Istoričar istočne Evrope Karl Šlegel (Schlögel) dobitnik je Nagrade nemačkih knjižara za mir. Nakon uručenja u crkvi Svetog Pavla u Frankfurtu u nedelju pozvao je Nemce da uče od Ukrajinaca.

„Oni znaju sve o pravilima ponašanja u otporu i pokazuju Evropljanima šta ih čeka ako se ne pripreme za ozbiljan slučaj“, rekao je Šlegel.

„Građani Ukrajine nas uče da ono što se dešava nije ukrajinski konflikt, nego rat. Oni nam pomažu da shvatimo s kim imamo posla – sa režimom koji želi da uništi Ukrajinu kao nezavisnu državu i koji mrzi Evropu“, istakao je istoričar.

Politika popuštanja, upozorio je, ne vodi miru, „nego otvara put ratu“ i povećava „apetit agresora“.

Nagrada za mir iznosi 25.000 evra. Dodeljuje je od 1950. Udruženje nemačkih knjižara, profesionalna organizacija izdavača i knjižara.

Šlegel je bio jedan od prvih koji su upozoravali na agresivnu ekspanzionističku politiku ruskog predsednika Vladimira Putina, navodi se u obrazloženju nagrade.

Istoričar je rekao da pripada generaciji koja je imala „neverovatnu sreću“, ali kojoj je sada „izuzetno teško“ da se pomiri sa činjenicom da mora da se suoči s ratom u Evropi i svime što on donosi.

Nije mogao da zamisli da će se Rusija ponovo vratiti u vremena „koja u mnogo čemu liče na prakse staljinizma“.

Iluzije i naivnost moraju prestati, poručio je. „Bilo je mnogo onih koji su se nazivali poznavaocima Rusije, ali premalo onih koji su je zaista razumeli.“

Rusija, kaže, ne vodi rat u Ukrajini samo oružjem. To je i „rat za ljudske misli – uz pomoć raspoloženja, strahova, predrasuda“.

Ukrajinsko-nemačka spisateljica Katja Petrovska opisala je u čast laureata kako je Šlegela srela 2022, nekoliko dana nakon početka ruskog napada na Ukrajinu, na protestu u Berlinu – ogrnutog ukrajinskom zastavom.

„Vaš javni očaj nam je tada mnogo pomogao, kao i vaša sposobnost da se uspravite i nastavite uprkos svemu. Znali smo da nismo sami. Hvala vam što se uvek ponovo javljate i govorite“, istakla je Petrovska.

Karl Šlegel rođen je 1948. U samostanskoj internatskoj školi naučio je ruski i kao tinejdžer je putovao u Rusiju i Češku i svedočio Praškom proleću. Studirao je istoriju istočne Evrope i oženio se ruskom spisateljicom.

Ceo život je proveo između Istoka i Zapada, dajući Zapadu pogled iza Gvozdene zavese. Šlegelova prva knjiga iz 1984. zove se Čitati Moskvu. Akademsku karijeru dugo nije želeo, a posle pada Berlinskog zida predavao je u Konstancu i potom u Frankfurtu na Odri.

(tekst i foto: dpa)