„Mislim da je Crna Gora  potvrdila da ima unutrašnji kapacitet za reforme i da se pridruži EU. Nažalost, ne možemo da ne primijetimo zastoj koji su donijele protekle četiri godine. U tom periodu dogodilo se ozbiljno ruiniranje onih krhkih ostvarenja do kojih smo došli od 2006. do 2020. I to svih – od bezbjednosti, preko ekonomije i javnih finansija, do obrazovanja i zdravstva“, rekao je on na 2BS forumu u Budvi.

Crna Gora je od 2020, dodao je, izgubila ključnu pretpostavku koja je kandidovala za lidera regije u integracijama.

„To je bila uzorna politička stabilnost. Jer, mi smou ove četiri godine promijenili tri vlasti – prva je bila kleronacionalistička, druga anticrnogorska, velikosrpska i diletantska, a treća je jednako velikosrpska i populistička. Ti kvalifikativi ne obećaju da bi Crna Gora sa takvom upravom mogla ukazati šansu koja se ukazuje u procesu proširenja“, konstatovao je on.

Đukanović: Šta i da sam pjevao „jači smo od Srbije“?

Društvo ima potencijal, ali, kako ističe, potreban je ozbiljan državno-politički menadžment, kojeg trenutno nema.

„U Crnoj Gori smo preuzeli odgovornost za integracije 2006. godine. Od tada do 2020. urađeno je dosta toga. Crna Gora je od nekad najmanje razvijene članice SFRJ došla do pozicije najrazvijenije na Zapadnom Balkanu. Ušli smo u NATO, stigli do predvorja Evrope, a ako neko misli da su se za 14 godina mogli savladati vjekovi zaostajanja – to ipak ne. Potreban je mnogo duži period da bismo učvrstili institucije. Ali, promjena vlasti je to ugrozila“, dodao je.

„I u Crnoj Gori i u regiji u ponudi su samo dvije opcije“

I u Crnoj Gori i u regiji su, smatra on, u ponudi samo dvije opcije.

„Jedna je multietnička demokratija, reforme, Evropa i NATO, a druga je nacionalizam. E mi smo do 2020. bili prepoznati kao zemlja reformi – pa nije nas niko častio članstvom u NATO, niti onim dostignućima na planu evropskog razvoja. Niti nas neko danas kažnjava što nema milimetra pomaka osim IBAR-a“, naglasio je Đukanović.

Radilo se dobro do 2020, smatra on, ali bilo je i grešaka, a birači su 2020. poželjeli da vide druge ljude na funkcijama.

„Čestitali smo, to je dio demokratske kulture, ali danas ne možemo da držimo povez preko očiju i da poslije četiri godine ne primjećujemo slabosti, a sve da nam neko ne bi zamjerio kako mi imamo žal zbog gubitka vlasti. Ne. Nije riječ o tome. Četiri godine kasnije dug je period da vidimo učinke i slabosti. I mislim da tu dominiraju slabosti“, dodao je.

„Vlast u Podgorici izgubila 25 odsto podrške, URA potpuno beznačajna“

Nedjeljni izbori u Podgorici, kako on smatra, indikativni su jer govore da vladajuće partije sa državnog nivoa nemaju većinu u glavnom gradu.

„Ne samo da nemaju većinu, nego su svi zajedno na 42 odsto. To je ozbiljan pad. I drugo – strmoglavo su pali neki novi i navodno proevropski subjekti. Prije dvije godine, u Podgorici su PES i Demokrate imali oko 33 odsto. Sada oko 21 odsto. Na parlamentarnim izborima, ojačani jednom beznačajnom partijom kakva je URA, koja ima oko tri-tri i po procenta, imali su 46 odsto u Podgorici. Na ovim – 21. Izgubili su 25 procentnih poena. To je strmoglav pad tih politika“, poručio je.

„Da vidimo ima li Milatović hrabrosti, Spajić je nije imao“

Na početku smo očekivanog procesa otrežnjenja javnosti i konsolidacije građanske Crne Gore, kaže on.

„Čista je slika i neće da je vidi onaj ko nema hrabrosti da napravi ozbiljne poteze. A ko nema hrabrosti – tu nema ni ‘d’ od državnika. Tu šansu imao je Spajić prošle godine – PES je imao 23, DPS 21, više nego dovoljno za većinu, i to da se vlast vrši ne četiri, nego osam godina. Ali on nije imao hrabrosti. Međutim, Milatović je sada pred istim tim iskušenjem. I njemu je slika jasna. On ne vidi svoju budućnost sa velikosrpskim nacionalizmom Mandića i Kneževića. Posvađan je sa svojim dojučerašnjim kolegom Spajićem. Njemu je jasno sa kim može da sarađuje“, rekao je on.

Ostaje, kaže, da se vidi da li Milatović ima hrabrosti da povuče taj potez.

„Ajde da ne budem potpuno otvoren, ostavljam nadu da će pravilno pročitati poruku birača“, kazao je.

„Srbija ima potencijal da bude na evropskoj strani, ali problematična je državna politika“

Govorio je i o Srbiji.

„Mislim da Srbija ima unutrašnji potencijal da bude na evropskoj strani, ali smatram da je problematična državna politika, koja je u posljednje vrijeme uglavnom obilježena ideologijom velikosrpskog nacionalizma. Sve dok je taj nacionalizam van institucija – on je problem, ali nije dramatičan. A kada to postane državna politika, to je opasno po region. Srbija već dugo balansira na tankoj žici između Istoka i Zapada. Ali, takva politika bila je politika uspjeha na kratak rok, Vučić je uspio da se održi na toj tankoj žici. Međutim, kada se završi vrijeme trajanja te politike, onda država ostaje na istom mjestu na kojem je bila prije njenog početka“, istakao je on.

Srbiji je, ističe, dominantno odnosom Zapada dozvoljeno da ‘igra’ takvu politiku.

„Ako ste vi dozvolili Beogradu da, takvom neodlučnom politikom Zapada, uz jasnu destruktivnu politiku Moskve, da se opet poigra Miloševićevom mantrom da su Srbi u regiji ugroženi pa Srbija treba da ih zaštiti, onda morate znati – oni u Crnoj Gori nijesu ni ugroženi. Pritom, takvom politikom ugrožava se suverenost susjednih država, stabilnost i zaustavlja se razvoj. To je učinak međunarodne politike u ovoj regiji u posljednjem periodu“, ocijenio je on.

Na Bliskom istoku pogažena crvena linija koja štiti civilne žrtve

Upitan o situaciji na Bliskom istoku, odgovorio je kako je sve kristalno jasno.

„To je jako blizu ovoj regiji. Mislim da su vrlo jasne dvije komponente međunarodne zajednice na tom planu. Prva je beskompromisna borba protiv terorizma. Drugo je jasno poštovanje pravila ratovanja. A ta pravila potenciraju crvenu liniju između ratnih meta i civilnih žrtava. Prema onome što ja čitam, mislim da je ta crvena linija pogažena“, naglasio je on.

Ako međunarodna zajednica, ističe on, smatra da treba da ostane samo pri jednoj komponenti, a zanemari drugu – to je kraj Ujedinjenih nacija.

(Portal Analitika, foto: Kabinet predsednika)