Grupa stručnjaka u obrazovanju – univerzitetskih nastavnika, istraživača i njihovih kolega iz škola i opština – predložila je set preporuka kako da se unaprede kvalitet, pravednost, bezbednost i poveća zadovoljstvo svih aktera u obrazovanju.

Podstaknuti dvema majskim tragedijama, u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i Malom Orašju i Duboni, i iz osećaja odgovornosti i obaveze da nešto preduzmu oni su skoro godinu dana volonterski radili na kreiranju dokumenta koji predstavlja osnove za bolje, kvalitetnije i humanije obrazovanje u našoj zemlji.

– Udružili smo svoje iskustvo i znanje kako bismo ponudili stručnoj i široj javnosti predloge u kom smeru bi trebalo menjati i razvijati obrazovanje, sagledavajući naš kontekst i praksu, ali i uvažavajući rezultate savremenih istraživanja i zahteve budućnosti. Potrudili smo se da najveći deo dokumenta posvetimo onom „kako“ – kako da najbolje promenimo različite elemente sistema obrazovanja i vaspitanja (atraktivnost nastavničkog poziva, profesionalni razvoj nastavnika, upravljanje u školama, sistem odgovornosti, ulogu jedinice lokalne samouprave, visoko obrazovanje itd) – kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu i jedna od autora preporuka.

Obrazlažući razloge za promene stručnjaci ukazuju da se uprkos brojnim reformama ciljevi obrazovanja i vaspitanja ne ostvaruju u očekivanoj meri.

„Naša deca ne stiču korisna i primenljiva znanja i ne razvijaju kritičko mišljenje, a školu smatraju zastarelom, dosadnom i beskorisnom. Prema studiji PISA 2022, čak 43,1 odsto naših petnaestogodišnjaka nije funkcionalno pismeno iz matematike, 36,4 odsto iz čitalačke pismenosti i 35,2 odsto iz naučne pismenosti. Po PISA rezultatima, naši učenici zaostaju za hrvatskim vršnjacima 1,25 a za slovenačkim 1,69 školske godine“, navodi se u dokumentu „Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?“.

U njemu je ukazano da pravednost u obrazovanju opada, te da je situacija loša i u pogledu nenasilnog razrešavanja konflikata, prihvatanja učenika sa teškoćama u razvoju, razumnog i svrsishodnog korišćenja interneta, ekološke svesti, zdrave ishrane i uzdržavanja od duvana, alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Stručnjaci ukazuju da poboljšanje od 50 poena u rezultatima na PISA testiranju vodi do povećanja od jednog procentnog poena u godišnjoj stopi rasta BDP-a po glavi stanovnika.

„Procenjeno je da će budućoj radnoj snazi najviše biti potrebno kritičko i kreativno mišljenje, učenje kako se uči, empatija, saradnja, odgovornost. Sve navedeno ukazuje na to da bi Srbija morala što hitnije da uhvati korak za zemljama koje se nalaze na višem stadijumu razvoja i prilagodi se novim trendovima razvoja obrazovanja“, istaknuto je u dokumentu.

Među preporukama za unapređenje sistema obrazovanja stručnjaci, između ostalog, predlažu da se suštinski promeni način na koji se izvodi nastava.

Napominju da sve učenike prevashodno treba misaono angažovati, birati i koristiti nastavne sadržaje na smislene načine tako da ih učenici razumeju i primenjuju, povezivati ono što se uči sa realnim životom, stavljati đake u nastavne situacije u kojima iskazuju mišljenje i donose odluke, kao i preduzimati aktivnosti koje kod dece razvijaju empatiju i podižu osećanje uključenosti, uvaženosti i dobrih odnosa.

Stručnjaci smatraju da treba razviti raznovrsne podskupove standarda kompetencija za nastavnike (na primer „nastavnik-početnik”, „nastavnik-mentor”), kao osnov za vrednovanje i pružanje podrške za unapređivanje njihovog rada, za profesionalno napredovanje i za rast zarada.

Procedure za zapošljavanje nastavnika treba da budu transparentne i pravedne, bez diskriminacije novih nastavnika i onih sa ugovorom na određeno vreme u odnosu na tehnološke viškove.

Potrebno je značajno podići zaradu nastavnika vezivanjem početne plate koeficijentom za prosečnu ili minimalnu zaradu u Republici, kao u uvećati maksimalnu moguću zaradu u odnosu na početnu sa sadašnjih 16 na 50 odsto, pri čemu rast zarada treba više da zavisi od radnog učinka, profesionalnog zvanja i obaveza u školi nego od radnog staža.

Stručnjaci se zalažu za zaposleni u prosveti maksimalno moguću platu mogu da zarade nakon 25 od 30 godina staža, a ne sa 40, kao što je sada slučaj.

Preporučeno je i da procedure za zapošljavanje nastavnika treba da budu transparentne i pravedne, bez diskriminacije novih nastavnika i onih sa ugovorom na određeno vreme, u odnosu na tehnološke viškove.

Među predloženim merama je i smanjenje obima pedagoške i druge dokumentacije i opterećenja nastavnika, stručnih saradnika i direktora administrativnim poslovima.

Standarde postignuća treba revidirati, kao i programe nastave i učenja i udžbenike tako da se značajno smanji obim i detaljnost ishoda i nastavnih sadržaja, piše u dokumentu.

Njegovi autori se zalažu i za znatno veće izdvajanje za obrazovanje iz budžeta, sa sadašnja 3,3 odsto BDP-a na 4 do 6 odsto BDP-a, zatim za povećanje broja stručnih saradnika i prosvetnih savetnika, a smanjenje broj učenika po odeljenju na 25.

Preporučeno je da se zakonski definiše da rukovodeći kadrovi u svim ustanovama koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem moraju da imaju adekvatne kompetencije, adekvatno formalno obrazovanje i dugogodišnje uspešno radno iskustvo u obrazovanju, bez mogućnosti za proizvoljna tumačenja i zloupotrebu ovih kriterijuma.

Potrebno je takođe unaprediti pravednost u obrazovanju adekvatnim raspoređivanjem različitih učenika u odeljenja i škole, povećanjem fleksibilnosti ulazaka u različite tipove srednjeg i visokog obrazovanja, minimizovanjem finansijskih prepreka za učenje i studiranje, uspostavljanjem programa rane intervencije za decu i učenike iz posebno osetljivih grupa i sprečavanjem ranog napuštanja obrazovanja.

Kada je reč o osiguranju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, predlaže se revidiranje načina vrednovanja i ocenjivanja i ukidanje opšteg uspeha kao merila postignuća.

Potrebno je da se uvede opsežan sistem podrške školama koje ostvaruju niske rezultate, a obrazovne ustanove koje rade kvalitetno treba ohrabriti na deljenje inovativnih praksi i saradnju sa drugima, učešće u projektima i slično.

Stručnjaci se zalažu da predškolsko vaspitanje i obrazovanje bude besplatno, sa garantovanim mestom za svako dete i uz pružanje ranih mera podrške deci kojoj je to potrebno.

U dokumentu se navodi da je neophodno povećati broj gimnazija nauštrb broja srednjih stručnih škola i podići kvalitet nastave, a umesto usko specijalizovanih smerova u srednjem stručnom obrazovanju treba uvesti manji broj smerova šire orijentacije, bolje povezati srednje stručno obrazovanje sa privredom i tržištem rada, ali izbeći nedostatke dualnog obrazovanja.

Studiranje treba učiniti pristupačnijim, posebno za samofinansirajuće studente, i to obezbeđivanjem besplatnog studiranja za sve ili značajnim smanjenjem školarina, povećanjem kapaciteta studentskih domova kako bi mogli da primaju i samofinansirajuće studente, povlašćenim cenama u menzama za sve akademce i omogućavanjem svima da konkurišu za stipendije i kredite.

Studijske programe je neophodno reformisati i osavremeniti redukovanjem broja i detaljnosti predmeta, usmeravanjem nastave ka razvoju kompetencija studenata, usaglašavanju programa sa realnim potrebama društva, zajednice i tržišta, kao i unapređivanjem nastavničkih kompetencija predavača u visokoškolskoj nastavi, piše u dokumentu.

Kompletne preporuke su dostupne na sajtu https://obrazovnepolitike.obrazovanjeisport.org/, gde postoji i opcija da ih svi koji se sa njima slažu podrže svojim potpisom.

Do sada je ovaj dokument podržalo oko dve stotine prevashodno obrazovnih stručnjaka, ali i onih iz drugih oblasti.

Želja autora je da dobiju što veću podršku stručne, ali i šire javnosti, da se o preporukama konsultuju sa različitim akterima u obrazovanju i da potom privole donosioce odluka da predloge usvoje i da počnu da rade na njihovoj realizaciji.

(Danas, foto: Pixabay)