Vlast u Srbiji neprestano pokušava da politički kapitalizuje novonastalu situaciju, ali i da prikrije greške koje su počinjene u reagovanju na pojavu epidemije, odnosno bave se onim čime su se sve vreme bavili, samo što sada imaju mnogo veći manevarski prostor koji ima daje pravni okvir vanrednog stanja, ocenio je u intervjuu za Autonomiju profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Đorđe Pavićević.

Kako navodi, društveni i politički život je zamro u većini država Evrope, ali je razlika u tome kako vlade reaguju na krizu. U demokratskim državama vodi se javni dijalog o tome i uključuje se veći broj aktera, uključujući političke suparnike, u SAD postoje i žive političke borbe, kaže Pavićević, ističući da se u Srbiji i dalje sve vrti oko jednog čoveka i male grupe ljudi oko njega.

– Tu postoje dva velika problema. Prvi je to što ne postoji jasna podela posla i odgovornosti i nastojanje da se manipuliše javnošću. Za donete odluke stalno se prebacuje odgovornost sa političara na stručnjake, ponekad na strane stručnjake, i obrnuto, u zavisnosti od toga koliko su mere efektivne i popularne. Najlicemerniji su stalni pokušaji da se teret krize i odgovornost za izlazak i nje prebaci na same građane. Ne postoji jasna politika u suočavanju sa krizom, građani su zbunjeni novostečenom odgovornošću, protivrečnim porukama i neblagovremeno donetim i nejasnim odlukama, da nisu u stanju da ih racionalno razumeju, čak racionalno organizuju sutrašnji dan. Drugi problem je tumačenje vanrednog stanja kao kvazi prirodnog, vanpravnog stanja u kome je sve što vlast čini opravdano jer se bori za „goli život“ i kolektivno preživljavanje. Otvoreno se suspenduju ustavne norme i zakoni, čak je i vanredno stanje uvedeno na neustavan način. Govori se o nabavkama na crno, kešu, ekipama koje putuju okolo sa torbama, borbi bez pravila, alama i aždajama, a sve to, u najboljoj ulizičkoj tradiciji, objašnjavaju lojalni novinari, stručnjaci za sve i svašta i intelektualci, ukazuje on.

Utisak je da vlast ne odustaje od izborne kampanje ni tokom vanrednog stanja. Aleksandar Vučić javno opominje opoziciju, aktivisti SNS pod maskom volontera obilaze najstarije, daju se obećanja o većim penzijama i platama…?

– Vlast neprestano pokušava da politički kapitalizuje novonastalu situaciju, ali i da prikrije greške koje su počinjene u reagovanju na pojavu epidemije. Tačnije bi bilo reći da predstavnici vlasti nastavljaju da se bave onim čime su se sve vreme bavili, samo što sada imaju mnogo veći manevarski prostor koji ima daje pravni okvir vanrednog stanja. Ono što je velika razlika, koju čini mi se mnogi ne shvataju dovoljno ozbiljno, jeste da su sada u pitanju veći ulozi. Neka afera se može zataškati ili prekriti nekom drugom, ali sada imamo samo jednu temu, mere koje pogađaju mnogo širi krug ljudi na egzistencijalan način i za to ne mogu biti krivi politički protivnici. Nastojanje vlasti da sebe amnestira od bilo kakve odgovornosti vodi do takvih apsurda da se odgovornim proglašava veliki deo društva a za najveću vlastitu grešku proglašava poštovanje ustavne obaveze da svojim građanima omogućite povratak kući. Poruka je: „Mi smo sve dobro uradili, sad je sve do vas“. Ovo su poruke koje su karakteristične za neke druge režime, ne one demokratske.

Čini se da se opozicija povukla i sve prepustila vlasti. Šta bi ona uopšte može da učini i čime da se bavi tokom vanrednog stanja?

– U ovakvim situacijama, bilo bi normalno da vlast i opozicija zajedno rade na istom poslu i da dele odgovornost za situaciju koja postoji. U Srbiji je pre slučaj da je kriza viđena kao situacija da se opozicija još jednom dotuče i da se stvori nova opozicija koja neće dovoditi u pitanje pozicije gospodara i svite. Oni koji se protive takvoj politici nalaze se u veoma delikatnoj situaciji da pružaju otpor takvoj politici, da to čine odgovorno i konstruktivno u odnosu na krizu i da to čine bez resursa koje je kaptirala vladajuća stranka. Teško je savetovati nekome šta treba da čini u takvoj situaciji jer su i oblici političke borbe koji bi bili efikasni u takvoj situaciji sada nedostupni zbog epidemije. Svakako bi opozicija trebalo da se priprema za vreme kada će moći da se vodi koliko toliko „normalna“ politika i kada će moći da se naplate računi za sve greške.

Šta bi trebalo da očekujemo nakon vanrednog stanja? Kako će se odvijati nastavak izborne trke?

– Nezahvalno je davati bilo kakve prognoze. U svetu se vodi intenzivna debata o tome kako će svet izgledati posle korona virusa. Mnogo toga će zavisiti od dužine trajanja epidemije, ožiljaka koje će ostaviti i promena koje će to izazvati. Ono što je očigledno, jeste da vlast u Srbiji ne razmišlja na takav način i da joj je najviše stalo do toga da sačuva svoju poziciju. Predsednik najjače stranke govori o dogovoru sa „strankama koje su izrazile spremnost da izađu na izbore“ i o „još četrdeset pet dana kampanje“, kao da je reč o nesrećnoj epizodi koja je prekinula ovaj važan posao a ne o nečemu što može imati trajnije posledice. Naravno, stvarnost ne mora uvek da se ponaša, i nije se uvek ponašala, u skladu sa takvim diktatima.

Očekujete li da opcija za bojkot nakon svega što se dešava odustane od njega i pokuša da iskoristi eventualno nezadovoljstvo građana, pa nastupi na izborima?

– Očekujem da, u najmanju ruku, preispita ovu odluku i pokuša da formuliše dosledniju i celishodniju politiku po ovom pitanju. Ukoliko se samo nastavi sa izbornim radnjama gde se stalo pre vanrednog stanja, teško je očekivati da se odluka o bojkotu promeni. U nekim drugačijim okolnostima ima smisla preispitati takvu odluku, ali mislim da je prerano govoriti o nekim strateškim odlukama ovog tipa, još mnogo toga će se dogoditi što može da utiče na takvu odluku. Ono sa čime opozicija može računati jeste da, kakav god da bude razvoj događaja, neće dobiti fer i slobodne izbore i za takvu situaciju mora da se pripremi, artikuliše politiku i formuliše strategiju

Vlade SPS i DS izgubile su izbore raspisane nakon vanrednog stanja,SPS 2000. i DS nakon ubistva Đinđića, možemo li sličan epilog očekivati i ovog puta? Šta je neophodno da bi se tako nešto dogodilo?

– Ne znam koliko su osnovana takva poređenja, dosta su različite okolnosti i različiti faktori koji su uticali na rezultat izbora. Nije moguće mnogo toga predvideti, posebno u svetlu plašenja katastrofičnim scenarijima, što situaciju čini još specifičnijom. Jedna stvar je svakako jasna, da bi se u nekom kratkom roku srušio režim kakav imamo u Srbiji, koji kontroliše i stranački zloupotrebljava sve državne resurse, potrebno je mnogo više od običnih izbora, potrebna je masovna mobilizacija. Teško je očekivati da to može da se dogodi do prvih sledećih izbora a da se ne dogode neki dramatičniji društveni lomovi.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Foto: Medija centar Beograd

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!