U inicijativi Otvoreni Balkan postoji mnogo promocije reginalne ekonomske integracije, koja u biti jeste slobodan protok roba, ali ne možemo da pričamo bajke da će se institualizacijom tih odnosa nešto značajno unaprijediti, kazala je profesorica na Ekonomskom fakultetu u Podgorici i bivša ministarka evropskih integracija Gordana Đurović.

Gostujući na sinoćnjem Twitter Space-u Đurović je istakla da je Otvoreni Balkan inicijativa koja je odlična za Srbiju te da se tako i predstavlja u toj zemlji, ali da mi ne možemo da dozvolimo da budemo isporučioci deficita.

„Otvoreni Balkan je prva regionalna inicijativa koja je podijelila region. Vrlo decidno je poručeno u Ohridu da ovo treba da ostane ekonomska, a nikako politička inicijativa“, istakla je Đurović.

Otvoreni Balkan politička, a ne carinska unija

Prema njenim rečima, samo ako se dobrovoljno svih šest država dogovorimo, samo tad možemo govoriti o regionalnoj saradnji po evropskim standardima.

„Priča o Otvorenom Balkanu je priča o pravljenju carinske unije, koja je u stvari politička unija i koja čini da mi u stvari budemo ograđeni kao region koji će dugo putovati i vrlo je neizvjesno kad će stići u Evropu. To odgovara igračima koji imaju problem s pristupanjem, a jedna od njih je Srbija“, navela je Đurović.

Stava je i da su u pitanju stvari koje su strateški odrađene, upravo od strane onih zemlja koje, kako kaže, imaju problem s pristupanjem i dinamikom pregovora.

„To zemljama koje drže do svoje državnosti i integriteta ne odgovara. Takvog su stava, osim nas, i Kosovo i Bosna i Hecegovina“, objanila je Đurović.

Zapadni Balkan ostaje prioritet za EU i put ka integraciji je put na koji, kako je navela, trebamo da ostanemo.

„Strateški se radi na tome da se brišu granice, da ostaje otvoreni prostor za velike nezavršene projekte. Tu onda Crna Gora nema nikakav interes, naprotiv, mi smo uvijek bili protiv velikih regionalnih projekata i hegemonih očekivanja. Obaveza je svih političkih interesa da čuvaju nezavisnost Crne Gore i bore se za njene interese“, istakla je Đurović.

Populizam najgora ekonomska strategija, a mi ga nažalost živimo

Govoreći o inflaciji u Crnoj Gori, Đurović smatra da još ne možemo govoriti o hiperinflaciji, iako je u pitanju dvocigrena inflacija.

„Bila je hiperinflacija 1993. U Jugoslaviji, dnevno je dostizala 65 odsto. Sada srećom živimo unormalnijim uslovima“, navela je ona.

Jedna od grešaka koje su dovele do ekonomske nestabilnosti jesu, kako dodaje, i nestabilnosti vlada i neadekvatno donošenje mjera.

„Rashodi se pokrivaju iz prihoda, a kredit se uzima za investicije, zaboravili smo to zlatno pravilo u ekonomiji„, kazala je Đurović.

Pokazalo se, kako je dodala, da smo prije programa fiskalne reforme iz januara prošle godine morali ići fazno i s mnogo boljim ciljanjem prema socijalno ugroženim kategorijama, a ne linearno i populistički.

„Populizam je uslovima ranjive ekonomije kao što je naša, i političke nestabilnosti najgora na ekonomska strategija i nažalost mi danas živimo“, istakla je Đurović.

Crnoj Gori treba profesionalna i odlučna vlada

Neka nova vlada, dodala je, treba da pravi rezove i da se racionalno iznosi prema nekom novom zaduživanju.

„Ovaj rebalans budžeta nam je bio neophodan, jer naš kreditni rejting nije baš tako dobar“, smatra Đurović.

Naš kreditni rejting može se, kako dodaje, mjeriti i cijenama obveznica na frankfurtskoj berzi.

„U decembru 2020. kada su emitovani ti eurobondovi cijena obveznica je bila po jedinici 100 eura danas je ona pala na 72 eura. Bila je čak i ispod toga u avgustu ove godine, što znači da finansijska tržišta prepoznaju rizik političke nestabilnosti zemlje i vrloga. I vrlo ga surovo kažnjavanju time što devalviraju kreditni rejting zemlje i cijenu naših obveznica na berzama“, objasnila je ona.

S druge strane, prema njenim riječima, i kreditne agencije Standard&Poor’socjenjuju perspektive zemlje u srednjem roku.

„Ne kažu tako baš da smo mi dobro u tim finansijama kao što predstavljaju neki novoosnovani politički pokreti“, istakla je Đurović.

Objašnjava da na rejtingu Standard&Poor’s ima oko 22 klase kreditnog rejtinga gdje su samo prvih deset investicione.

„Mi smo na 15. mjestu po kvalitetu kreditnog rejtinga, to je poruka investitorima. Kad se to upari s odlaskom par velikih investitora, onda stvarno treba da budemo zabrinuti. Zato Crnoj Gori treba profesionalna i odlučna Vlada“, poručila je Đurović.

(Portal Analitika, Foto: RTCG)