baš gradskih rukovodilaca.

Da li je urađena svestrana analiza funkcionisanja Spensa, sadržaja, prostora, energenata, tehničkih sistema, radne snage i menadžmenta? Da li je urađena analiza uporednih pokazatelja sadržaja i funkcionisanja Spensa i eventualno novog objekta?

Da li je do sada Grad adekvatno finansirao sportske aktivnosti u Spensu? Nigde u svetu nema da sportska dvorana finasira aktivnost sportista u njoj. Grad ulaže u Čistoću, GSP, Vodovod i druge gradske sisteme, pa mora i u sportske objekte. Da li je odnos ulaganja prema pojedinim gradskim sistemima do sada bio adekvatan? Možda je baš tu problem? Nedopustivo je da Grad ima suficit, a da Spens propada.

Da li je napravljena uporedna analiza troškova Spensa i na primer dvorana u Beogradu, “Arene”,  ledene dvorane “Pionir”, bazena “Banjica”, sa svim pokzateljima broja sportista, klubova, gledalaca, troškova i drugih parametara? Možda će se doći do drugačijih zaključaka.

Da li u Spens treba da ulažu, posebno u njegovu sanaciju i revitalizaciju i Pokrajina i Republika, s obzirom na njegovu izuzetnu ulogu u afirmaciji reprezentativnih selekcija?

Zašto je Grad dozvolio gradnju mega centara Merkatora, Biga i Promenade pre nego što je rešio status Spensa? Ni jedna vlast u ovom slučaju nije nevina. Da li se aranžmanom sa nekim trgovačkim lancem mogao rešiti sav trgovački i ugostiteljski prostor? Da li je danas kasno za to?

Zašto vrhunski klubovi, kao što su Vaterpolo klub “Vojvodina” i Rukometni klub “Vojvodina”, svoju aktivnost realizuju na Klisi, ako je upravljanje i finansiranje sportskih objekata Grada sa jednog mesta?

Da li će se u eventualno novo klizalište ugraditi savremeni, energetski efikasniji kompresori za proizvodnju leda, verovatno da!? Zašto bi onda rušili ovo klizalište, umesto da zastarele kompresore zamenimo? Neće se valjda Novi Sad odreći klizališta?

Koja će biti razlika između eventualno novog bazena i postojećeg u svim segmentima? Da li su se u međuvremenu promenili neki standardi? Šta ako se dođe do zaključka da postojeći ispunjava sve uslove za treninge i takmičenja i da će biti mala razlika u energetskoj efikasnosti, koja inače može da se ispravi?

Da li će eventualno nova velika dvorana moći da primi do deset hiljada gledalaca, zavisno od vrste takmičenja, sa prostorom za petsto novinara? Da li će se Novi Sad izgradnjom nove manje dvorane, odreći organizacije velikih sportskih takmičenja, kulturnih i estradnih manifestacija, kongresa, velikih političkih skupova u dvoranama? Da li će se rušiti i garaža?

Gde će trenirati i takmičiti se sportisti Novog Sada, dok se ne sruši Spens i ne sagradi novi objekat? Ima li analize koliko bi koštalo rušenje Spensa i koliko gradnja novog objekta?

Da li je urađen projektni zadatak za izgradnju novog objekta i sa kojim sadržajima? Kakva će biti razlika u sportskim sadržajima i dvoranama između Spensa  i novog objekta? Čega ćemo se odreći?

Koji je odnos koštanja sanacije Spensa i izgradnje novog objekta? Kolika je razlika u ceni koštanja sata treninga i takmičenja u približno sličnom prostoru u Spensu i eventualno novom objektu?

Da li bi se novi objekat gradio na prostoru Spensa?

Ima li još nekih razloga zbog čega bi trebalo rušiti Spens?

Da li će Grad, kada se sruši Spens, i kod drugih sistema, na primer gradskog prevoza uvesti ekonomske cene karata iz kojih će se moći kupovati novi autobusi, a ne iz budžeta?

Građani Novog Sada zaslužuju odgovore na ova pitanja jer su se pitali i prilikom gradnje Spensa, pa je red da se pitaju i prilikom rušenja. Razlog više je što su finansirali gradnju i što stvarno vole Spens. To što je njihovo rukovodstvo zapustilo njhovog miljenika, dobrim delom su i sami krivi, ali ne treba ih dodatno kažnjavati. Nije mudar potez gazde koji je loše održavao svoju kuću da je zbog toga sruši. Sa odgovorom na ova i druga pitanja treba požuriti, ne čekajući da se Spens sam uruši. Za sad su najveći kažnjenici, a najmanje krivci, radnici Spensa, sa malim i neredovnim platama. Dokle?

Bojim se, da oprosti moj Spens, da bi za kilo mesa zaklali vola u punoj snazi.

(Autonomija)