Skip to main content

ĐORĐE SUBOTIĆ: Ukus prokislog jogurta

Stav 06. окт 2017.
3 min čitanja

U medijskim rubrikama tipa Arhiv ili Dogodilo se na današnji dan doga?aji 5. i 6. oktobra 1988. godine u Novom Sadu uglavnom se karakterišu kao rušenje ili smena vojvo?anskog rukovodstva i „Doga?anje naroda“ ili takozvana jogurt revolucija.

Ti doga?aji od pre 29 godina imali su mnogo zna?ajniji uticaj na sve doga?aje u bivšoj SFRJ.

Tih dana odigralo se finale putuju?ih cirkusa u režiji režima Slobodana Miloševi?a, koji od 9. jula kruže vojvo?anskim gradovima i selima traže?i poništenje autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova. Uz crkvenu ikonografiju svetaca, veli?ani su pravoslavlje, uzvikivane i nošene parole „Dole Ustav“, „Spali?emo Ustav“, „Oj, Srbijo iz tri dela bi?eš opet cela“, „Care Lazo, nisi im’o sre?e, da se Slobo pored tebe še?e“, „Slobo Slobodo!“…

U Novom Sadu se prolio jogurt, razbijena su stakla, demoliran centar. „Odnaro?eno“, kako se tada pisalo i govorilo, vojvo?ansko partijsko rukovodstvo je podnelo ostavke, u Vojvodini i na Kosovu su sledile politi?ke i novinarske diferencijacije i nacionalisti?ka i populisti?ka histerija. Krenulo se u oživotvorenje „nepostoje?eg“ Memoranduma SANU, pohod na „celu“ Srbiju bio je brutalan. Zatim se „institucionalno i vaninstitucionalno“ (kako je tada govorio neprikosnoveni vo?a S. M.) krenulo u „zaštitu srpskog naroda“ u drugim republikama, bio je to ratni pohod na Veliku Srbiju.

Pobednici Osme sednice CK SKS Srbije dobijali su bezbrojne, uglavnom dirigovane, telegrame podrške, ali je takozvano doga?anje naroda, koje je trajalo duže od tri meseca u Vojvodini, prvi put omogu?ilo da se uli?nom halabukom menja ustavni položaj zemlje. Skupština Vojvodine je u iznu?enoj situaciji dala saglasnost na promenu Ustava, dok se na Kosovu to nije desilo.

Nakon državnog i partijskog pu?a u Vojvodini uz pomo? naroda (ne i gra?ana), koji su politi?ki marketinški stratezi nazvali „antibirokratska revolucija“, sledi odmazda. Ona je u Vojvodini višestruka: politi?ka, ekonomska, svojinska, pravna, socijalna! Kadrovska ?istka bila je temeljna i svestrana: u medijima, društvenim preduze?ima, zdravstvenim ustanovama, prosveti, nau?nim institucijama, izdavaštvu, sudovima, upravi, policiji, lokalnoj samoupravi, pokrajinskim organima i organizacijama…

„Jogurt revolucija“ bila je uvertira u raspad bivše domovine. U Vojvodini je proterivano nesrpsko stanovništvo, velikodušno su gra?anima nu?eni bespovratni prevoz u jednom pravcu i po jedan sendvi? za put onima koji putuju kra?e (Hrvatima i Ma?arima), a onima koji putuju duže (Slovacima) dva sendvi?a. Srbija je upala u platni promet SFRJ…

Nažalost, dogodili su se rat i krvoproli?e. Retori?ko, ali i istorijsko, pitanje je da li bi se desili Vukovar, i Srebreni?ki genocid… da je bilo snage i volje da se spre?i ustavni pu? u takozvanoj antibirokratskoj revoluciji.

Dvadeset devet godina posle tih doga?aja Kosovo teži ?lanstvu u Ujedinjenim nacijama kao ravnopravna ?lanica. Vojvodina je unutrašnja kolonija u državi Srbiji. Kosovci su se odlu?ili za samostalnost, a Vojvo?ani nisu prihvatili na referendumu ustav koji im daruje nesuštinsku, odnosno autonomiju bez autonomije. Gra?anke i gra?ani Vojvodine su i dalje bez ustavnih prava, što je zatražila Mirovna konferencija u Londonu pre ?etvrt veka.

Ova država danas je daleko od Srbije iz tri dela koja ?e postati cela, dakle nije ni Srbija, a ni Srbijica. Najviše podse?a „Na nešto izme?u“ (naziv filma Sr?ana Karanovi?a). Glavni i suštinski razlog svih nevolja i neda?a s kojima se suo?ava „Nešto izme?u“ su unitarna država i centralizam. Centralizam je sve grublji, najbolji primer je imenovanje direktora svih škola u državi od strane ministra. Unitarizam, centralizam i nacionalizam uz podršku Crkve su pogubni za ovo društvo. Ukoliko se nešto suštinski ne promeni u ustavnom i politi?kom pravnom sistemu, Vojvodina ne postane ravnopravni subjekt u zajedni?koj državi, sa vra?anjem ustavnih prava, koje podrazumevaju i federalni odnos i zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast i raspolaganje imovinom i prirodnim i radom stvorenim resursima, „Nešto izme?u“ je na dobrom putu da postane Srbijica. Pre skoro trideset godina se mnogima ?inilo da je Srbija iz tri dela završena stvar. Ali nepoštovanje ustavnih, gra?anskih, nacionalnih i drugih ste?enih prava dovelo je do sadašnje situacije.

Ukus prokislog jogurta je gorko podse?anje!

Autor je bivši predsednik Vojvo?anskog kluba

(Danas)