Poseta delegacije Evropskog parlamenta Srbiji završena je donekle zadovoljnom opozicijom i nevladinim sektorom, te opštim preporukama o „dijalogu“. Vlasti nisu krile bes i posezale su za jeftinim trikovima.

Tretman kojem je bila izložena delegacija Evropskog parlamenta (EP) u Beogradu najblaže bi se mogao opisati kao kombinacija diplomatskog skandala i primitivne kampanje režimskih medija.

Osim što su obeleženi kao nezvani gosti, članovi delegacije su bili izloženi prozivkama i u javnosti i predstavljeni kao grupa neprijatelja Srbije.

Uoči posete, u holu srpskog parlamenta je preko noći osvanula izložba o logoru Jasenovac, uz prateću napomenu da su pojedini članovi delegacije tražili da tu izložbu zaobiđu. Poslanici opozicije su napomenuli da inostrani gosti inače nikada tuda i ne prolaze, ali delegacija EP je ipak obišla izložbu, i tom prilikom je Tonino Picula, izvestilac za Srbiju, medijima dao odmerenu izjavu, kao i demanti da je neko izložbu hteo da preskoči.

Izložbu je imao i ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović, koji je u zgradi ministarstva postavio izložbu posvećenu operaciji „Oluja“, koju je delegacija EP takođe imala priliku da razgleda. Starović je na sastanku ponovio da će izložba biti otvorena sve dok je Tonino Picula na mestu izvestioca EP za Srbiju.

Delegacija EP izdržala 13 minuta

Umesto, dakle, rešavanja primedbi koje su se našle u rezoluciji EP, vlasti su se bavile poslovima kustosa, tako da nije čudno ni što njihovi sastanci sa delegacijom EP nisu slavno završili.

Predstavnici vladajuće koalicije su tako na tim sastancima pokušali da inostrane goste napadnu tabloidnim narativima o zlom Zapadu, i stoga su i ti susreti završeni pre vremena. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je pedantno izračunala da je opozicija sa delegacijom EP provela 84 minuta, a vlast svega 13 minuta.

Predstavnici civilnog društva su nakon susreta istakli da su im evropski parlamentarci rekli „kako su znali da je loše, ali da nisu znali da je ovoliko loše“ povodom situacije u Srbiji.

Kako za DW kaže Jelica Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, predstavnici civilnog društva su imali priliku da detaljnije predstave situaciju.

„Parlamentarci su došli u trenutku kada imamo dramatične događaje u Novom Sadu, plus neprijateljski odnos vlasti prema njima, što je moralo ostaviti težak utisak. To je samo potvrdilo nalaze iz rezolucije EP prošlog oktobra“, smatra naša sagovornica.

Teško shvatljiva dubina krize

Dobro je da se iko još bavi Srbijom, kad se pogleda šta se sve dešava u svetu, kaže novinar Nedim Sejdinović. Kako ističe u razgovoru za DW, situacija je toliko eskalirala da je ljudima iz Evrope sve jasno.

„Ranije je u kontaktima sa inostranim predstavnicima bilo teško objasniti dubinu krize u Srbiji, jer prosto nisu mogli da poveruju da se neke stvari dešavaju. Zato je odlično što su sada predstavnici opozicije, NVO, medija i akademske zajednice mogli da predstave situaciju koja je veoma eskalirala od pada nadstrešnice“, skreće pažnju Sejdinović.

Izložbe o kojima govorimo su „deo čitave nediplomatske organizacije ove posete“, ističe Jelica Minić, i pita se da li bi slično priredili gostima iz Nemačke ili, recimo, Viktoru Orbanu s obzirom na mađarsku fašističku prošlost i zločine u Srbiji.

„Ne znam da li će to izvlačenje mračnih strana prošlosti otvoriti neke svetle puteve za Srbiju. To je poražavajući pristup koji Srbiju samo gura u dalju samoizolaciju“, napominje Jelica Minić.

Sličnu ocenu iznosi i Sejdinović, koji kaže da je ovo „infantilna igra“ usmerena ka biračima Srpske napredne stranke.

„To je stanje nekog povišenog patriotizma pod navodnicima, i zaista je mučno koliko se na ovaj način zloupotrebljavaju žrtve sopstvenog naroda. Delegacija i Tonino Picula su poslali potpuno obrnutu poruku da je EU zasnovana na antifašizmu, i tako ogolili jeftinu propagandu“, dodaje ovaj novosadski novinar.

Šok: političari u političkoj misiji

Apsolutna hit reakcija vlasti na ovu posetu pripala je predsednici srpskog parlamenta Ani Brnabić, koja je izjavila da je misija EP „politička“, i da je „ona na strani blokadera“. To i nije bilo neočekivano, jer srpske vlasti inače svaku opozicionu delatnost i politički aktivizam vide kao rušenje ustavnog poretka i terorističku aktivnost.

Jelica Minić u tom kontekstu primećuje da je „delegacija EP došla u državu koja je zarobljena od jedne partije, i to je takva izjava samo potvrdila. Ali, time nije uspela da sakrije činjenicu da su parlamentarci videli drugo lice Srbije, i da u Srbiji postoji alternativa“, naglašava naša sagovornica.

Upravo je iz tog razloga i skovan izraz „blokaderi“, primećuje Nedim Sejdinović, jer srpske vlasti smatraju da imaju monopol na bavljenje politikom, i učinili su sve da politiku i političko delovanje ogade građanima.

„Tipično za autoritarne i diktatorske sisteme, u kojima je politika nešto loše. Ali, oni ljudi koji se nalaze na čelu države, oni se navodno ne bave politikom nego vode državu u korist građana, samo oni znaju neke tajne, a svi ostali samo hoće vlast“, ocenjuje Sejdinović.

Ciljane sankcije za režim

Opozicija je tokom susreta sa delegacijom EP zatražila ciljane sankcije za pripadnike režima protiv kojih postoje dokazi za nasilje, korupciju i progon ljudi. Jelica Minić smatra da će odgovor zavisiti od razvoja događaja. „Ako nasilje bude eskaliralo svakako da taj zahtev ima smisla.“

„To je komplikovan proces, u kojem postoje brojni drugi interesi“, navodi Nedim Sejdinović. „Čini mi se da će za tu vrstu sankcija dosta važan biti rasplet oko pokušaja vlasti da potpuno kontroliše pravosuđe, naročito Tužilaštvo za organizovani kriminal. Kriminal ima prekogranični karakter, i to može da napravi ozbiljne probleme i zemljama Evropske unije“, skreće pažnju Sejdinović.

Šefica delegacije EP Marta Temido istakla je na konferenciji za štampu da je ova misija „dobila zabrinjavajuće izveštaje o represiji i pritiscima, i pozivamo na transparentnu istragu o svim slučajevima nasilja nad demonstrantima“.

Ostali članovi delegacije su tokom, ali i nakon susreta koje su imali u Beogradu, ponovo pozvali na dijalog u srpskom društvu, ali je ta vrsta apela naišla i na kritike u opozicionim krugovima.

Kako, pitaju se, voditi dijalog sa vlastima koje jasno pokazuju da ih dijalog ne zanima? I da li bilo ko u EU veruje da je SNS spremna za istrage sopstvenih kriminalnih radnji?

„Teško je zaista očekivati će SNS voditi istrage o nezakonitim radnjama iza kojih stoji SNS“, upozorava Jelica Minić. „Dovoljno je pogledati sastav srpske vlade pa videti da oni čine onaj najgori deo politike SNS. Postoje takođe neka ostrvca dijaloga, ali je nemoguće to sprovesti kao neki širi proces“, smatra naša sagovornica.

Osim što je ukinula dijalog u parlamentu i medijima, vlast je ukinula i javnu debatu o bilo čemu, naglašava Nedim Sejdinović.

„Jasno je da dijalog vlastima služi samo kao kupovina vremena. Sve je to iluzorno, a Evropljani to govore kao uopštenu frazu za rešavanje svih političkih sukoba. Kada je reč o istragama, tu imamo samo cinizam vlasti, i stvorena je monstruozna konstrukcija režima bez bilo kakvih obzira i skrupula“, zaključuje Sejdinović za DW.

(Deutsche Welle/foto: Beta)