Profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Dragan Đukanović ocenio je da je u proteklih nekoliko godina uočljivo poboljšanje požaja Hrvata u Srbiji, ali da još dosta treba uraditi jer je „startna pozicija bila prilično loša“.

„Voleo bih da postoji jedna jasnija inkluzija hrvatske zajednice u srpsko društvo kroz možda participaciju u telima vlasti, da se u perspektivi osigura njihova zastupljenost u Skupštini Srbije, što podrazumeva i sudelovanje u izvršnoj vlasti. Ali, naravno, tu ima još dosta preduvjeta koji trebaju biti ostvareni“, rekao je Đukanović u intervjuu za Hrvatsku riječ.

On smatra da je kada je reč o lokalnoj strukturi vlasti, gde žive pripadnici hrvatske zajednice kao i u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, dosta toga urađeno, ali da je osiguranje mesta u parlamentu Srbije tema koju svakako treba razmotriti u nekom širem kontekstu ustavnih izmena.

„Dakle, ne inkorporirati samo hrvatsku zajednicu nego napraviti takav model koji bi osigurao manjinama, koje nisu brojčano premoćne ili nemaju veći postotak u ukupnoj populaciji Srbije, da ipak dobiju mogućnost za predstavljanje u Narodnoj skupštini Srbije“, rekao je Đukanović.

Uz podsećanje da su hrvatski politički faktori u Vojvodini imali dobre odnose s vlašću Demokratske stranke, ocenio je da postoje naznake da će sudelovati i u vlasti Srpske napredne stranke koja tek treba da se formira.

„U ovom trenutku to zavisi od vodećih političkih činilaca, smatraju li oni da im je takva vrsta participacije predstavnika onih partija manjina koje nisu reprezentovane u Narodnoj skupštini Srbije potrebna“, rekao je Đukanović.

Prema njegovim rečima, normalizacija odnosa je otpočela 1996. godine između Hrvatske i tada Savezne Republike Jugoslavije, te da je veoma značajno da se na tragu onoga što je pre nekoliko godina u Subotičkoj deklaraciji izraženo, gde su pobrojani krucijalni problemi u odnosima između Beograda i Zagreba, krene u otpočinjanje njihovog rešavanja.

„Oni jesu predominantno vezani za postjugoslavensko ratno nasleđe, ali mislim da je veoma značajno da se postupno krene s otvaranjem tih pitanja i na neki način dođe do njihovog rešavanja. Paralelno s tim, naravno, nije samo odnos vlada taj koji determinira, ili odnos predsednika ili nekih drugih nositelja javne vlasti. Mislim da sada sama društva dubinski treba da shvate potrebu poboljšanja odnosa ili pune normalizacije“, rekao je Đukanović.

Prema njegovim rečima, taj proces nije lak, jer je vezan za ožiljke rata iz devedesetih godina, ali da postoji prostor da se i kroz jednu medijsku percepciju suseda taj odnos javnosti postupno izmeni i da ono što je najprirodnije – ti odnosi budu što kvalitetniji.

Govoreći o suočavanja s prošlošću i vlastitom odgovornošću za događanja u ratovima devedesetih Đukanović je rekao da je uvek vreme za normalizaciju odnosa i da ne sme postojati nikakav izgovor da se odnosi pogoršavaju.

„Na žalost, te bolne točke iz ratova devedesetih ostavile su tragova i na državne odnose, odnose između naroda i mislim da je veoma značajan proces suočavanja s prošlošću. Na žalost, u postjugoslavenskom kontekstu, u svim društvima je ta priča otežana i to je ono što nas blokira da napravimo korak ili dva napred, da krenemo u neku drugačiju perspektivu naših međusobnih odnosa, u neku našu širu uklopljenost u evropske strukture“, rekao je Đukanović.

S tim u vezi prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Petrovaradinu, gde je hrvatskoj zajednici u Srbiji svečano predata na korišćenje rodna kuća bana Jelačića, Đukanović je ocenio kao dobru naznaku sasvim drugačijih odnosa u odnosima Srbije i Hrvatske nego što su do sada bili.

„U svakom slučaju je otvaranje rodne kuće bana Jelačića u Petrovaradinu više od simbolike. I nešto što treba dati smernice za buduće odnose, kako između Srbije i Hrvatske tako i vezano za status Hrvata u Vojvodini i Srbiji“, zaključio je on.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović je od 2018. godine predsednik Centra za spoljnu politiku u Beogradu. Akademsku karijeru je započeo u Institutu za međunarodnu politiku i privredu 2001, a angažman u Evropskom pokretu u Srbiji od 2015. gde obavlja funkciju potpredsednika Foruma za međunarodne odnose.

(Beta, foto: N1)